АРХИВ

НА ОВОЈ СТРАНИЦИ ДЕШАВАЊА У 2018

СПКД “Просвјета” Сарајево

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА

У ПОВОДУ ОДРЖАВАЊА IX БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА

У четвртак, 03. јануара 2019. године у просторијама Друштва (ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1), са почетком у 11,00 сати одржаће се Пресс конференција.

На пресс конференцији биће присутни:

Прим.др. Саво Влашки, предсједник Друштва;
Дејан Гарић, предсједник Управног одбора Друштва и умјетнички креатор концерта;
Јосип Катавић, диригент Мјешовитог камерног хора „Лола“;
Видак Вујадиновић, водитељ Музичког састава „Катера“.

Молимо Вас да ову информацију објавите и пошаљете Вашег новинара, фоторепортера, ТВ или радио екипу, који ће добити све релевантне податке о организацији и умјетничком програму IX Божићног концерта који ће се одржати у у суботу, 5. јануара 2019. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

Радујемо се новој, успјешној,сарадњи са медијима! Добро нам дошли!.

ПРЕСС СЛУЖБА

Клуб жена "Мис Ирби"
Обиљежено
Наших 15 година рада

Клуб жена "Мис Ирби "обиљежио је 15 година од свог оснивања, у четвртак, 20. 12. 2018. године.

Оснивачице Клуба су:
Татјана Жарковић-Тафро, Милица Кајевић, Љубица  Жикић, Зорица Вујисић, Весна Цакељић, Мира Скерт, Душка Боснић. Беба Махић, Мирјана Милковић-Поповић и Новка Агић, 
Клуб жена "Мис Ирби" дјелује у  оквиру СПКД "Просвјете" Сарајево. Званично је почео са радом 7. 10. 2003. године.

Милица Кајевић је изабрана за предсједницу Клуба која ту функцију обавља и данас.
Јубиларно вече је протекло у пријатној и свечаној атмосфери.

Тања Жарковић-Тафро је модерирала те вечери. У једном надахнутом, језгровитом историјском времеплову прошла је кроз живот, мисију, посвећеност, упоран труд, хуманост,  смрт и сахрану "племените госпође" Аделине Паулине Ирби и објаснила зашто су оснивачице одлучиле да се Клуб назове баш њеним именом.

Просвјета је и издавач три, први пут код нас преведена поглавља књиге Аделине Паулине Ирби и Георгине Мјур Мекензи "Путовања у словенске провинције Турске у Европи" Милица Кајевић, преводитељица за књигу са енглеског језика, а Драгана Томашевић  уредница.
Милица Кајевић је навела имена предавачица/ча из различитих професија или хобија које су  кроз изложбе, поезију, глуму, медицину, хомеопатију, теологију или неку другу занимљиву тему учествовале на јавним манифестацијама у организацији нашег Клуба.

Споменута је и сарадња са националним друштвима, невладиним организацијама, музичким школама и музичким академијама из Сарајева, Источног Сарајева и Пала.
Све јавне манифестације су попраћене музичким нумерама.
Кроз слику и документе на три добро осмишљена паноа показали смо рад нашег Клуба за ових 15 година.

У музичком дијелу учествовали су:
Андреј Градина,  наш некадашњи стипендиста   и  Мерима Хубијер, су на гитари и флаути одсвирали двије композиције, а Мерита Бавчић, соло глас и Хектор Морић, гитара, извели су француску, кубанску и двије босанске народне пјесме и одушевили све присутне.
Пожељели смо свим болесним чланицама  нашег Клуба, као и свим члановима Просвјете брз и успјешан опоравак.
Уз укусне делиције и ћаскање посјетиоци су се дружили и отишли, надамо се задовољни.

У организацији Клуб жена "Мис Ирби"

Позивамо Вас на обиљежавање:

Наших 15 година рада

Уз изложбу, поезију и музику.

Водитељи програма: Милица Кајевић и Тања Жарковић Тафро

Учествују у музичком дјелу програма: Андреј Градина, Мерима Хубијер, Мерита Бавчић и Хектор Морић

Сарајево, четвртак, 20.12.2018.г, у 18 сати, у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр1.

Клуб жена „Мис Ирби“ поводом Јубилеја 15 година рада.

Клуб жена „Мис Ирби“ бави се женским питањима и актуелним збивањима на пољу културе и умјетности, обиљежавањем значајних датума везаних за рад Клуба, као што је обиљежавање празника 8.марта, Међународног дана жена.

Активистице се у раду сусрећу са другим клубовима и удружењима, највише са активним младим људима који заиста вјерују у могућност промјене и радо проводе своје вријеме радећи ствари које воле, пјевају, свирају, рецитују, стварају, не само у школи него и на бројним наступима. Клуб жена је урадио много да на бројна дешавања у учествују управо такви млади људи, умјетници. Јако је инспиративно свакодневно бити окружен толиким бројем свјесних и мотивисаних младих људи који константно раде на побољшању самог себе као и тај подстрек да једног дана буду и одговорни појединци. Тренутно има око двадесетак чланица Клуба, преданих волонтерки а велики број их је за овај дуги период прошао кроз Клуб. Наравно, ријеч је о једном одређеном броју чланова Друштва, јер увијек постоји и велики број оних који су и даље пасивни и неинспирисани. Допријети до њих је и највећи циљ кроз рад, наступима и организацијом у раду Клуба показати им да заиста постоји нешто у шта могу вјеровати и чему се могу надати чак и у нашој држави. Но, кроз стрпљивост и истрајност показујемо како је промјена могућа, те да им вратимо давно изгубљено повјерење. Зато је обиљежавање овог Јубилеја 15 година рада битна да се сви подсјетимо кроз вријеме и обновимо сјећање на све оне који су допринијели да овај Клуб данас буде оно што јесте. Позивамо Вас да својим присуством увеличате нашу манифестацију.

Miss Adeline Paulina Irby

„Кад сам дошла у Босну, упознала сам један диван и доброћудан народ, чија је биједа у мени пробудила осјећаје суосјећања те сам им стога одлучила посветити свој цијели живот како бих лијечила њихове патње и умањила биједу“. Miss Adeline Paulina Irby

Из пера Петра Мирковића, личног пратиоца Miss Adeline Paulina Irby: Четрдесет и пет година навршило се 2. (15.) септембра 1911. како је у највећој скромности у затишју радила неуморно на просвјетном и хуманом поЉу, међу српским народом у Босни и Херцеговини та племенита анђеоска душа, обавита сунчаним сјајем у горњи наслов, а можда многи Србин и Српкиња нијесу ни чули то блажено име и безиме (презиме), које је од ране младости своје неуморно радило у винограду среће Арбинове. Добротворства као карактеролошка одредница српског човјека је, у различитим историјским фазама, имало свој посебан образац, манифестиран и у оквиру религијских догми , посебно везаних за личност Растка Немањића, послије Светога Саве, преко епске народне поезије до непосредног историјског облика милосрђа. У временском смислу, они слиједе једни за другима, док, у смисаоном погледу, они се крећу од чистих божанских замисли и литерарних фикција, преко колективне жудње за спасењем, до непосредних манифестација непосредног спасења. То су могући обрасци или екстракт српске историје који се може извести из тока збивања који је српски народ проживЉавао у различитим фазама своје опстојности. А дјелатност Мис Ирби међу Србима у једном од најстравичнијих периода страдања њиховог, мора се апострофирати као чудесно стабло које је израсло на бићу српских патњи и не смије се ни на који начин помаћи устрану, чак, милосрдно Дјело Мис Ирби би морало бити свјетиоником пред којим би, за вјечна времена, морало горјети кандило!

ПРОМОЦИЈА ЛИСТА

БОСАНСКА ВИЛА Бр. 73-74

Поштовани чланови и пријатељи СПКД "Просвјета" Сарајево, обавјештавамо Вас да се промоција броја 73-74 часописа „Босанска Вила“, која је била заказана за 13.11.2018. одгађа. О новом термину промоције бићете благовремено обавјештени.

БОСАНСКА ВИЛА Бр. 73-74

Поштовани чланови Просвјете, драги пријатељи, 
Са радошћу Вас обавјештавам да је објављен број Босанске виле 73-74, који сам са својом редакцијом приредио као главни и одговорни уредник. Промоција броја је у уторак, 13.11.2018.г. у просторијама Просвјете. ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1
Срдачан поздрав и добро нам дошли, 

Никола Поповић

Свим нашим пријатељима и сарадницима исламске вјероисповјести који прослављају празник од срца честитамо Бајрам и да празничне дане проведу са својим најдражим у здрављу,  миру, благостању, радости, љубави и духу светости.

Данас, на Видовдан, подсјећање на судбоносни догађај и одавање почасти Гаврилу Принципу и свим херојима "Младе Босне"

У четвртак, 28.06.2018. године, руководство Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сарајево, представници Амбасаде Републике Србије у БиХ, представници Српске православне цркве - Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења „Добротвор“ , Кола српских сестара „Света великомученица Текла Сарајево“, као и чланови Друштва су у 11:00 сати положили вијенац на Спомен капелу припадника Младе Босне на гробљу „Свети Арханђели Георгије и Гаврило“ гдје су сахрањени Гаврило Принцип и остали Видовдански мученици и тиме одали почаст свим учесницима Сарајевског атентата, на годишњицу овог судбоносног догађаја.

СПКД Просвјета и овим путем жели подсјетити на важност памћења историјских догађаја, како мјеста сјећања у будућности не би постала мјеста заборава

Одржана промоција књиге у Мостару:

Алекса Шантић

Остајте овдје

Дана, 21.јуна, 2018. четвртак, представљена је књига, збирка одабране поезије: Алекса Шантић "Остајте овдје". Збирку приредила Дијана Хаџизукић, а уредница ове књиге је Драгана Томашевић у издању СПКД “Просвјета”.

У поводу 150 рођендана великог пјесника Алексе Шантића међу бројним активностима током маја и јуна у Мостару, вечерас је у Чоровића кући гдје је пјесник радио и стварао уприличена промоција његове књиге "Остајте овдје".

Промоција књиге великог пјесника одржана је у организацији СПКД Просвјета Мостар и СПКД Просвјета Сарајево као својеврсни поклон пјеснику, али и као подсјетник на његово стваралаштво.
Уредница књиге и предсједница Издавачке комисије у СПКД Просвјета Сарајево Драгана Томашевић истиче да је ова књига поклон за рођендан Алекси Шантићу.

"Знамо сви да је 27. маја 150 рођендан, а ја сам мислила да се сви аутори чак и на ономе свијету радују и да осјете кад им изађе књига. Тако сам вјеровала да је ово најљепши поклон пјеснику за његов 150. рођендан, а нама прилика да се присјетимо његове поезије која срећом није заборављена, која живи још увијек и пјева се често као анонимна, као народна пјесма што мислим да је највећи комплимент једном пјеснику“, навела је Томашевић.

Дијана Хаџизукић која је књигу приредила истиче како је планирано направити избор Шантићевих пјесама, а пошто је ове године значајан рођендан она је хтјела да то не буде тек још један у низу избора пјесама, него је направљен пресјек рецепције Шантићевих пјесама, тумачење и преглед различитих избора који су урађени за све ово вријеме.

"Узела сам збирке од 1948. године до 2008. и погледала шта се све то бирало из огромног Шантићевог опуса с око 700 пјесама. Примијетила сам да су различити људи учитавали у његову поезију своје вријеме и своје ставове. Тако примјерице након Другог свјетског рата доминира родољубна поезија, љубавна пјесма је тек понека и при крају књиге. 2000-година посебице у збиркама које су обављене у Сарајеву и Мостару доминира љубавна и пејзажна поезија, а родољубивих пјесама је тек по неколико на крају књиге. Тако да сам ја направила избор свих тих избора, тако да су ово на својеврстан начин сабрана и изабрана дјела која показују шта се то све објављивало и на који начин се Шантић читао кроз ових неколико 80 година“, појаснила је Хаџизукић.

Генерални секретар СПКД ”Просвјета” Мостар Горан Косанић истиче како је промоција књиге Алексе Шантића у Мостару само дио активности којим се обиљежава 150 рођендан великог пјесника.

"Желимо и овим путем да се сјетимо великог Алексе Шантића, да му и овим путем посветио дио сјећања јер тај човјек је заслужио дефинитивно и књигом и причом и лијепом поезијом и музиком коју му вечерас поклањамо да га се присјетимо“, казао је Косанић.

О Шантићу су с великим надахнућем говорили Лејла Жујо-Марић и Ирма Марић, а промоцију књиге глазбеним програмом обогатио је Мустафа Шантић, а стихове су интерпретирали Милица Михић и Сејо Ђулић.

Књижевној вечери у Ћоровића кући гдје је Алекса Шантић живио и стварао велика дјела назочили су бројни грађани и гости из јавног живота из града на Неретви и оживјели сјећања на културно насљеђе које је Шантић оставио родном граду, али и читавој регији.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ!

У уторак 19. 06. 2018. године с почетком у 18.00 сати – заказана је
XVI - ИЗВЈЕШТАЈНА СКУПШТИНА

Скупштина ће се одржати у просторијама Друштва, у улици Симе Милутиновића Сарајлије бр.1.
Молимо све чланове да обавезно присуствују сједници, хвала!

Одржана промоција књиге:

Алекса Шантић

Остајте овдје

Дана, 17.маја, 2018. четвртак, представљена је књига, збирка одабране поезије: Алекса Шантић "Остајте овдје", а у поводу обиљежавања 150. рођендана пјесника Алексе Шантића. Збирку приредила Дијана Хаџизукић, а уредница ове књиге је Драгана Томашевић у издању СПКД “Просвјета”.

Промоција књиге одржана је пред великим бројем љубитеља овог пјесника у просторијама Друштва. Поред бројних истакнутих личности био је присутан и потпредсједник Федерације БиХ Милан Дуновић са супругом.

Уводну ријеч је одржао Дејан Гарић, као домаћин представио госте који су креирали предивну атмосферу. Стихове из збирке, рецитовао је сјајан глумац и првак драме Камерног театра 55, Драган Јовичић, а комплетан угођај је направила Лејла Чаушевић која је отпјевала укомпоноване стихове Алексе Шантића.

Драгана Томашевић као уредница књиге и предсједница Комисије за издавашатво у СПКД Просвјети је објаснила обавезу и значај објављивања ове књиге за "Просвјету".Између осталог истакла је слиједеће: “Не треба ни напомињати да је Алекса Шантић један од најважнијих српских пјесника 20. стољећа и један од најпопуларнијих писаца које је Босна и Херцеговина икад имала. Из тога је јасно колико је 150-а годишњица његовог рођења значајан датум за нашу културу и датум који обавезује све културне институције. Међутим, „Просвјета“ има додатну обавезу да достојно обиљежи годишњицу Шантићевог рођендана. Та обавеза проистиче и из његовог просвјетног рада првенствено зато што је Алекса Шантић био један од оснивача и дугогодишњи предсједник културног друштва „Гусле“ из Мостара које је његовало, истраживало и афирмирало културне традиције српског народа. С друге стране, својим јавним дјеловањем снажно је обиљежио културни развој Мостара и отварао тај град за европске културне утицаје. Шантићев ангажман у културном друштву „Гусле“ и на том плану у цјелини додатна је обавеза за „Просвјету“ да достојно обиљежи ову значајну годишњицу пјесниковог рођења.

Дијана Хаџизукић, врстан познавалац живота и дјела Алексе Шантића, која је приредила ову збирку поезије је говорила са стручне стране и критички, о пјеснику Алекси и његовом дјелу:

“Изабране пјесме које доноси ова књига груписане су у пет тематских цјелина, а на темеЉу њихова појавЉивања у књигама изабраних пјесама Алексе Шантића које су послужиле као корпус: аутопоетичке и пјесме меланхоличних расположења, Љубавне пјесме, пјесме херцеговачког завичаја, социјалне и родоЉубиве пјесме.

За Алексу Шантића можемо рећи да је писао много и да је добро што је писао много па је свако вријеме, свака идеологија и сваки аутор избора његових пјесама могао посегнути за оним пјесмама које одговарају тренутку и властитом књижевноумјетничком укусу. А како су сви поменути аутори ипак и само читатеЉи умјетничког дјела, његове семантичке силнице стварају се и мултиплицирају управо у том служеном сплету рецепцијских релација. Сваки тумач Шантићева дјела, као и сваки приређивач његових изабраних пјесама у посЉедњих је шездесет година увео у свој рад и властити положај у повијести претворивши читање Шантићева опуса у велики Дијалог са временом и хисторијом. ЗахваЉујући томе, Шантић је популаран пјесник од 1891. године до данас, а, како смо видјели, књижевна критика и хисторија му, како вријеме одмиче, дају све значајније мјесто, поготово у хисторији књижевности Босне и Херцеговине.

Нека ова књига сабраних изабраних пјесама Алексе Шантића објавЉена у поводу његовог сто и педесетог рођендана послужи будућим истраживачима као полазиште за нове дијалоге са старим, великим пјесником.”

Алекса Шантић

је један од најпознатијих пјесника новије српске лирике. Рођен је 1868. године у Мостару , граду у срцу Херцеговине, гдје је провео већи дио свог живота. Отац Ристо му је рано умро па је старање над њим преузео стриц. Имао је два брата, Перу и Јакова, и сестру Радојку која се удала за пјесника и Алексиног пријатеља Светозара Ћоровића. Живио је у трговачкој породици у којој нису имали разумјевања за његов таленат, па се, послије завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани враћа се у родни Мостар.
Стварао је на размеђу два вијека и више него други пјесници свог нараштаја повезивао је идејне и пјесничке патње XИX и XX вијека. У његовом пјесничком стасавању највише удјела су имали српски пјесници Војислав Илић и Јован Јовановић-Змај а од страних најважнији утицај је имао Хајнрих Хајне кога је и преводио. Своју највећу пјесничку зрелост Шантић достиже између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција , љубавне туге а и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Његова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта ("Моја отаџбина"). У неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувјек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет ( "Остајте овдје" , "Хљеб" ). Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа ("Ми знамо судбу" ).
Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем муслиманске љубавне пјесме, севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент башта, бехара, хамама, шедрвана,... Дјевојке које су у њима појављују се окићене ђерданима, бајне су и изазовне али ипак скривене љепоте. Таква је пјесма "Емина", а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка а само ријетки знају да ју је Шантић написао. У љубавним пјесмама најчешћи мотив је чежња. Пјесник све своје драге посматра из прикрајка па чежња најчешће прераста у тугу због неостварене љубави и промашености мушког живота.
Шантић је био је један од оснивача културног листа "Зора" као и предсједник Српског Пјевачког Друштва "Гусле". Ту је упознао и дружио се са познатим пјесницима тог доба: Светозаром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Османом Ðикићем,...
Познати пјесник је умро 2. фебруара 1924. године у родном Мостару од, тада неизљечиве болести, туберкулозе.

Позивамо Вас на промоцију књиге:

Алексa Шантић

Остајте овдје

У част 150. рођендана Алексе Шантића позивамо Вас на промоцију књиге, Алексa Шантић „Остајте овдје“, збирке одабране поезије, коју је приредила проф.др. Дијана Хаџизукић. Уредница књиге Драгана Томашевић.

Уводна ријеч: Дејан Гарић
Промотори: Драгана Томашевић,
проф.др. Дијана Хаџизукић
Музичка пратња: Лејла Чаушевић
Рецитује: Драган Јовичић

Сарајево, четвртак, 17. мај 2018. године у 19:00 сати, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

Представљена књига:

Јелица Беловић-Бернаџиковска

Жена у времену

Уводна ријеч: Дејан Гарић
Промотори: Драгана Томашевић, Едина Каменица
Музичка пратња: Лејла Чаушевић

Дана 03.05.2018., четвртак, представљено је ново издање СПКД Просвјете, књига, Јелица Беловић-Бернаџикоwска: Жена у времену. Ријеч је о књизи сабраних текстова која говори о изузетној жени и њеном раду, жени која је говорила девет језика и објављивала текстове у реномираним часописима тог времена, као и првој зачетници модерне етнологије и првим педагошким писцем код нас.

Из предговора Драгане Томашевић из књиге "Жена у времену”:

“„Српска и хрватска жена исписала је обилне странице словенске културне историје... ситном биЉур-иглом по префину своме платну.” Према њеном мишЉењу, у историји српског веза било је 5 фаза: митолошка, хришћанска, турска, класична и модерна. Златно доба је било 11–12. век и док је турски период донио нове, оријенталне мотиве, они нису никада били заиста прихваћени. Вез је задржао свој словенски идентитет током отоманске владавине, и појавио се у модерним временима као јединственост, аутономност. У сваком случају, текстилна уметност, њени облици, боје технике и комбинације ових елемената по њој су изрази одређених природних, друштвених и историјских услова и околности. И увек су израђени женским рукама.” (Књиженство) Орнаменти (стилизовани и апстрактни, па ипак препознатЉиви) и боје, су инструменти магије, умјетничке и практичне. Симболичка значења шара попут паукова и светих буба или других заштитних мотива, оснажена су бојама: бијела означава невиност, црвена носи снагу Љековитости, плава је за завођење...; боје треба знати комбиновати да би имале своје значење и аутентичну Љепоту У својим текстовима о везу Јелица нам заправо испреда узбудЉиве приче о везу као женској примјењеној умјетности и открива како и ми можемо „читати” везове, по избору старих мустраторки, сачуване да нам испричају хисторију јужних Словена.”

Јелица Беловић-Бернаџиковска:

Рођена је у Осијеку 25. фебруара 1870. године. Њени образовани родитељи (отац поријеклом Црногорац, мајка Њемица) жељели су да и сву своју дјеца школују. Нижу гимназију започиње у Ђакову, у Заводу бискупа Јосипа Јураја Штросмајера којег је Јелица познавала, а једном је и изјавила да ју је он надахнуо илирским духом. У Загребу је похађала самостанску учитељску школу, а студије је завршила у Бечу и у Паризу.

Живјела је у двије монархије (Аустро-Угарска и КраЉевина Југославија) и преживјела два свјетска рата. Била је веома образована, говорила девет страних језика, објавила преко 50 књига и преко 800 текстова из разних области те у много чему важном била прва на овим просторима; сматра се зачетницом модерне етнологије на просторима Јужних Словена и првим педагошким писцем код нас.

Апсолутно отворена према свему што је био изазов, друштвени и стваралачки, Јелица је тако на дјелу показала шта значи бити стварно ангажована особа, а не салонски ушушкана. Њени радови, у којима слободно, без икаквих ограничења, разматра посебно тзв. женско питање, сврставају је међу зачетнице феминизма у Европи. Но, то није никад био феминизам елитног кроја којим се и данас у хладовини многи заклањају, то су били истински животни проблеми сваке жене, од којих Јелица Беловић-Бернаџикоwска није бјежала. Напротив.

Радила је као учитељица у Загребу, у Осијеку, у Руми, у Мостару, потом долази у Сарајево гдје је професорица у Трговачкој школи, а потом је у Бања Луци управница Више дјевојачке школе.

У 26. години се удала за Пољака, грофа Јанка Бернаџикоwског, службеника мостарског Окружног суда. Пензионисана је, присилно, у 39. години живота, а власти у Аустро-Угарској, које нису гледале нимало благонаклоно на њене бројне критике, забраниле су јој да се уопће појављује у јавности. Због тога је и писала под псеудонимима.

Писала је о педагогији, књижевности и етнологији – фолклору код Срба и Хрвата. Њен етнографски рад је посебно био признат у Европи и имала је одличан однос са страним етнографима и фолклористима.
Умрла је у Новом Саду 30. јуна 1946. године. ( Едина Каменаревић)

Књигу можете купити у просторијама Друштва.

Позивамо Вас на промоцију књиге:

Јелица Беловић-Бернаџиковска

Жена у времену

 
У поводу обиљежавања Дана Кантона Сарајево 02-09. мај 2018.године, позивамо Вас на промоцију књиге: Јелица Беловић-Бернаџиковска: „Жена у времену“.

Уводна ријеч: Дејан Гарић
Промотори: Драгана Томашевић, Едина Каменица
Музичка пратња: Лејла Чаушевић

Сарајево, четвртак, 03. мај 2018. године у 18:00 сати, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

Подсјећање на годишњицу смрти Гаврила Принципа и одавање почасти свим херојима “Младе Босне”

У суботу, 28. априла 2018. године, руководство Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сарајево, представници Српске православне цркве - Црквене општине Сарајево и чланови Друштва су у 12:00 сати положили цвијеће на Спомен капелу припадника Младе Босне на гробљу „Свети Арханђели Георгије и Гаврило“ гдје су сахрањени Гаврило Принцип и остали Видовдански мученици и тиме одали почаст свим учесницима Сарајевског атентата, а на годишњицу смрти Гаврила Принципа.

СПКД Просвјета и овим путем жели подсјетити на важност памћења историјских догађаја, Ова дивна младост не заслужује заборав. 

Гаврило Принцип (25. јула, 1894. - 28. априла 1918.) рођен је у Обљају, у близини Босанског Грахова, у великој српској породици. Био је једно од деветоро деце, премда је шесторо деце породице Принцип преминуло у раном детињству. Управо због тога је и добио име Гаврило - свештеник је саветовао његове родитеље да га назову по анђелу Гаврилу како би преживео.

Гаврило је, упркос очевом противљењу, пошао у школу, гдје се прилично истакао. У тринаестој години се преселио у Сарајево, гдје је похађао трговачку школу, а у годинама које су услиједиле се зближио с Ивом Крањчевићем, с којим је касније био члан тајне организације Млада Босна.
У фебруару 1912. године је учестовао на студентским и ђачким демонстрацијама против мађарског насиља у Хрватској и противзаконитих аката, а том приликом је лакше повређен. Принцип се трудио да се демонстрацијама придруже и остали српски ученици и залагао се за српско-хрватско пријатељство.

Исте те године, 1912. се преселио у Београд, гдје се школовао до 1914. Када је објављена вијест да ће Франц Фердинанд наслиједити пријесто Аустроугарске и посјетити Сарајево, с осталим припадницима организације Младе Босне започео је припреме за атентат. Што се тиче мотива, сам Принцип је на суђењу након атентата рекао:"Ја сам југославенски националист који тежи за уједињењем свих Југославена, и није ме брига каква ће бити држава, само да буде слободна од Аустрије."

Одржан концерт у поводу обиљежавања највећег хришћанског празника Васкрса

Ово је први васкршњи концерт за Зеничане уз заједничку организацију „Просвјета“ из Зенице, Сарајева и Мостара.

На концерту који је одржан 13.04.2018.г. у зеничком позоришту,  учествовао је Омладински хор Зеница, под диригентском палицом маестра Миленка Каровића, трио хармоника „ЛМА“ са Музичке академије у Источном Сарајеву, група „Аццордион Сатурдаy“ из Зенице, те етно група „Свети Димитрије“ из Невесиња.

Програм је обухватио различите музичке правце, од класичних дјела, преко етно и духовних пјесама, па до препознатљивих популарних музичких композиција.

Публика је била одушевљена приређеним програмом а на крају концерта је уприличен и пригодан коктел у фоајеу позоришта и дружење у традиционалном духу обиљежавања празника Васкрса са надом у боље сутра.

Позивамо Вас 13.04.2018. у петак у 19:30 сати у Босанско народно позориште у Зеници на концерт у поводу обиљежавања највећег хришћанског празника Васкрса

СПКД „Просвјета“ и ове године организује концерт поводом највећег хришћанског празника – Васкрса. Након што је пет година одржаван у Сарајеву, сад већ традиционални Васкршњи концерт, биће по први пут одржан у Зеници, у сали Босанског народног позоришта Зеница, уз заједничку организацију „Просвјета“ из Зенице, Сарајева и Мостара.

Концерт ће бити одржан 13. априла, у 19:30, а учествоваће Омладински хор Зеница, под диригентском палицом маестра Миленка Каровића, те трио хармоника „ЛМА“ са Музичке академије у Источном Сарајеву, ансамбл „Аccordion Saturday“ из Зенице, и етно група „Свети Димитрије“ из Невесиња. Програм ће обухватити различите музичке правце, од класичних дјела, преко етно и духовних пјесама, па до препознатљивих популарних музичких композиција.

Позивамо вас да нам се придружите и да заједнички будемо дио овог музичког и сценског догађаја. Улаз на концерт је слободан.

Организован је бесплатан превоз аутобусом за чланове Друштва. Због ограниченог броја мјеста у аутобусу, потребна је потврда присуства на тел. број 033 444 230 или на е-маил: prosvjeta@bih.net.ba.

Полазак је у 17 сати испред Земаљског музеја у Сарајеву, а повратак је исти дан око 22:30 из Зенице.

У радости Васкрсења Христовог радосно Вас поздрављамо древним поздравом побједе живота над смрћу:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Поводом прославе празника, Васкрса, СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити од 06.04.--09.04.2018.године!  

Одржано предавање:
"Непознати Евлија и непозната Босна"

Дана, сриједа,14.03.2018.г. у просторијама Друштва одржано предавање на тему "Непознати Евлија и непозната Босна"

У уводном дијелу, гост предавач, др Слободан Илић  нас упознаје са биографијом,Евлија Челебија, путописац, или како је сам себе називао Евлија Мухамед Зилли син Дервишев (sejjahi alem) родио се у Истанбулу 10. muharema 1020. године (25. марта 1611.), а умро 1679. године. У току од 40 година (1631. -1670.) организовао је више великих путовања по тадашњем Османском царству и изван њега те учествовао и у ратовима под владавином султана Ибрахима и Мехмеда IV.
Евлија је био и хафиз – знао је цијели Кур`ан напамет, а школовао се на двору султана Мурата IV. Челеби, односно Ефенди, су конвенционални сталешки називи, који су се у то вријеме давали образованим људима, а оба назива значе – господин. 1640. године пошао је на своје прво путовање изван Истанбула и до краја живота путовао је широм Османског цараства, поставши нека врста свјетског путника који цијело вријеме води свој дневник и марљиво биљежи све занимљиво што опази. Путовао је сам или у пратњи знаменитих државника, а највише као поузданик и пратилац свог рођака Мелек Ахмед-Паше, који је и одговоран за највећи дио Евлијиних путовања по Балкану.
О свима својим опажањима и доживљајима у миру и рату написао је опсежно дјело у 10 књига под именом Sejahatnama (Путопис) или Tarihi sejjah.

Путописи Евлије Челебије имају великог значаја за историографију. У његовим путописима има интересантних описа балканских земаља из седамнаестог вијека. Оставио је и бројне забиљешке о Босни и Херцеговини и Сарајеву.

Говорећи о Челебији као најпознатијем свјетском путописцу, др Слободан Илић је рекао да је он више од 40 година свога живота посветио путовању, већим дјелом јашући и пишући на коњу. Сматра се да је прешао око 350.000 километара, трагајући за новим просторима, људима и обичајима. Обишао је цијело османско царство које се простирало на три континента. Током путовања биљежио је све појединости о животу и обичајима људи које је сретао, описивао је до детаља мјеста која је обилазио, хисторију, грађевине, обичаје, традицију, као и значајне личности. Он није записивао само оно што је видио већ и приче које је сакупљао из народа.
Велики дио свога живота, преко 20 година, Челебија је посветио Балкану. Др Слободан је, као куриозитет рекао, да се не зна тачан датум његове смрти, нити мјесто гдје је сахрањен. Његова путовања је финансирао ујак Мелек Ахмет паша, који је био босански везир.

Крајем августа 1660. године Евлија Челебија први пут долази у Босну. Врло опширан дио његовог Путописа односи се управо на Босну и Бошњаке: “Народ се у овим крајевима у народном говору зове Бошњаци (Бошњак). Само драже им је кад се каже ‘Босанци’ (Bosnevi). Као што је чист њихов језик, тако су, заиста, и они бистри људи који све исправно просуђују. Језик им је близак латинском”, писао је Евлија када је описивао. Из овог путописа види се да су се у Евлијино вријеме у Сарајеву, поред домицилног босанског говорили и многи страни језици: “Народ говори босански, турски, српски, латински, хрватски и бугарски.”
“Учењаци и пјесници шехер-Сарајева написали су један рјечник на босанском језику у стиховима, по узору на перзијску књигу Šahidi, из кога су овдје пренесена два метрума.” писао је Евлија о првом Рјечнику босанскога језика, из 1631.

Један од превода путописа на наш језик под насловом Путопис, превео је Хазим Шабановић, издавач, Сарајево – Publishing,1996.

Др. Слободан Илић се у наставку предавања, осврнуо на преводе и појаснио неке грешке до којих је и на који начин могло доћи у преводу, затим, изостављена и непреведена мјеста  из оргинала који чине најинтересантнији дио читавог предавања.

На крају је ово лијепо, прије свега информативно и поучно предавање завршило са питањима и одговорима у разговору са посјетиоцима.

Позивамо Вас на предавање:
"Непознати Евлија и непозната Босна"

Путопис Евлије Челебије кроз Босну и Далмацију у јесен 1660. у свјетлу фрагмената изостављених у штампаним издањима.

Предавач: Слободан Илић, професор, на Near EastUniversity у Никозији
Модератор: Слободан Шоја

Сарајево, сриједа, 14.03.2018.године у 18.00 часова, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

Клуб жена Мис Ирби обиљежио је празник 8. Март

Клуб жена Мис Ирби обиљежио је празник 8. Март, Међународни дан жена, 7. марта у 12сати у просторијама СПКД Просвјета, као и прошле године.
То је још један допринос нашег Клуба у досадашњој традицији и обиљежавању 15 година од оснивања.

Окупило се 24 чланице из НВО, и Бохорете, Фондека, ДПГС, Центра за здраво старење Центар.

Хор "Осмјех" са 12 њихових чланица поздравли су нас све пјесмама Санта Лучија. Крај језера и Кад палме њишу гране- Диригент Слободан Косановић, корепетиторка на клавиру Азра Кавазовић, Ениса Чурчиловић, такође хористица, топло је казивала пјесму Мајка Бранка Ћопића.

проф. мр. Данијела Газдић- Кљајић са Музичке академије из Источног Сарајева довела нам је своја два студента Мирзу Магуда и Слободана Самарџију који су одсвирали на хармоници композиције: "Кораци" Виктора Власова и "Сонату 3. став" Вјачеслава Семјонова. 

Студенти су одушевили све присутне својом виртуозношћу и емоционалношћу свирања. Они иду у Београд на Међународно такмичење хармоникаша. Пожељели смо им висок пласман.

Милица Кајевић је подсјетила на Међународну конференцију жена 1910. год. у Копенхагену када је 8. март проглашен за Дан жена у част покрета за права жена, тј. једнакоправност у одлучивању
У БиХ жене су први пут прославиле свој "женски дан" 1913.год. Окупило се 2000 жена.
Милица Кајевић је свим присутним пожељела да: живе једноставно, воле великодушно, брину дубоко, причају о свему, а за све остало, живот се сам брине. 

Уз пријатну атмосферу, смијех, причу договор о сусретима, жене су се почастиле и сретне  отишле из простора Просвјете.
Захваљујемо се домаћину Зорану Драшковићу који се бринуо о закусци, музици, фотографисању.
Предсједник Друштва, др. Саво Влашки посало нам је честитку, али није могао доћи због здравствених разлога. (текст: Милица Кајевић)

Позивамо Вас на промоцију:

Дружење жена у СПКД "Просвјета" Сарајево поводом обиљежавања 8. Марта

Дружење жена СПКД "Просвјета" планирано је 7. марта 2018. године, у 12:00 сати у просторијама Друштва, заједно са представницама других националних удружења и НВО организација поводом обиљежавања интернационалног празника 8. Марта Међународног дана жена. Дружење жена  организује Клуб жена Мис Ирбy, а уз коктел, осмишљен је и прикладан програм.

Подсјећамо, године 1910. прва међународна женска конференција била је одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале те установила 'Међународни дан жена' на приједлог славне њемачке социјалистице Цларе Зеткин. Слиједеће године је Међународни дан жена обиљежило преко милион људи у Аустрији, Данској, Њемачкој и Швицарској. У предвечерје првог свјетског рата жене широм Европе су 8 марта 1913. одржале демонстрације за мир. У спомен на дешавања која су претходили празнику онаквом какав је данас:

СВИМ ЖЕНАМА ОД СРЦА ЧЕСТИТАМО ПРАЗНИК, 8.МАРТ, МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖЕНА!

Одржана промоција
Алманаха Просвјете за 2016/17.г.

У понедјељак 26.2.2018.г., одржана је промоција Алманаха Просвјете за 2016/17.г. са тематским садржајем посвећеном Петру Кочићу, стогодишњица од смрти, затим Чувари српске духовне традиције и културе и Душан Т. Батаковић In memoriam.

- Валентина Дутина;
- Никола Поповић
- Ивана Илић
- Ђорђе Ковачевић

- Слободан Шоја, главни и одговорни уредник Алманаха који је нагласио да Алманах има велики значај у историји БиХ, у којем су своје радове објављивали многи истакнути писци, међу којима и Петар Кочић, Иво Андрић и други…",
Слободан Шоја  уједно и домаћин промоције поздравио је све присутне и послије краћег увода предао ријеч гостима.

Издвајамо од реченог, да се у овом часопису могу прочитати текстови различитих жанрова, од подсјећања свједочанстава о људима, догађајима преко поезије у којој дефилирају млади српски пјесници и писци из БиХ па до врло пажљивога односа према дојучерашњим савременицима.
Посебно надахнуто је говорио Никола Поповић, који је у ширем контексту рекао да квалитетни преводи имају значајну улогу у часописима попут овог.

“Наглашавамо да је Аламанах часопис који се са веома лаганом могућношћу идентифицирања може узети у руку и читати без обзира на позадину, националну или неку другу".
Главни и одговорни уредник Алманаха Слободан Шоја казао је да су у Алманаху и овај пут, сакупљени најбољи текстови и да је из броја у број Алманах све бољи.
Читаво то пријатно вече је зачињено и читањем текстова Иване Илић и Ђорђа Ковачевића.

Алманах Просвјете можете купити у просторијама Друштва по цијени од 10,00КМ

"Алманаха Просвјете" за 2016/17. годину

Говоре:

- Валентина Дутина;
- Никола Поповић;
- Ивана Илић;
- Ђорђе Ковачевић;
- Слободан Шоја, главни и одговорни уредник Алманаха.

Сарајево, понедјељак, 26. фебруар 2018.г. у 18 сати, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

У организацији Клуба жена Мис Ирби одржано предавање на тему: "Улога алтернативне медицине у побољшању здравља"

У уторак, 20.фебруара, 2018.г., у организацији Клуба жена Мис Ирби одржано је предавање на тему "Улога алтернативне медицине у побољшању здравља" говорила др Загорка Продановић- Зовко. Модератор Милица Кајевић, проф.

Др Загорка Продановић - Зовко нас је упознала са улогом алтернативне медицине у побољшању здравља, кроз објашњење термина интегративна медицина и упознавање са магнетотерапијом као једном од успјешних метода из широке лепезе могућности алтернативне медицине, а у уводу је нагласила разлику и праксу између модерне западне медицине с једне стране и методе алтернативне медицине са друге стране.

У кратким цртама, садашњи здравствени системи функционишу тако што чекају да се појаве симптоми, умјесто да се пажња посвети превенцији болести тако да се ти здравствени проблеми уопште и не појаве. Континуум здравље-болест описује се са "бити одлично", "осјећати благостање у одсуству болести" и осјећати "мање симптоме", са једне стране и "вишеструки/хронични симптоми", "акутна/узнапредовала болест" и "терминални стадијум/смрт" са друге.

Модерна западна медицина, користи редукционистички приступ који се фокусира на физичке и објективне основе болести и уз помоћ најновијих научних достигнућа и хируршких процедура које спасавају живот, модерна западна медицина успјешно третира ону другу страну спектра здравље-болест. Међутим, проблем оваквог приступа је његова неспособност да се посвети првом дијелу спектра, односно одржању здравља и унапређењу благостања - што се дјелом огледа и у броју пацијената који се окрећу алтернативним методама због незадовољства садашњим системом

.

Значи, класична модерна медицина се практично бави симптомима болести, не улазећи дубоко у узроке настанка исте. Такође, има фокус на обољелом органу, а не на организму као цијелини. Насупрот томе, холистички приступ у лијечењу подразумјева лијечење обољеле особе као цјелине третирање и тјела и ума и душе, а не “лијечење” самих симптома обољења. У лијечењу подразумијева и изналажење узрочног/узрочних фактора који се налазе у корјену обољења код сваке особе.

Интегративна медицина се појавила као рјешење у овој проблематици и није синоним за комплементарну и алтернативну медицину . Интегративна медицина се заснива на употреби неконвенционалних метода и терапија, као што је акупресура, или алтернативних медицинских система, као што је традиционална кинеска медицина, било као допуна конвенционалне западне медицине (комплементарна), или као замјена конвенционалне западне медицине (алтернативна).
Да разумијемо, "комплементарна медицина" значи додавање других здравствених модалитета конвенционалној медицини, при чему ови модалитети имају само секундарну улогу, док "алтернативна медицина" подразумјева употребу метода које у потпуности замјењују уобичајену биомедицинску праксу, међу њима се налазе ароматерапија, Ајурведанска медицина, хомеопатија, акупунктура, натуропатска медицина, Традиционална кинеска медицина, енергетска терапија, медитација, савјетовање о исхрани, савјетовање у вези врсте и динамике физицке активности, молитва, реики, квантна медицина, магнетотерапија…

Интегративна медицина, понављамо, је медицина усмjерена на излијечење која узима у обзир пацијента као цјелину (тијело, ум и дух), укључујући све аспекте животног стила. Она наглашава терапеутски однос између пацијента и љекара и користи одговарајуће терапије, како конвенционалне тако и алтернативне. Крајњи циљ је да пацијент буде боље, кроз употребу ефикасних, безбедних и мање инвазивних интервенција, кад год је то могуће.

Дакле, свака терапија која је типично искључена из конвенциналне медицине зове се алтернативна. Алтернативна пракса која се примјењује заједно са конвенционалном зове се комплементарна. Дакле, дефиниција интегративне медицне била би слиједећа: Интегративна медицина настаје комбинацијом конвенционалне медицинске терапије и комплементарне терапије која задовољава критерије медицине основане на доказима за сигурност и дјелотворност. Другим ријечима Интегративна медицина користи најбоље, из оба свијета. (Фотографије су везане за утицај и дјеловање магнетне терапије са предавања и информативног су карактера)

Проф. Пуповац и проф. Таталовић су одржали трибину о положају Срба у Хрватској.

Дана 19. 02.2018.г. проф. Пуповац и проф. Таталовић су  на трибини коју је организовало сарајевско српско просвјетно и културно удружење "Просвјета", говорили о положају Срба у Хрватској.

Гости су најприје, у уводу, подсјетили на "значајан историјат  организирања српског народа који је живио на просторима данашње Хрватске", а потом и о томе каква су права и положај Срба у Хрватској данас. Истакнуто је како је у посљедњих неколико година дошло до застоја када је у питању остваривање права Срба у Хрватској. Нагласили су је да је у овом тренутку за српску заједницу у Хрватској најважније сачувати достигнута права и не допустити њихово даље угрожавање. Она права која су обновљена, неријетко су предмет нових оспоравања, затим, да институције српске заједнице морају добити статус мањинских самоуправа, да Срби буду више заступљени у државним и јавним службама и да се осигура остваривање права на језик, писмо и образовање као основе очувања националног идентитета. То није само добро за Србе то је уједно залагање за, заиста, демократску и слободну Хрватску, појашњавајући да је фокус на развоју и јачању институција важних за Србе, али и на сарадњи с хрватском владом, што уједно јача и прокламује демократију и доноси једнака права за све грађане.

Ми као Срби очекујемо да ће Влада и државне институције активно и тијесно сарађивати на реализацији циљева с изабраним представницима Срба и њиховим организацијама те да ће тако створити претпоставке за несметано остваривање права и афирмиран положај Срба у Републици Хрватској. Ту су такође од огромне важности и трајно унапређивање односа између Хрватске и Србије. Оно што је битно, истакли су гости, да постоји дијалог и жеља за разумијевањем и да то може водити додатној нормализацији односа, не само у Хрватској, већ и у цијелој регији.

Након веома занимљивог предавања, домаћини из СПКД „Просвјета“ Сарајево су на малој, пригодној свечаности, проф. Милораду Пуповцу уручили почасну чланску карту, те одлуку о проглашењу почасним чланом, као признање за дугогодишњи рад на заштити и промоцији српске културне баштине, чувању језичког и културног идентитета,  те за унапрјеђивање културних и осталих веза са Србима у Босни и Херцеговини.

Посјета делегације СКД “Просвјета” Загреб

Дана 19.02.2018.г.  поводом посјете делегације СКД “Просвјета” Загреб, уприличен је састанак између два сродна удружења из Загреба и Сарајева,  у просторијама Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ Сарајево, улица Симе Милутиновића Сарајлије број 1.

Састанку су присутвовали испред СКД „Просвјета“ Загреб: проф. др Милорад Пуповац, предсједник СДСС-а, предсједник Сррпског националног вијећа, члан Савјета за националне мањине, члан Главног одбора СКД „Просвјета“ Загреб и проф. др Синиша Таталовић, потпредсјеник СКД „Просвјета“ Загреб.
Испред СПКД „Просвјета“ Сарајево: прим.др Саво Влашки, предсједник Друштва, Дејан Гарић, предсједник Управног одбора, Георгина Јањић, потредсједница Управног одбора, чланови Управног одбора др Слободан Шоја, Страјо Крсмановић, као и Драгана Томашевић, предсједница Комисије за издавачку дјелатност Друштва.

Представници обје „Просвјете“ су говорили  о свом досадашњем раду, активностима, као и положају Срба у Републици Хрватској и Босни и Херцеговини.

Разговор се водио  већим дјелом  о билатералним односима и могућем споразуму, тежиште према свим видовима сарадње  с циљем размјене културних активности, узајамне подршке и помоћи. Најважнији сегмент би био израда  нацрта, односно платформе будуће сарадње и заједничких пројеката уз незаобилазну размјену обостране богате издавачке дјелатности.

Позивамо Вас на предавање:
"Положај Срба у Хрватској"

Гост: проф. др Милорад Пуповац

Модератор: Дејан Гарић

Сарајево, понедјељак, 19.02.2018.године у 18:30 часова, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

Одржана промоција књиге “Босанска источна жељезница” у резиденцији амбасаде Аустрије у БиХ

Дана 14.02.2018.г. одржана промоција књиге “Босанска источна жељезница” у резиденцији амбасаде Аустрије у БиХ или како је пруга од Сарајева до Вишеграда промијенила живот тадашњих људи.

Књига “Босанска источна жељезница” Милене Прајндлсбергер-Мразовић која говори о ‘невјероватној’ траси ускотрачне пруге у Босни и Херцеговини, од Сарајева према Вишеграду и граници са Србијом, о босанским крајолицима и друштву са почетка 20. вијека, промовирана је вечерас у резиденцији аустријске амбасаде у Сарајеву.

Оригинално је написана на њемачком језику под насловом Дие Боснисцхе Остбахн, а објављена је 1908. године у Бечу и Лајпцигу.
Како је истакла уредница и промоторица књиге Драгана Томашевић, књига је значајно свједочанство изградње ускотрачне пруге кроз Босну и Херцеговину и илустровани водич на босанскохерцеговачким жељезничким линијама Сарајево – Увац и Међеђа – Вардиште.

По њеним ријечима, књига представља прелијепо исписан текст ауторице која осјећа пругу као нешто што ће промијенити живот људи куда прође.
"Истовремено, књига је писана са жалом о људима који неће видјети предности новог времена. Младима ће пруга донијети пуно – школоват ће се, лакше ће трговати и путовати. Јако сам жељела да се књига преведе и објави те да нам освијетли наш живот и тај период босанскохерцеговачке прошлости", истакла је Томашевић.
Истиче да је ауторица књигу подијелила на географске регије, а све је илустровано фотографијама.
"Ту има слика које је радио тада славни Евалд Арт, напримјер насловна страна је његова, има и неких других, које нису потписане, а има и аматерских фотографија. Све смо преузели из оригиналног издања", нагласила је Томашевић

Занимљиво је код Милене Мразовић да је она свега неколико текстова написала на нашем језику, а књиге је углавном писала на њемачком."Она је Босну заиста добро познавала јер је, већином на коњу, пропутовала цијелу земљу и тако допрла у најзабитија мјеста. Залазила је у куће богаташке и сиротињске, разговарала са свима, распитивала се за све па је тако сазнала и забиљежила много тога што би иначе пропало. Сакупљала је и биљежила легенде, бајке, загонетке, народне обичаје, рецепте", додала је Томашевић и нагласила, Милена Прајндлсбергер-Мразовић је расвјетљавала дијелове живота унутар босанских породица.

Милене Прајндлсбергер-Мразовић је поред свега осталог била и прва жена композитор, истакла је Лана Паћука, једна од промотора и појаснила услове живота и рада у том времену гдје се Милена носила са изразито мушким свијетом у тда резервисаним мушким пословима.

Маја Ачкар Златаревић, је и одсвирала три Миленине композиције и тиме дочарала амбијент и атмосферу времена у којем је живјела и радила Миленa Прајндлсбергер-Мразовић.

Промоција књиге

Милена Прајндлсбергер Мразовић, "Босанска источна жељезница"

Промоција књиге Милена Прајндлсбергер Мразовић, "Босанска источна жељезница" биће одржана у сриједу,14.02.2018. у 18:30 сати, у Резиденцији Аустријске амбасаде, Џиџиковац 7, Сарајево.

Књига “Босанска источна жељезница” Милене Прајндлсбергер-Мразовић наставља путовање - након промоције у просторијама Просвјете, књигу о невјероватној траси ускотрачне пруге у Босни и Херцеговини, од Сарајева према Вишеграду и граници са Србијом, о босанским крајолицима и друштву са почетка XX вијека, публика ће имати прилику упознати и на промоцији у резиденцији аустријске амбасаде у Сарајеву.

Промотори:

Драгана Томашевић, уредница књиге
др. Лана Паћука

Музички блок, пијанстица Маја Ачкар Златаревић

Посјета Друштву начелника опћине Стари град

Дана, уторак, 06.02.2018.г. договорена  је посјета начелника опћине Стари град г-дина Ибрахима Хаџибајрића које су дочекали испред Друштва предсједник др.прим. Саво Влашки, потпредсједница Управног одбора Георгина Јањић  и пословни секретар Љубица Жикић.

Захваљујем  вам на повјерењу,које сте ми још једном указали позвавши ме  да Вас обиђем и ја то радо чиним, рекао је начелник Опћине Стари Град господин Хаџибајрић  у посјети нашем Друштву.  Ваш рад  и дјело је показатељ да сте  учинили много на промовисању културе  у протеклом периоду и мени, као начелнику ове Опћине, то је јако важно. У протекли годинама сте реализовали низ пројеката. Ми са наше стране подржавамо пројекте који дјелују на пољу образовања, социјално-образовне и заштите културно-историјског наслијеђа, којим се и ваше Друштво бави. Имајући у виду све урађено ми ћемо и даље настојати да подржавамо ваше и слична друштва која дјелују на подручју опћине Стари град. Хвала вам још једном од срца, рекао је начелник опћине!

Начелник Хаџибајрић се потом упознао са радом Друштва  и са  бројним активностима које Просвјета планира. Представници Друштва су подсјетили начелника и са проблемима са којима се СПКД Просвјета суочава, посебно нагласивши проблематику с којом се иначе суочавају сви представници и носиоци културе и чувања културне баштине, недостатак новца, при чему је истакнуто да би ситуација била вјероватно другачија када би се више новца издвајало за истински вриједне пројекте у  сегментима културне дјелатности. Један од горућих пробема је везан за закуп простора и пвратку имовине. СПКД Просвјета Сарајево, са своје стране, чини све напоре – како би се што квалитетније реализовали бројни пројекти и идеје у будућности везани за културну баштину наших народа, а која је неодјељиви и значајан дио укупне свјетске баштине.

Начелник Хаџибајрић је изразио наду да ће се наставити успјешна сарадња између Опћине коју он представља и  Просвјете. Да та сарадња и убудуће остане  заснована на равноправности као заједничких партнера на пољу културе и чувања традиције. Поводом тога је исказао пуну спремност да да подршку у рјешавању проблема са којима се суочава СПКД „Просвјета“ Сарајево. Још једном је напоменуо, да је рад Друштва од изузетног значаја, са историјског и културолошког аспекта, за очување и промовисање културне баштине наших народа на овим просторима.

Пети међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника СПКД "Просвјета" Мостар

МОСТАР - Пети међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника биће одржан у четвртак и петак, 1. и 2. фебруара, у Мостару, а на конкурс је пристигло 1.470 радова из свих земаља региона.

Из Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар, које је организатор Фестивала, навели су да је стручни жири одабрао 22 финалиста који ће учествовати у овогодишњем програму.
Учесници Фестивала, који се одржава поводом 94 године од смрти пјесника Алексе Шантића - 2. фебруара, долазе из Србије, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Македоније, Грчке и БиХ.

Програм фестивала почиње у четвртак, 1. фебруара, у 16.00 часова у Ћоровића кући, гдје ће бити одржан школски час о Шантићевом животу, те разговор учесника Фестивала са члановима жирија.
Вече дјечије поезије, уз музички програм, биће одржано од 18.00 часова у Музичком центру "Павароти".

За петак, 2. фебруара, најављено је полагање цвијећа на Маузолеј Османа Ђикића, те на гроб Алексе Шантића и Светозара Ћоровића на православном гробљу Бјелушине.

Након тога, планирана је посјета Центру за дјецу с посебним потребама "Лос Росалес", Шантићевој родној кући, те отварање изложбе Алексе Шантића у збирци Музеја Херцеговине.

Финално вече Фестивала, на којем ће бити додијељене награде најбољим младим пјесницима, биће одржано од 19.00 часова у Центру за културу у Мостару.

Одржано предавање:

Свети Сава - школска слава

Растко Немањић ( 1174. - 1236.), црквено Свети Сава, је био рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски архиепископ. Српска православна црква га слави као свог оснивача.

Растко Немањић се родио 1174. у мјесту Рас, у близини данашњег Новог Пазара, у Рашкој области. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и његове супруге кнегиње Ане.

1190. године, Саву је са петнаестак година отац поставио за хумског жупана, но ту остаје мање од годину дана. Хум је био одузет Немањином брату Мирославу.

Године 1191, кад је имао седамнаест година, Растко је отишао на Свету Гору (у данашњој Грчкој), један од најзначајнијих центара источноправославног монаштва, где постаје монах. Хагиографски писци наводе да се најмлађи Немањин син Растко толико заљубио у православну веру да је напустио положај принца, побегао на Свету Гору и замонашио се. Но, критичка историја сматра да је Немањина одлука да најмлађега сина пошаље на Атос првенствено политички потез, јер је Рашки жупан знао да му држава не може напредовати од жупаније до краљевства ако не постигне аутокефалност Цркве.[2] На Атосу, Сава остаје наредних неколико година.

Сави ће се придружити и његов отац Стефан Немања, који је у 1196. године абдицирао у корист средњег сина Стефана. Иако је по тадашњим опће прихваћеним европским правилима насљедник владар био најстарији син Стефан Немања је дао Вукану на управљање Дукљу, док је изабрао другорођеног сина Стефана Првовенчаног за насљедника српске круне. Немања и Сава су потом оживели запустели манастир Хиландар 1198. године.

Дан светог Саве, Савиндан, обележава се 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару, као црквени празник, и као "школска слава" у Србији и Републици Српско

Позивамо Вас на предавање:

Свети Сава - школска слава

У организацији Клуба жена "Мис Ирби" позивамо Вас на предавање Свети Сава -школска слава које ће бити одржано у петак, 26.01.2018.г. у 11 сати, у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1

Бесједи: Татјана Жарковић - Тафро, проф.

Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног.

Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, гдjе је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вjероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори.

Истовремено се бавио просвjетитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе вjерске и свjетовне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада замjенио његов ученик Арсеније I Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској прjестоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Сава је оставио више писаних дjела. Зато је био једнан од значајнијих писаца и правника из средњег вjека код Срба. Његова најзначајнија писана дjела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвjете код Срба у средњем вjеку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обиљежава као Дан просвјете.

Комеморација:

„Сјећање на Воју“

Војислав Вујановић

13.04.1937-10.01.2018.

Војислав Вујановић рођен је у Греди код Босанске Градишке 1937. године. Школовао се у Бањалуци, Загребу, Сарајеву и Београду. Дипломирао је Оријенталну филологију на Филозофском факултету у Сарајеву.
Радио је као новинар у "Ослобођењу", "Вечерњим новинама" и Радио Сарајеву. Био је члан редакције студентског листа "Наши дани", часописа "Позориште", Трећег програма Радио Сарајева и часописа "Стећак".

Поезију је почео да пише од ране младости, а касније се опредијелио за писање позоришне, ликовне и књижевне критике. Студије, есеје и критике објављивао је у готово свим значајнијим листовима и часописима у БиХ и бившој Југославији.
Поред бројних књига из књижевности и ликовне умјетности, објавио је више монографија из области театарске умјетности.

Био је члан Друштва писаца БиХ, члан Хрватског друштва за знаност и умјетност, члан Управног одбора Српског хуманитарног удружења "Добротвор", активни члан и предсједник Ликовне комисије у СКПД "Просвјета" Сарајево, члан редакције листа "ФондекоСвијет", те члан Управног одбора Међународног форума "Босна".

Добитник највећег признања "Велике повеље Просвјете" за неизмјеран допринос раду Друштва

Почивај у миру пријатељу.

Амир Бркан, пјесма посвећена Воји

ВОЈИНА ПОСМРТНА ПЈЕСМА

Сликати, глумити, плесати, режирати, пјевати - то вам сан
мој од искона бјеше. Али мени дато не би ниједно од
тога, већ да к сублимности, коју даровити достизаху,
ја призивам људе, у мочвару дневног уроњене.
У мисији таквој, самопостављеној, за сврхом сам
својом устрајно крочио.

Бескрајне су ниске мојих реченица, и у књиге су се
слиле, уз нејасну, но горљиву наду: пролазнику да ћу,
ма баш и једноме, рукав ја дотаћи. Ужурбан, и слуђен,
тај не би ли стао, начас мене чувши - себе запитао...

Два и подруг десетљећа задња- зажареност моја
са даном је сваким снажнија бивала: говорих и писах,
нисам престајао... И низашта друго времена ни гласа
свога ја не давах, јер Босанци постајаху што никад
и нигдје људи били нису.

А момент коначни кад је приступио - у спознању
пуном заблудјелост моја луцидно се проказала... Јер,
гле: плодом не уроди ни вишње послање оног што кроз
срца рода Адамова љубав хтје ускрисит... Па како би,
онда, и уфање и прегнуће мене, сиротога, до човјека,
и једнога барем, досегнути могло...?

У земљицу, ево, роднога Лијевча положен сам сада.
Поје хиротонисани, и нада мном каде, а на длану кћери,
мој лик, осмјехнути, пред вама је... Но, чусте ли
што говорник гробословни каза...? Да не би ни трена
у којему, из дна ока благопочившега, трачак туге,
скриван, али незатомљив, свијет мотрио није...

И, сад, што год са мном збивало се даље - ја треперим
због вас, који у свој живот опет одлазите... На образу
моме, који не видите, гримаса је језна неспокоја.

Али, али... Чујем ли то како шуми Сава...? Да, да, јесте...
Утјеху ми носи она, док полако тече, као вријеме
крају своме...

(Греда, Босанска Градишка, 17.1. 2018.)

„Сјећање на Воју“

Војислав Вујановић
13.04.1937-10.01.2018.

У сриједу, 24.01.2018., у 11 сати у просторијама СПКД "Просвјета" Сарајево, ул. Симе Милутиновића Сарајлије 1, представници СПКД "Просвјета" Сарајево, Умјетничке галерије БиХ, Музеја књижевности и позоришне умјетности, те СХУ "Добротвор" присјетиће се активисте и драгог пријатеља Војислава Вујановића, те му одати заслужену почаст.

 Војислав Вујановић, ликовни и позоришни критичар, књижевник, преминуо је у Сарајеву, 10.01.2018. у 81 години живота, а сахрањен је у родној Греди код Градишке. Овај скуп је прилика да се подсјетимо немјерљивог доприноса који је раду наших удружења и институција културе даривао наш Војислав Вујановић, без чијег рада би и наше дјеловање у протеклим деценијама било неисказиво празније и сиромашније.

Одржан VIII Божићни концерт

Божићни концерт СПКД „Просвјета“ Сарајево, осми по реду, одржан 05.01.2018.г., у 20 часова, у Народном позоришту Сарајево.

Саво Влашки, предсједник СПКД “Просвјета“, у поздравној ријечи, искористио је прилику да захвали бројним донаторима и спонзорима који су заслужни за одржавање концерта. Прије свих је истакао Народно позориште Сарајево, које сваке године бесплатно уступи салу за одржавање концерта, те генералним покровитељима БХ телецому и БХ пошти. На крају је упутио честитку свим православним вјерницима, који славе Божић.

Програм концерта, обиљежавањем највећег хришћанског празника, је и овај пут веома брижљиво конципиран с цијем да одговара контексту због којег се одржава, како је предвиђено, почетак концерта обиљежен је духовном, литургијском музиком у извођењу Српског пјевачког друштва "Слога" којим диригује Стефан Мојсиловић, а које ове године обиљежава 130 година постојања.  Потом настављено универзалном духовном пјесмом коју је компонирао гвардијан Фрањевачког самостана ‘Светог Анте’ фра Славко Топић, а завршен је дивним руским романсама.
Осим духовног као прелаз између ова два дијела концерта, духовног и романтичног, ту је и извођење екуменске композиције, сопрана солиста Опере Народног позоришта  Катарине Кикић и клавирском пратњом Данијела Жонтара.

Затим ће, као романтични увод у наставак концерта, Селма Хреновица на виолончелу и Данијел Жонтар на клавиру, извести једну стару руску композицију „Ја встретил Вас“.

Други дио концерта, извели су баритон и првак сарајевске опере Марко Калајановић и млади композитор Тони Топлан, који је радио оркестрацију за руске романсе, те Гудачки оркестар СПКД “Просвјета“ под диригентском палицом маестар Дариа Вучића.

Члан Управног одбора СПКД “Просвјета“ Слободан Шоја изјавио је у најави концерта, да је овогодишња концепција концерта симболичка, те да је жеља сарајевских Срба да кроз културу и духовност на почетку 2018. године подаре свом вољеном граду велики културни догађај.

СПКД "Просвјета"  ће се потрудити да ова календарска година буде посебна по садржајима који се планирају и организују поводом јубилеја 25. година од поновног обнављања рада Друштва, а осми Божићни концерт је увод у то.

- СПКД „Просвјета“ основано, 1902. године у Сарајеву, представља једну од најзначајнијих институција које су Срби створили кроз историју на овом простору. Преко „Просвјете” и њених фондова, српска интелектуална елита увек је желела усмерити младе и талентоване Србе ка просвећивању и култури. У Друштву су активно деловали велики интелектуалци међу којима су били Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, и многи други. Укинута 1949. и обновљена 1993, данашња сарајевска „Просвјета“ покушава одржати макар успомену на један период великог просвјетног и културног просперитета – рекао је Слободан Шоја.

Божићни пријем у просторијама СПКД Просвјета у организацији СДП-а Стари Град

Дана 3. јануара 2018. г. је у просторијама СКПД Просвјета у Сарајеву, у организацији СДП-а Стари Град, одржано пригодно дружење поводом предстојећег Божића. Ова скромна закуска приређена је за припаднике православне вјероисповијести, али и све добронамјерних грађане, који Босну и Херцеговину доживљавају својом домовином у свом богатству њених различитости, што и јесте основни мото цјелокупног друштвеног дјеловања социјалдемократа.

Скупу се одазвало мноштво чланова Социјалдемократске партије, као и представника добротворних и просвјетних организација које окупљају Сарајлије православне вјероисповијести и сарајевске Србе опћенито. Поздравним говором, скупу су се обратили Жељко Лер, потпредсједник СДП Стари Град Сарајево, Саво Влашки, предсједник СКПД Просвјета и Ирфан Ченгић, Генерални секретар СДП БиХ и допредсједавајући Опћинског вијећа Стари Град.

Божићном дружењу су, између осталих, присуствовали и Начелник Опћине Ибрахим Хаџибајрић, предсједник хуманитарног удружења Добротвор Алекса Ћебић, некадашња чланица Предсједништва РБиХ Татјана Љујић-Мијатовић, потпредсједник СДП БиХ Миро Лазовић, предсједник Главног одбора СДП БИХ Саша Магазиновић, предсједник КО СДП Сарајево Дамир Машић, руководство СДП Стари Град на челу с Маликом Гарибијом, те бројни други истакнути партијски и друштвени активисти. Како је Саво Влашки нагласио у уводном обраћању, посебно је радовао велики одзив младих људи.

На скупу је наглашено да Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине као своја основна начела заговара слободу, равноправност и једнакост свих грађана Босне и Херцеговине. Свој мултиетнички карактер ова партија, између осталог, потврђује и вишенационалним саставом свог чланства, поштивањем религијских опредјељења и слободом обиљежавања вјерских празника. Угодно дружење трајало је неколико сати, те је наглашена жеља и намјера да се у наредним годинама овј божићни пријем установи као традиција.

Одржана Пресс конференција

у поводу одржавања:

VIII СВЕЧАНОГ БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА!

У сриједу 03. јануара 2018. године у просторијама Друштва (ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1), са почетком у 11,00 сати одржана ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА у поводу VIII СВЕЧАНОГ БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА који ће се одржату у петак, 5. јануара 2018. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

На пресс конференцији пред бројним медијима, познатим ТВ и новинским кућама, у име СПКД „Просвјета“ Сарајево били су присутни:

Прим.др. Саво Влашки, предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево, Дејан Гарић, предсједник Управног одбора Друштва, Слободан Шоја,координатор на програму, Тони Топлан композитор и Марко Калајановић, солиста.

Саво Влашки, предсједник Друштва, обавјестио је присутне новинаре да за овај ВИИИ Божићни концерт влада изузетно интересовање, како у Федерацији БиХ, тако и у Републици Српској. Овом осмом по реду,концерту најавили су своје присуство и Младен Иванић, члан предсједништва Босне и Херцеговине, министри Шаровић и Црнадак, са сарадницима и многобројни амбасадори, истакнути представници власти, високо свештенство, те угледни јавни и културни радници.

Представници Друштва и оргаизатори концерта, упознали су представнике медија о садржају и учесницима Божићног концерта. посебно су се захвалили нашем генералном партнеру БХ Телецому и БХ Пошти, као и многобројним спонзорима, те медијским покровитељима – који су истакнути на билбордима, транспарентима, плакатима и позивницама. Посебну захвалност дугујемо и Народном позоришту у Сарајеву – који нам већ осму годину заредом – бесплатно уступа салу изјавили су за Пресс.

Овај концерт је и увод у низ планираних активности за 2018.годину у којој "Просвјета" обиљежава 25. година од обнављања рада Друштва.

Улазнице могу се купити на благајни Народног позоришта Сарајево у периоду од 09-11:30 и 15:30 – 19:30 сати по цијени од 10,00КМ. Обзиром да су предходни Божићни концерти били распродани, препоручујемо да заинересовани на вријеме набаве улазнице.

ПРОГРАМ ЗА VIII БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ

:

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити понедјељак 08.01.2018.године.

Свим вјерницима и људима добре воље честитамо Божић!

Најава VIII БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА 

05.01.2018.г у Народном позоришту!

Поштовани чланови, сарадници и пријатељи Друштва, 

Позивамо Вас са радошћу да присуствујете концерту посвећеном прослави Божића у организацији СПКД Просвјета Сарајево које се одржава у Народном позоришту Сарајево. Улазнице купите на благајни Народног позоришта, 

Резервације путем телефона 033 221 682.

-радно вријеме благајне: 09-11:30 и 15:30-19:30 сати

Добро нам дошли!

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

НОВЕ КЊИГЕ

НАША ИЗДАЊА: КАТАЛОГ

Наша издања можете купити уз најаву на број тел. 033/444-230, у просторијама Друштва сваки радни дан од 12 - 14 сати.

. 

.

.

.