ОД ОСНИВАЊА ГРАЂЕНА ПО УЗОРУ НА СВЈЕТСКЕ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ И НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Пријатељи Друштва желе да поклоне књиге, захваљујемо свима који су поклонили књиге и свима онима који имају намјеру.
Ново радно вријеме Библиотеке СПКД "Просвјета" Сарајево.
Сваким радним даном од понедељка до петка од 10-15 сати.
Дане викенда и празнике не радимо.
ПОЗИВ ЗА САРАДЊУ!
Настављајући традицију објављивања Алманаха „Просвјете“ кога је покренуо 1918. године у Цириху проф.др. Перо Слијепчевић – СПКД „Просвјета“ Сарајево је објавила у периоду 1996 – 2000. године четири броја Алманаха. Први, за 1996. годину уредио је др. Божо Кљајић, а преостала три проф.др. Дејан Ђурићковић.
Алманах је био конципиран као редовна годишња публикација посвећен његовању српске националне културе, дијелом и наше заједничке мултикултуралне традиције. Окупљао је угледне сараднике из свих обласи културе и друштвених наука, професоре универзитета, научне раднике, писце, критичаре и умјетнике. Многобројни прилози у ова четири броја су антологијске вриједности и огледало су наше прошлости и наше савремености.
Увјерена у исправност конценпције с којом је издавала свој Алманах и жалећи што је, из поменутих финансијских разлога, морала обуставити његово издавање, „Просвјета“ жели да га опет оживи и настави његову плодоносну културну мисију из ближе и даљне прошлости.
Пошто су се стекли финансијски услови у наредна три мјесеца ћемо објавити Просвјетин Алманах за 2014. годину.
Главни и одговорни уредник је др. Слободан Шоја, а замјеник главног уредника је проф.др. Дејан Ђуричковић. Уредник у редакцији је Љубица Жикић (дугогодишња уредница у „Босанској вили“). Секретар редакције је Зоран Драшковић, информатичар.
Е-маил редакције је:almanahprosvjete@gmail.com
Тел: 00387/ 33/444-230.
Поклон од НБС од око двије стотине нових књига нашем Друштву!
Посјета НБС XXVII Међународном сајму књиге у Сарајеву које је трајало од 22-27. априла 2015.г уприличила је и нову радост нашем Друштву. Поред радости што поново видимо старе пријатеље ту је и нова донација од скоро 200 нових наслова, помно пробраних књига од стране НБС, прецизније Иване Николић искреног пријатеља ове куће начелнице селективне набавке НБС, а достављену преко својих сарадника, Начелником у одијелу за издаваштво и пласман књиге Драганом Пурешићем и Јанко Јанковићем блиским сарадником из истог одјела, који су тај неизмјерно драгоцјени поклон допремили у наше просторије.
.
Учинили су нам велику част самим тим, што нас нису заборавили. Нама је немјерљиво жао што нису имали више времене због великог обима својих послова да буду драги гости макар мало дуже и да подијелимо радост виђења кроз измјену искустава и сугестије.
Изузетно цјенимо и поздрављамо наставак наше сарадње, то показује искрену заинтересованост НБС за наш рад и труд да нас помогну на било који доступан начин. Трудимо се да из ових ствари извучемо поуке и оправдамо повјерење о међусобној сарадњи. Имамо много ствари у којима имамо исте циљеве и програмски рад. Што нам даје неслућене могућности сарадње и обостране користи. Донација књига и поновна посјета НБС је доказ исправног мишљења и огромног уложеног труда.
Повезаност једне од најзначајнијих институција на Балкану и нашег Друштва говори о томе да је то једнака визија замишљена од људи којима је књига била на првом мјесту. Успјех се у животу не дешава случајно, иза њега стоји предан рад и уложено знање као и духовни, физички и емотивни напор. Успјех је оно што нам даје снаге да истрајемо. Наша библиотека и рад нашег Друштва, мада скромна даје свој допринос општој традицији и култури. Трудимо се да учинимо и допринесемо више оправданих вриједности циљевима за које се боримо.
Данас имамо истовјетне улоге, сарадња са НБС добија тим висе на важности, са људима у струци који схватају вриједност којима се бавимо али и тешкоће са којима се сусрећемо у данашњим временима и са којима се боримо. Сложеност односа модерног доба и глобалних збивања, учвршћује наше позиције. Свјетски тренд је у обезвређивању знања и културе. Људи који имају знање и жељу да помогну и да наставе у очувању традиција и културе нашег народа су од огромне важности. Значај библиотеке као „ризнице знања“, добија још више на вриједности. Похрањена писана ријеч стоји а оно што није записано као да није ни постојало.
Захваљујемо НБС на посјети, пријатељству, охрабрењу и драгоцјеним књигама. Дали сте нам подстрек да прилегнемо здушно свим силама на нове пројекте. На нама свима је чување ове заједничке интелектуалне баштине. Да подржимо и омогућимо сваком појединцу који жели да учи и спознаје истине из свих области у књижевности, науци, умјетности, итд. И још једном посебно, велико хвала Ивани Николић и њеном изузетном тиму сарадника, на пажњи и искреном интересовању које исказује за наш рад кроз конкретну и несебичну помоћ у свакој прилици.
Задње, али не и најмање важно, напротив. Једна од кључних особа за сарадњу која је својим радом обезбједила редован допринос нових издања, тренутно актуелних книга из НБС, а слободно можемо рећи и утемељитељем ове библиотеке Просвјете какву познајемо данас је изузетна жена, коју морамо поменути јер без њеног залагања све ово не би било могуће или, макар не у овом обиму, је Љубица Жикић пословни секретар нашег Друштва. У моје лично име у име Друштва и у име будућих генерација којима остаје ово велико интелектуално благо, једно велико ХВАЛА.
Из рецензије књиге Жељка Граховца У оба рода промовисаној 12.03.2015. у просторијама Друштва
Чини се да ми, као врста, никада у повијести нисмо живјели неистинитије. То долази отуд што лаж више није у нашем језику, наш језик постао је лаж. Из наших је приповијести ишчилила бајка и уступила мјесто прозелитском цјенкању. Магија је напустила наше пјесме претварајући их у артикле. Наш језик више не означава, он више чак ни не описује, он данас проповједа, али не као пророк, већ као трговац или као банкар. Та лаж, која је језик, и тај језик, који је лаж, излили су своје усахле сингуларе и своје окоштале плурале свуд унаоколо, контаминирајући стварност. Није та контаминација новијег датума, не би изискивало нарочита труда да се њени трагови пронађу и у језику антике, али данас је посвемашња, загадила је чак и оне резервоаре одакле би дух требало да се напаја чистотом и свјежином, резервоаре што их умјетношћу називамо.
Ту виртуозност Граховчеву и ту лакоћу баратања стихом, међутим, није лако читати. Од читатеља се захтијева оштроумност и, чак и више него оштроумност, искреност.
У тако суморном и апокалиптичном призору права је ријеткост, тим драгоцијенија, кад човјек набаса на сачувану оазу чистоте и свјежине у којој се може окријепити без страха да ће у организам унијети још лажи. Једна од таквих оаза несумњиво је и нова, трећа по реду пјесничка збирка Жељка Граховца, У оба рода.
Суверени господар стиха
Не волим говорити о пјесничким техникама и поступцима, па нећу то ни сада чинити. Казат ћу само да је Граховац истински и суверени господар стиха. Он не замагљује значење непотребностима и сувишностима, нити му допушта да исцури кроз пренапрегнуте конструкте. Жељко зна не само шта се мора рећи у поезији, он зна и како то исказати. Мелодија и ритам у његовом стиху преторијанска су гарда и Шерпаси значењу, они га чувају и воде да се што сигурније успне у дубину читатељеве душе.
Ту виртуозност Граховчеву и ту лакоћу баратања стихом, међутим, није лако читати. Од читатеља се захтијева оштроумност и, чак и више него оштроумност, искреност. Јер у Граховчевој поезији нема убјеђивања, па тако нема ни лажи, а то значи да јој се без искрености приступити не може. Књига У оба рода испјевавање је истине, која у бићу постоји тројако – као језик, не колективни, већ као језик бића, као бол и као етика. Граховац знаде, и то не крије у својој збирци, да то тројство, језик, бол и етика, истичу из сингуларитета, али да до плуратитета не допиру, да умиру прије но што у њега уплове. До плуралитета ће допливати само празне љуштуре тог тројства.
Ослободити се боли и ослободити свијет
Ни језик ни бол ни етика, међутим, не дају плода ни у једноћи, они ту тек цвјетају. Плод ће дати тек кад доспију до оног заборављеног броја – до двојине. Језик је ништавнији и од тишине ако не стоји између ја и ти, бол ја неувјерљива је ако не постоји ти које ће је подијелити и олакшати, етика једнине бесмислена је као и етика, рецимо, камена, етика множине апологетика је злочина, једина етика која ослобађа биће спутавајући га она је која стоји у основи релације између ја и ти.
Та двојина присутна је у сваком кутку Граховчеве поезије. Када дијалогизира са драгим пјесницима, онима који су прије њега посртали кроз лавиринт боли постојања, када монологизира, не теби, читатељу, већ са тобом, када се обраћа Богу, који се најјасније објављује управо кроз исповијед Њему упућену. Тако Жељкова збирка постаје оно златно клупко Аријаднино којим читатељ обиљежава свој пут кроз тај лабиринт егзистенцијалне боли, мада се тим путем враћати неће, јер га на крају чека чудовиште, Минотаур са тијелом пријатељства и главом љубави. Ослободити се боли и ослободити свијет боли и покоре, човјек може само на један начин – побјеђујући то чудовиште тако што ће чудовишту допустити да га побиједи и прождере.
Контаминираност стварности
Књига У оба рода не даје читатељу напутак како да извоје ту побједу, али га храбри и кријепи на путу до срца лавиринта. Онима које очај тјера на храброст, она ће бити драгоцијена помоћ на путу. Онима, који се у лабиринт не усуђују ући, бит ће, пак, добра као подсјетник да се овдје још увијек може стварати велика поезија. Нажалост, таква поезија давно је изгубила бој против оног смећа које се под поезију издаје. Смећа из ког допиру јауци како сад, ето, ништа не ваља, што је с аспекта пјесништва несумњиво тачно, и како је некад било боље, што је са сваког аспекта несумњива лаж. Смећа које позива, убјеђује, пријети, уцјењује...
Контаминираност стварности што је живимо таквим смећем чини драгуље попут збирке У оба рода још вриједнијим. Али буди опрезан, драги читатељу, проклет је то драгуљ, изнијет из оне приповијести у којој се вели – тко узме кајат ће се, тко не узме кајат ће се још више. Граховчева поезија не тјеши, она није у шећерној водици отопљена панацеја. Она је грка и опора, јер су истина и аутентичност постојања увијек грки и опори.
Али онима који знају шта је бол и који знају да се она лијечи само пријатељством и љубављу, та горчина и та опорост неће сметати, бит ће им попут најсласнијег залогаја.
Жељко Граховац рођен је 10. српња 1955. године у Зеници, гдје је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на катедри за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву 1979. године. Прве есеје и приказе објавио је у часопису „Дијалог“ (1980/1981.), који је уређивао проф. др. Касим Прохић. Радио је као предавач филозофских и социолошких дисциплина у средњој школи (у Зеници и у Какњу), као уредник у ГИК „ОКО“ у Сарајеву те као библиотекар-информатор у Опћој библиотеци у Зеници, гдје је још увијек запослен.
Ново у библиотеци!
Кућа сећања и заборава
Филип Давид
О књизи
Добитник Нинове награде за 2014. годину.
Свако понекад пожели да буде неко други, али шта ако добије прилику за то?
Алберт Вајс је још од детињства имао прилике да промени свој идентитет. Након што је 1942. године под окриљем ужасног рата остао без родитеља и брата Елијаха, неко време је провео у кући фолксдојчера који га називају Ханс и нуде му да замени њиховог несталог сина и тако се спасе од сигурне смрти. Алберт се тада ипак одлучује да сачува свој идентитет и побегне из немачке породице која га је умало усвојила.
Много година касније, на једној од конференција о Другом светском рату на којима учествује, Вајс лутајући ноћу њујоршким улицама наилази на „Кућу сећања и заборава“. У једној од просторија овог необичног здања похрањено је непрегледно историјско памћење. Алберт у једном екрану може да као на филму види сцене страдања својих родитеља и Елијаховог нестанка за који се осећа кривим, јер је млађи брат био поверен њему на чување. Огромни бол који је осетио јаче но икад може да нестане ако он у следећој просторији ове чудесне куће избрише сопствено памћење или, чак, ишчезне попут свог рођака, чувеног илузионисте Худинија (Ерика Вајса). Хоће ли Алберт искористити последњу шансу да промени свој идентитет у складу са речима једног свог пријатеља и сународника „Памћење је страшније од сваког заборава“ или ће одлучити да остане то што јесте, без обзира на бол који га раздире?
Писана у препознатљивом стилу угледног аутора, Кућа сећања и заборава је један од најаутентичнијих романа новије српске књижевности.
Формат: 13x20 цм
Број страна: 192
Писмо: Латиница
Повез: Мек
Година издања: 11. децембар 2014.
ИСБН: 978-86-521-1749-9
Промоција књиге Драгане Томашевић
Промовисана књига "Бајрам иде..." предсједнице Издавачке комисије СПКД "Просвјета" Сарајево Драгане Томашевић у Националној и универзитетској библиотеци БиХ.
У просторијама Националне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине, данас је уприличена промоција књиге "Бајрам иде...", ауторице Драгане Томашевић. Промотори књиге осим директора Националне и универзитетске библиотеке Исмета Овчине били су и проф. др. Вахидин Прељевић као и фра Миле Бабић, декан Фрањевачке теологије у Сарајеву
Након научно-истраживачког пројекта у којем се бавила женском културном хисторијом града Сарајева, књига "Све бих земље за Сарај*во дала", Драгана Томашевић урадила је ново истраживање из културне антропологије и теорије књижевности. Овога пута је истраживала празничну књижевност и по први пут на једном мјесту сакупила рамазанско-бајрамску књижевност у Босни и Херцеговини и тиме нашу теорију књижевности обогатила, код нас до сада незаступљеним жанром празничне књижевности.
Истраживање је обухватило период од 18. до 20. стољећа, дакле старе и широј културној јавности непознате ауторе. Истраживање се бавило мјестом и улогом Бајрама у културном памћењу, чињеницом да су аутори из различитих вјерских заједница писали с љубављу и разумјевањем о Бајраму доказујући да заједнички живот и међусобно поштовање људи различитих религија није никаква фраза него начин живота на овим просторима.
За културну антропологију је важно и то да су многи наши аутори писали на турском језику тако да их упознајемо преко преводиоца као нпр. Хаџи Јусуф Ливњак који је 1615. године путовао на Хаџџ и написао своје успомене. Овај путопис је најстарији до сада познати путопис из Мекке и најстарији потпис наших људи из Босне и Херцеговине.
"Осим добре књижевности књига "Бајрам иде…" нуди и низ корисних информација из наше културне хисторије , открива заборављене обичаје и непознате људе који су својим стрпљивим радом градили мостове и ударали темеље друштву разумијевања и дијалога; нуди поглед извана и изнутра, дакле субјективну и објективну визуру; судар, али и сусрет Истока и Запада и изградњу културног идентитета у тим релацијама", истакао је директор Националне и универзитетске библиотеке др. Исмет Овчина.
"Важност овог дјела огледа се кроз објективно писање о другој религији са великим поштовањем и према Бајраму и онима који га славе. Данас, нажалост, имамо много национализма који влада свуда, то је једна искључивост која увијек указује да је други мање вриједан. У књизи "Бајрам иде…" тога нема и у томе и јесте њена величина", казао је фра Миле Бабић, декан Фрањевачке теологије у Сарајеву.
"Ова књига представља важан прилог културолошком проучавању књижевности, интеркултуралној филозофији као и босници. Сучељавање погледа на Бајрам изнутра и извана, поготово у аустроугарском периоду, у којем се формира књижевно поље у БиХ, важно је и због хисторије "погледа на другог", као и конструкција властитог идентитета, напосе културалног "одмјеравања" Истока и Запада, па ће оно на тај начин бити важна карика у кристализирању културалне имагологије Босне и Херцеговине", казао је рецензент књиге "Бајрам иде…", проф. др. Вахидин Прељевић.
Књига се састоји од 130 текстова од осамдесет различитих аутора подијељених у три цјелине и то: Рамазан, рамазански Бајрам и Курбан Бајрам.
"Ја сам сакупљала текстове наших аутора. Пронашла сам их много али за ову књигу издвојила сам ових 130. Први текст који сам пронашла био је из 1615. године, путописца Хаџи Јусуфа Ливњака. Овим дјелом доказано је да су и тада постојали врхунски писци и паметни људи", казала је ауторица Томашевић те додала "Бајрам је празник који прије свега славе муслимани али у књизи се јасно види да за вријеме тог великог исламког празника слављенички и посебно се осјећају и њихови пријатељи и комшије друге вјероисповјести".(преузето са сајта хттп://нововријеме.ба/у-сусрет-рамазану-одрзана-промоција-књиге-бајрам-иде-ауторице-драгане-томасевиц/)
Поводом посјете Народне библиотеке Србије нашем Друштву и јубилеју 101. година од оснивања Српске централне библиотеке СПКД Просвјета Сарајево
Предан дугогодишњи рад уродио је дивним плодовима. Излазак из свакодневице одлазак на сајам дао је једно ново свијетло нашем Друштву и представио нас већем броју људи. Обезбједио нам је великодушну донацију у бројним књигама од стране НБС и Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону владе Републике Србије
. Наставак ове дивне приче је услиједио убрзо након тога. Доласком екипе из НБС на челу са Иваном Николић Начелницом селективне набавке (Одсек поклони), затим, Славен Попара, Дејан Вукићевић, Јамина Трифунац, Јелена Глишовић и Јелена Митровић, успостављен је лични контакт и учвшћена међусобна сарадња. Учинили су нам велику част да дођу у просторије нашег Друштва, буду драги гости макар на кратко и подијелимо драгоцјена искуства.Том приликом смо им уручили и званично нашу Захвалницу за изузетан допринос нашем Друштву. Изузетно цјенимо и поздрављамо тај чин директног сусрета, то показује искрену заинтересованост сарадника и добру вољу да нас упознају.
На тај начин стекли смо низ предности. На лицу мјеста су могли да се упознају са радом и дјеловањем Друштва. Изврше процјену и дају сугестије о међусобној сарадњи. Имамо много сличности али и толико ствари у којима се наше дјеловање испреплиће. То нам даје небројене могућности сарадње и обостране користи. Донација књига и сама посјета НБС је нама послужила као повод и подстрек за реорганизацију библиотеке који смо дуго планирали. Оно што читавој ствари даје посебну драж и ову причу чини занимљивијом је да смо обнављајући сарадњу и заједнички контакт направили то управо на стогодишњицу од оснивања Централне библиотеке СПКД Просвјета!
Ако ћемо слободно тумачити по Јунгу, закон синхроницитета. Повезаности на једном вишем нивоу. Српска централна библиотека замишљена од људи којима је књига била једнако важна као и хљеб, званично је почела са радом почетком далеке 1913.г . Сајам на којем смо учествовали баш 2013.г., на стогодишњицу од оснивања, можемо назвати судбоносним. Посјет НБС, дакле, равно након 101. године, поновног контакта показује да се у животу ништа не дешава случајно. Можемо посматрати са аспекта као један повољан знак виших сила, Божијим плановима, усклађеност с принципима космичког дјеловања, водству наших предака кроз активности које чинимо и сл.. У духу позитивног размишљања желимо тако да вјерујемо, што нам даје снаге да истрајемо. Наша библиотека, скромна у односу на онај сјај и величину грандиозно замишљене и остварене, данас суштински, гравитира свом почетку. Постоји носталгична тежња враћању првобитне намјене и вриједности.
Да се врати дио старог угледа и значаја коју је имала са почетка приче раних година двадесетог вијека. Но, са доласком модерног времена сврха и значај се мјењају у складу са новим трендовима. Библиотеке данас имају другу улогу. Утолико сарадња са НБС добија на важности, са људима у струци који схватају вриједност библиотеке у данашњим временима. То су људи који имају знање и жељу да помогну поготово онима који истински теже да успоставе пут спознаје и да наставе у очувању традиција и културе нашег народа. Многима је тешко да схвате значај библиотеке као „ризнице знања“, не као пуке фразе, него управо данас у времену могућности изношења разних неистина, гдје смо свједоци да путем интернета многи добијају незаслужену пажњу, гдје се лажира и прилагођава историја, гдје се изврћу чињенице. Управо у томе се крије истинска вриједност и значај библиотеке данас. Похрањена писана ријеч стоји као таква и која јесте темељна истина, не сврстава се ни на једну страну, „Ни по баби ни по стричевима“. Сарадња са НБС олакшава нашу мисију зато захваљујемо НБС на посјети, пријатељству, пруженој помоћи и охрабрењу у нашем раду. Знамо да нисмо сами.
Дали сте нам подстрек да наставимо своју мисију с новим полетом. На нама је да чувамо и развијамо наше односе, као једну свету обавезу. Чување наше заједничке баштине и интелектуалног знања, као и информација, од искривљавања чињеница и оних који би жељели да то знање избришу, да не постоји, из ко зна каквих побуда. Толико је тога што вриједи чувати али не љубоморно само за себе него напротив, отворено свима на увид да ко год пожели, може да види величанствена дјела наших предака у књижевности, науци, умјетности. Великане који су нама оставили у аманет да то чувамо и прослиједимо даље за неке наше будуће нараштаје. То нам је мисија тог треба да се држимо. И још једном искрено и велико хвала Ивани Николић и њеном изузетном тиму сарадника, на несебичној помоћи и надахнућу за још истрајнији рад.
Овом приликом да истакнемо и захвалимо се на помоћи нашим драгим пријатељима из Умјетничке галерије БиХ, директору Страји Крсмановићу и експерту Михрету Алибашићу. Понудили су се и помогли нам око транспорта књига из НБС. Хвала им на предусретљивости , несебичној помоћи као и у спознаји да на њих можемо увијек да се ослонимо у оваквим тренуцима.
Писмо захвалности Народне библиотеке Србије:
У поводу поклоњених књига Библиотеци СПКД „Просвјета“ Сарајево на 58.Међународном сајму књиге Београд
ОБНАВЉАЊЕ И УСПОСТАВЉАЊЕ САРАДЊЕ СА ИНСТИТУЦИЈАМА: КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИЈИ И НБС – ИСКРЕНА ЗАХВАЛНОСТ СВИМ НАШИМ ДАРОДАВЦИМА И САРАДНИЦИМА
Хвала свима који су помогли да Библиотека СПКД „Просвјета“ Сарајево буде оно што је данас, са искреним поштовањем, дародавцу-сараднику, који је својом драгоцјеном сарадњом и вриједним поклонима – књигама, часописима, фотографијама, рукописима, носачима звука и слике, техничко-материјалним или новчаним средствима – потпомогао рад библиотеке, дао значајан допринос попуњавању библиотечког фонда, његовом обнављању и увећању цјелокупног књижног блага друштва.
Овим путем, јавно, захвалност упућујемо Народној библиотеци Србије која нам је својом изузетним поклоном од преко 700 наслова најпробранијих књига, непроцјењиве вриједности, од посебног значаја за тематику којом се наше Друштво бави, обогатила наш фонд! Такође искрену захвалност упућујемо и нашој драгој сарадници Ивани Николић, Начелници селективне набавке (Одсек поклони) у НБС, а која је својим залагањем и трудом обезбједила овај изузетан поклон као и инцијативу којом нам Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону владе Републике Србије, посредством Народне библиотеке Србије донира у марту 2014. године од преко стотину књига за нашу, Библиотеку Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ Сарајево, појединачне захвале такође упућујемо, госпођи Славки Драшковић, госпођи Тањи Гарчевић, господину Растку Јанковићу, као и свим њиховим сарадницима.
Када смо започињали припрему за 58. Међународни сајам књига у Београду, нисмо ни сањали какве све тешкоће, препреке али и радости и награде нас очекују. Намјеравали смо да направимо искорак у свијет поводм 20-годишњице обновљеног рада Друштва да представимо значајнија дјела и рад Друштва и барем на кратко, будемо учесници великих догађаја који остају уписани у историју, али нисмо знали ни шта, ни како, али ни у какву се авантуру упуштамо. Имали смо само добру вољу и ентузијазам. Надали смо се успоставити сарадњу са свима који желе да раде на истом плану као и ми, односно, плану културе и науке, очувању баштине, активности у области чувања, обраде и давања на коришћење грађе, обогаћујући их новим дјелима везаног за Србе и о Србима и од Срба посвећује значајну пажњу интензивирању организоване и ефикасне сарадње са сродним установама, као и са водећим институцијама науке, просвјете и умјетности. Ми нисмо уско национално Друштво, како би се могло протумачити из префикса српско, већ смо по садржају, приступу и досадашњем раду, доказано, мултифункционална установа културе, науке, образовања и умјетности. Трудимо се да омогућимо потпун, подједнак и неограничен приступ информацијама и знањима дајући тиме снажан допринос демократизацији, као и афирмацији мултинационалног, мултикултуралног и мултиконфесионалног друштва. Дубоко укорјењена у историји свог народа, дајући и у свим раздобљима значајан допринос развоју и ширењу те исте културе, просвјете, науке и умјетности у нашој локалној средини, држави, у ширем плану на европском па и свјетском нивоу. Друштво упркос, у овом тренутку неповољним друштвеним околностима за културу и науку када се бројни музеји и установе од значаја за културу нажалост, затварају, ради и радиће пуним капацитетом, а посебно онај мали број стално упослених, међутим, ту су и сви они добронамјерни волонтери и сарадници.
Сама припрема за присуствовање на Сајму је продукт рада бројних људи чија се добровољна, волонтерска улога, не смије занемарити, али и људи којима је то дужност и обавеза, да успостављају и његују, баш такве односе. Упућујемо и посебну захвалност према онима који подупиру рад библиотеке СПКД „Просвјета“ Сарајево. Библиотека, оваква каква је данас, постоји и постојаће, захваљујући несебичној помоћи коју су нам пружиле и још увек нам пружају особе са свих страна као и многе институције. из којих нам је стизала помоћ на најразличитије начине — саветом, конкретном размјеном, поклонима, простором, или, пак, само разумевањем и предусретљивошћу. Ове особе су у сваком случају, заједнички са нама учествовале у подизању и развоју Библиотеке, па и самог Друштва. Но, овом приликом са обје стране у вези сарадње између нашег Друштва и Народне библиотеке Србије, нарочито истичемо двије особе које су радиле на успостављању ових дивних односа, које само култура и умјетност могу да изроде. Много уложеног труда, времена и емоција, да се једна таква врста везе и сарадње успостави. Те по много чему, посебне особе су проф. књижевности Љубица Жикић и начелник Одељења селективне набавке НБС Ивана Николић. Захваљујући овим двјема изузетним особама, врсним стручњацима у пољима свог професионалног дјеловања и рада донијели су ову дивну плодоносну сарадњу.
Успостављање сарадње са НБС је за наше Друштво, а посебно нашу библиотеку је једно од најзначајнијих управо из разлога да је то једна од најстаријих институција са ових простора односно регије. Будући да је једна од првих централних установа заштите културне баштине, Народна библиотека Србије баштини безмало двовјековну традицију српског и европског библиотекарства. Њене активности засноване су на континуитету и константном развоју знања и вјештина, као и на примјени савремених технологија у области чувања, обраде и давања на коришћење грађе. Као таква уочила је и препознала наш самопрегоран, надасве, квалитетан рад, а све на основу нашег иступа на Сајму и преко наших каталога којима смо показали да смо један веома озбиљан, од повјерења и струке, партнер, препознатљиви по својем дјелу и да наш рад носи особен печат који се заснива на традицији и културној баштини коју представљамо. Захваљујући томе наша библиотека је добила на поклон преко седам стотина наслова потпуно нових књижних јединица везаних за наше подручје дјеловања, која се води као специјална библиотека за потребе Друштва које по Статуту члан 3.:“има за циљ културно, просвјетно, економско социјално подизање грађана српске националности, те очување свих вриједности националног бића, стално унапређење и његовање културно-друштвеног живота и одржавање културно-просвјетних и других веза и сарадње са осталим народима у Босни и Херцеговини (Бошњацима, Хрватима, Јеврејима и др.), сусједних земаља и шире.“. Мада говоримо о почетку наше везе и успостављању сарадње, овдје је заправо ријеч о много дубљим везама, говоримо о обнављању сарадње ове двије најстарије званичне институције које се баве прикупљањем, чувањем и репродукцијом интелектуалног блага и књижевне баштине наших народа са ових простора Балкана па и шире. Укратко, Народна библиотека Србије, „основана је 1832. у књижари Глигорија Возаровића. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка. Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар. Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.“ (наведено преузето са странице: http://sr.wikipedia.org/wiki/Народна_библиотека_Србије) детаљније о НБС на линку Историја зграде НБС.
На жалост као и многе ствари везане за културу посебно за библиотекарство гдје су до сад у послу библиотекарства у историји, много пута виђено, горјеле књиге на ломачи, примјерице најпознатије: Нацистичко спаљивање књига, кампања власти Нацистичке Њемачке чији је циљ био да се церемонијално спале све књиге које су биле у супротности са нацистичком идеологијом. Кампања покренута 1933, убрзо након што су нацисти преузели власт у Њемачкој. На мети су се нашле књиге јеврејских, марксистичких и пацифистичких писаца, а све у склопу „акције против не њемачког духа“.... или... до сада већ много пута поменуте чувене Александријске библиотеке, уништаване више пута са више разних страна, а вјероватно најчувеније Цезарово уништавање 48. године пре нове ере када је ватра уништила главни дио, тако је и на нашу жалост, зграда Народне библиотеке Србије: “у време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869), библиотека пресељена у Капетан-Мишино здањеи ту је дочекала Први светски рат. У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена „Картонажа Милана Вапе“, на Косанчићевом венцу. Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1.424 ћирилична рукописа и повеље (12-17 век), картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.Библиотека је изгорела до темеља. Тада је изгубљен велики део фонда, каталози и инвентари. Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке. Неки од рукописа које се чувају или су чувани у Народној библиотеци су: Летопис Попа Дукљанина (београдски рукопис), Никољско јеванђеље, Минхенски псалтир, Ћирилични Рампацетов буквар, из 1597. године и други
Али попут феникса из пепела се диже и Народна библиотека, у априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна“ на крају Кнез-Михаилове улице, у тој згради се данас налази Библиотека града Београда. После Другог светског рата фонд Народне библиотеке је значајно допуњен поклонима и легатима, међу дародавницма су били Милан Ракић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, Љубомир Мицић, Љубица Цуца Сокић и други.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовићи убраја се у споменике културе. То је једно модерно здање сврсисходно намјењена похрањивању књижног и сваке друге врсти интелектуалног блага, његовом чувању и брижном селектирању за неке будуће генерације. ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Народна_библиотека_Србије)
Управо та и таква институција је поред многих других које су донирале књиге, једна од најзначајнијих по опремљености и стручности најспремнија, на коју су се ослањали наши преци и која је потпомагала увеликоме наш рад од самог зачетка идеје библиотеке 1911.г када се дошло и на њено оснивање 1913.г, како у материјалном погледу, донацијама у књигама тако и у свим другим облицима помоћи, савјетима, сугестијама у организацији и раду и на проналаску пута како на најлакши начин доћи до корисника и управо са грађом која је њима потребна. Из књиге Божидара Мађара о историјату нашег Друштва у којој каже: „Преоријентацију постојећих библиотека могла је извести само Српска централна библиотека која је званично почела да ради 8.јануара 1913. Године о томе како је текло прикупљање књига пише др.Урош Краљ у писму др Ристи Јеремићу, 30. Јануара 1911.г Одбор Просвјете је већ закључио оснивање Просвјетине српске народне библиотеке и котирао једну суму за приправне трошкове. Ринда ће убрзо у Београд да прикупи бесплатно све књиге, које је могао скупити сва издања разних друштава; Академије; Књижевне задруге; Друштво Св Саве; државна издања, итд. Дакле то ће већ бити лепи број, онда долази Матица Српска, евентуално Југословенска академија, онда наши приватни поклони. Дакле, већ у почетку без материјалних жртава моћи ћемо скупити двије три хиљаде свезака. Ринда Радуловић је обавио свој посао врло успјешно а поменуте српске установе су се радо одазвале, Народна библиотека у Београду дала му је све дупликате. (истакнуто од стране аутора текста, преузето; из књиге: Просвјета Српско просвјетно културно друштво 1902.-1949. Б. Мађар, Бања Лука 2001.г стр.124. ред.18-19,)
Много пута до сад су те везе успостављане и прекидане, али опет ћемо их обнављати и његовати, јер гравитирамо према истом, чувању знања и баштине и омогуаћавањем лакшег приступа том знању и нашем наслијеђу. Све ове везе дубоко оправдавају циљ, јер знање нема граница, оно мора бити свима доступно. То су наши преци знали, зато и јесу небројено пута налазили начин да утру пут будућим генерацијама, оним истим путем којим сада ми газимо, као што је дошао ред на нас да то знање чувамо и предајемо неким генерацијама које долазе за нама.
За крај, још једном, велико хвала Народној библиотеци Србије и још једном бескрајно хвала Ивани Николић која је препознала наша настојања и напоре и подржала нас са предивним даром од преко 700 (седам стотина) књига из најновије издавачке продукције.
Водитељ Библиотеке СПКД „Просвјета“ Сарајево
Зоран Драшковић
На 58. Међународном сајму књиге Београд добили смо на поклон нове књиге за Библиотеку!
Књиге су нам поклонили:
Дејан Мастиловић, издавачка кућа "Филип Вишњић" Београд, који су издвојили преко 60 књига на поклон.
Стево Ћосовић издавачка кућа "Свет књиге" Београд, који су припремили преко 20 потпуно нових издања.
Најтоплије захваљујемо дародавцима на прекрасним књигама, затим у обнављању и успостављању сарадње.
Библиотека СПКД "Просвјета" Сарајево
Издвојили смо неке од наслова од преко 70 нових књига у понуди!
РИСТО ТУБИЋ - НА ОБАЛАМА ИСТОРИЈЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА
Аутор: Ристо Тубић
Књигу чини избор чланака и есеја које је аутор објављивао током последњих десетак година. Тубић пише о схватању историје Ерика Хобсбаума, о Времену власти Добрице Ћосића, поетици Лешека Колаковског, мемоарским записима Михаила Марковића, филозофији Мартина Хајдегера и Карла Јасперса... Тубић разматра ирационалност у политичком размишљању, филозофима у свету политике, утопију и тоталитаризам, демократију и диктатуру, феномен досаде, милосрђе и „врлину“ лажи, етику и пословну политику, последице пада Берлинског зида, историју етичког учења и социјалне филозофије.
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. [...] Не сматрам да у историји треба тражити поуке, да историју треба претварати у аналогију доброг људског понашања. Али [...] историја би требало да буде наше велико уживање. Историја би требало да буде сласт нашег духовног живота, требало би да нас испуни поносом што је имамо и да нас одведе у сфере где можемо да уживамо у људским творевинама... Јер сам видео да оно што у историји вреди, то је процес ослобађања човека. И да тим путем треба наставити.“ (Радован Самарџић)
ЏОЗЕФ ВАЈЛЕР – УСТАВ ЕВРОПЕ
Аутор: Џозеф Вајлер
Књига представља збирку научних есеја о проблемима конституисања Европске уније. У оквиру књиге есеји су прерађени и читаоцу пружају добар утисак целине. Проблемски су заступљене све теме које се тичу настајања једне, епохално нове, политичке заједнице.
СТЕВАН ТОНТИЋ – ТВОЈЕ СРЦЕ ЗЕКО
Аутор: Стеван Тонтић
Приче из раскомаданог романа.Оне особене умјетничке игре маште и осјећања који се радо испољавају код пјесника. Једном рјечју све оно у чему се показује цио човјек и цијела душа и што говори о човјеку и души као таквима.
ХОРХЕ ГАРСИЈА – ФИЛОЗОФИЈА И ЊЕНА ИСТОРИЈА
Аутор: Хорхе Грасија
Један од циљева историје филозофије јесте да омогући разумевање текстова. Под разумевањем текста има се на уму било који од циљева који су набројани под тумачењем текстова. За неке теоретичаре разумети текстове значи разумети шта је аутор, или читаоци који су били његови савременици, подразумевали под њима, зато што они сматрају да су ауторова значења,или значења читалаца, његових савременика, исто што и значење текста. Ако се не заступа ово гледиште, могуће је сматрати да разумевање текста може да иде и иза онога што су аутор и читаоци, његови савременици, подразумевали под њим.
КАРМЕН БИН ЛАДИН – МОЈ ЖИВОТ У ПОРОДИЦИ БИН ЛАДИН
Аутор: Кармен Бин Ладин
Застрашујућа књига која отвроено говори о лицемерју и страху који владају у Саудијском краљевству! „Током година које сам провела у породици Бин Ладен у Саудијској Арабији, Осама је израстао у персонификацију свега оног што је у мени изазивало одбојност према тој мрачној и окрутној земљи: неприкосновена догма која је управљала свим видовима нашег живота, арогантност и гордост Саудијаца, без и мало саосећања према људима који не деле њихова убеђења. Тај презир према аутсајдерима и крута ортодоксност, покретачи су моје четрнаестогодишње битке за слободан живот мојих кћери.“
РАЛФ ВОЛДО ЕМЕРСОН – ВИЂЕНИ ЉУДИ ЧОВЈЕЧАНСТВА
Аутор: Ралф Волдо Емерсон
Природно је да, по Емерсону видјење напретка и бољитка цовецанства, треба повезати са постојањем генијалних људи и њиховом делатносцу, као и насем изуцавању и прихватању њихових позитивних резултата… Наси видјени људи, нису велики зато сто ресавају један или висе вецних проблема, вец зато сто показују да постоји одредјени нацин, метод да се уради несто сто нико никада није… У томе би морао да лези узор самоусаврсавања за свакога од нас… Геније би, по дефиницији, морао да буде цовек нароците лицне интуиције, доведене до саврсенства. И његова предавања о видјеним људима цовецанства, имају за циљ истразивања посебности под којима се ова интуиција развијала, и резултате које је, уопстено узевси, она код сваког од њих постигла.
ДУШАН ЈАКОВЉЕВИЋ – СУСРЕТ СА ДУЧИЋЕМ - БИСЕРНЕ МИСЛИ ДУЧИЋЕВОГ ДЕЛА
Аутор: Душан Јаковљевић
Аутор је направио избор записа Јована Дучића, у облику замишљеног разговора с "принцом српске поезије" и народних мудрости о песнику, срећи, љубави, жени, пријатељству, младости и старости, хероју, карактеру, мржњи, страху, мирноћи, разочарењу и уљудности.
МИРОСЛАВ КАРАУЛАЦ – РАНИ АНДРИЋ
Аутор: Мирослав Караулац
О сусретима нобеловца Иве Андрића с босанским фрањевцима понајвише се бавио књижевник и професор Мирослав Караулац (1932-2011). Био је један од најбољих и најпоузданијих познавалаца и тумача дјела Иве Андрића, посвећен, савјестан и скрупулозан истраживач. О Андрићу је написао и објавио три књиге –Рани Андрић (2010), Андрићеве куле и градови (1995) и Андрић у дипломатији. Караулац у својим дјелима показује да су за Андрићево стваралаштво јако важни били сусрети с босанским фрањевцима и њиховом прошлости записаној у кроникама. Андрићеве сусрете с босанским фрањевцима овдје ћемо приказати на темељу књиге Мирослава Караулца Рани Андрић.
МИЛИЦА ЈАКОВЉЕВИЋ – ГРЕХ ЊЕНЕ МАМЕ
Аутор: Милица Јаковљевић Мир-Јам
После смрти свога оца, богатог банкара и мајке, домаћице, Неда је остала потпуно сама. Била је приморана да напусти родитаљску кућу где је била ушушкана љубављу и богатством својих родитеља и суочи се са стварним светом у коме су владала правила мушкарца. После низа догађаја, вешта игра судбине и завет њене мајке довешће је право у руке мушкарца који је био њена судбина.
На 25. Међународном Сарајевском сајму књиге купљене нове књиге за библиотеку!
Кликом на линк "НОВЕ КЊИГЕ" отвориће вам се и видјећете листу и кратак опис садржаја књига.
Нове књиге са 8. Међународног зимског сајма књиге Сарајево
НА 8. ЗИМСКОМ САЛОНУ КЊИГЕ У САРАЈЕВУ КУПЉЕНЕ НОВЕ КЊИГЕ ЗА БИБЛИОТЕКУ!
-
Борислав Пекић: „Како упокојити вампира“. Борислав Пекић је један од најзначајнијих српских писаца.Добитник је 18 најзначајнихих награда: НИН-ове, Награда удружења књижевника Србије, „Горанова награда“... Основно тема овог романа је питање: Постоје ли велике идеје због којих треба убијати? Доктор Конрад Рутковски, након посјете једном далматинском градићу, покушава да оправда своје поступке када је, као СС официр за време Другог светског рата, послао једног невиног градског чиновника на вешала и насмрт пртетукао једног затвореника. После 22 године прогањају га авети прошлости и он покушава да истражи корене зла у себи и око себе и пронађе ону танку границу преко које човек прелази у нечовјека. Немир у коме се прошлост враћа као вампир исписује унутрашњу драму Рутковског и кроз невероватан заплет идеја од Платона до Витгенштајна, покреће увек актуелно питање о личној и колективној кривици, личном и колективном односу према „историјској истини“ представљеној у вампира кога он жели да ућутка.
-
Беким Сејрановић: „Љепши крај“. Добитник награде „Меша Селимовић“ за 2008. годину. Беким Сејрамовић, рођен у Брчком, а од 1993. Године живи у Норвешкој, у Ослу гдје је магистрирао јужнословенске књижевности. Једним дијелом, "Љепши крај" функционира као тјескобна љубавна прича између главног јунака и од њега прилично старије Цатхрине и то је прича која нема љепши, него веома трагичан крај. Но, она је у сваком тренутку надопуњавана прецизним дијагностицирањима приповједачева стања, његовим пословним, пријатељским, љубавним и психичким заврзламама које га истовремено погађају и настала је од фрагмената који чине дојмљиву, искрену и врло проживљену цјелину. "Љепши крај", као и цјелокупна Сејрановићева проза, доиста произлази из питања - "пише ли живот причу или је можда обратно?". Премда уопће није важно тко контролира кога, стварност причу или прича стварност, Сејрановићев је роман свакако изнимно успјешан јер је ријеч о аутору код којега ни у животу ни у писању нема фолирања.
-
Фарук Шехић: „Књига о Уни“ Добитник награде „Меша Селимовић“ за 2012. годину. Књижевна критика га сматра једним од најдаровитијих нлађих писаца на подручју бивше Југославије и предводником ткаозване прегажене генерације."Књига о Уни" Фарука Шехића могла се звати и Роман о природи, Живот на реверс, Ноћни записи, АК-47 и његови метеори, Балкански реqуием, Природна књига, Ноцтурно за Југославију, Кратки појмовник сјете, Кратки појмовник свега, Епитафи за мраве и гуштере… и
Сама ауторова накана је била написати тиху књигу о води, биљкама и животињама… али се препустио путовању, вођен инстинктом као најпоузданијим компасом, према непознатој земљи.
"Књига о Уни" је и покушај повезивања и сређивања егзистенције Мустафе Хусара подеране животом, хипнотичко урањање у слојеве бића који се претапају као у сну за који никада нећемо бити сигурни да је завршио. Ово је књига из које се тешко израња и која се послије трајно носи са собом, као нешто најособније чега се не желимо ријешити, као људска слабост, као вртоглавица. Довољно је уронити: један, два, три, четири, пет…
-
Жорже Сарамаго: „Смрт и њени хирови“. Добитник Нобелове награде за књижевност. У поноћ 1. јануара, у једној неименованој земљи, на мистериозан начин смрт престаје да посећује њене становнике. Од тог тренутка нико више не умире и одговор на ову невероватну појаву нису у стању да дају ни научни, ни државни, ни црквени ауторитети. Преко ноћи пропадају осигуравајућа друштва, прети банкрот пензијског система, а и хришћанско учење о васкрсењу озбиљно је доведено у питање... Како обични људи доживљавају смрт у овим околностима, на шта су, упркос првобитном усхићењу, спремни да би је се поново домогли – приповеда се у овом роману барокног стила и раскошне имагинације, још једној
Сарамагова проза је глас који обухвата све гласове, као универзални унутрашњижамор.
-
Тони Парсонс: „Потрага за сунцем“. Аутор бестселера „Човек и дечак“. Неодољива и дирљива прича о породици која креће да нађе рај, а открива себе.Када се таксиста Том Фин сукобио с двојицом провалника у својој кући и због тога замало није завршио у затвору, одлучио је да се с породицом пресели на тропско тајландско острво Пукет. Пукет је остварење свих снова породице Фин – тропски рај у ком деца пливају са слоновима, гибони певају љубавне песме у џунгли, Андаманско море личи на тиркизно стакло, а млада породица може слободно да се развија. Но несреће изазване људском вољом и неукротиве силе природе прете овој тропској идили.
-
Илдефонсо Фалконес: „Катедрала на мору“. Светски бестселер објављен у 32 земље, који је само у Шпанији продат у преко 1.000.000 примјерака. Илдефонсо Фалконес живи у Барселони. Ради као адвокат. Роман „Катедрала на мору“ написао је као омаж свим људима који су учествовали у педесет четири године дугој градњи једне од најлепших икада саграђених цркава. Овај историјски роман постигао је изванредан и неочекиван успех и код публике и код критичара. Преведен је у тридесет две земље и објављен у милионском тиражу. Освојио је бројне награде од којих су само неке: Еускади де Плата 2006 за најбољи роман на шпанском језику, Qуе Леер 2007 за најбољу књигу, најпрестижнију италијанску награду Гиованни Боццаццио 2007 за најбољи страни роман.
-
Тони Морисон: „Дом“. Добитница Нобелове и Пулицерове награде. Френк Мани је ветеран Корејског рата, пун гнева и самопрезира. После трауматичних искустава у првим борбеним редовима враћа се кући, у расистичку Америку са ожиљцима који не прекривају само његово тело. Родна земља му се испочетка чини туђа и страна, али из страшне апатије ће га тргнути писмо којим му јављају да му је сестра у смртној опасности. Френк мора да спасе млађу сестру и одведе је кући, у мало место у Џорџији које је мрзео целог живота. Призивајући успомене из детињства и сећања на догађаје из рата који су му сасвим пољуљали самопоштовање, Френк дубоко у себи проналази снагу коју је мислио да је никад више неће наћи. Дирљив роман о наизглед пораженом човеку који успева да пронађе изгубљену људскост – и дом.
-
Тони Морисон: „Милосрђе“. Добитница Нобелове и Пулицерове награде. Осамдесетих година седамнаестог века трговина робљем још је била у повоју. Јакоб је англо-холандски трговац и авантуриста, с малим имањем на суровом северу. Стицајем околности, на његов посед стиже млада робиња Флоренс „с рукама робиње а стопалима португалске госпође“, која уме да чита и пише и могла би му бити од користи.
Сви становници Јакобовог имања оковани су својим судбинама: Лина, слушкиња домородачке америчке крви, чије су племе десетковале велике богиње; њихова госпођа Ребека, која је и сама била жртва верског жара у родној Енглеској; млада Туга, ћерка поморског капетана, која је провела превише година на мору да би била потпуно „нормална“; најзад, ту је и Флоренс, жељна мајчинске љубави. Опирући се свакодневици они покушавају да живе живот изван стега сопствене судбине.
Милосрђе нас води у прве дане периода црначког ропства у Америци. Сликајући различите верске обичаје и приказујући односе између мушкарца и жене оно нам говори о људима који никада нису саздали свет према својој мери, већ је свет обликовао њих. Иако је то роман о ропству он је првенствено потресна прича о мајци и кћери у једном насилном и неуређеном свету – свету где чин милосрђа, једнако као и све друго, има непредвидљиве последице.
-
Ерика Џејмс: „Љубав из привржености“. Веома дирљив роман о животу, породици и љубави. Живот Харијет Сви одвија се баш онако како га је она замислила: имауспешну каријеру, сопствени стан из снова и новог дечка. Међутим, њен савршени свет из корена мења ужасна саобраћајна несрећа која ће однети живот њене сестре и зета. Харијет никада није била мајчински тип, али сада мора да преузме бригу о својој сестричини и сестрицу – нема избора осим да остави свој стари живот иза себе и врати се у кућу у којој је одрасла. Њен нови комшија, Вил Харт – разведени отац две тинејџерке – такође сматра да му је живот савршен. Он чврсто верује у то да треба живети у садашњости, има одличан однос са својим ћеркама и не сумња да је направио прави потез када је успешну адвокатску каријеру заменио трговином антиквитетима. Ипак, судбина нам никада не дозвољава да се превише опустимо – једно запањујуће откриће преокренуће читав његов живот. Харијет и Вил принуђени су да се суоче са недаћама и изграде себи нову будућност – али да ли ће им то поћи за руком?
-
Ел Јамес: „Педест нијанси сивог“. Свјетски бестселер. Провокативан роман који руши све табуе и све рекорде продаје. Након што је студенткиња књижевности Анастазија Стил интервјуисала Кристијана Греја – сивооког, прелепог, моћног пословног мушкарца – осећа се изузетно узнемирено. Убеђена да је њихов састанак лоше прошао, покушава да више не мисли на тај догађај – све док се Греј не појави у продавници у којој она ради и позове је да изађу.
Неискусна и наивна Ана је шокирана чињеницом да га жели. Када је он упозори да за њу боље да међу њима не буде ничега, Ана га жели још више.
Ана не зна да Греја муче мрачне жеље и опсесивна потреба за контролом. Када се упусте у страствену љубавну аферу, Ана ће открити које су њене стварне жеље али и страшне тајне које Греј скрива од других.
-
Ел Јамес: „Педест нијанси мрачног“. Други дио у контроверзној трилогији пружа нови увид у мрачни али опчињавајући свијет Кристијана Греја.
Застрашена несвакидашњим склоностима и мрачним тајнама, прелијепог али растрзаног младог пословног мушкарца Кристијана Греја, Анастазија Стил прекида њихову везу и отпочиње пословну каријеру у једној издавачкој кући из Сијетла. Ипак, жеља за Кристијаном је не напушта, напротив, она опсједа сваку њену мисао. Када јој Греј понуди нови уговор, Ана не успијева да му одоли. Убрзо сазнаје више о мучној прошлости свог мрачног, опсједнутог, захтјевног љубавника и схвата бол који се крије у души господина Педесет Нијанси. Док се Греј хрве са својим демонима, Ана мора да се суочи са бијесом и завишћу жена које су у Кристијановом животу биле прије ње. А онда мора донијети и најважнију одлуку у свом животу.
-
Дејан Лучић: „Владари из сенке“ том I. ДЕЈАН ЛУЧИЋ није само енигма зачитаоце, већ и за многе обавештајне службе. Својом књигом Тајне албанске мафије изазвао је праву пометњу у албанској Сигуримији, али и у тајним полицијама Запада, које су разоткривене као покровитељи, а не као борци против тероризма и кријумчарења дроге.
Питања која се увек постављају су: КО СТОЈИ ИЗА ЊЕГА, ОДАКЛЕ МУ ПОДАЦИ? Чињеница је да он као бивши новинар, а садашњи пословни човек, заиста познаје много људи и то на високим положајима. Међутим, његова биографија говори да он није део система, јер је увек ишао „уз ветар“ па је тако добио отказ у листу Интервју после објављивања књиге Павелићев тестамент која је разоткрила злочине Титових сабораца против српског народа.
Енигма Дејан Лучић постаје занимљивија ако се зна податак да је он тајанствени човек који је пилота аустралијског порекла Данијела Снедена одвео у Книн и повезао га са тамошњим покретом отпора. Снеден је данас легендарни Капетан Драган... Лучић је то урадио из сенке.
Тајанствени писац Лучић био је и у Туђмановом Дубровнику са „бившим“ америчким обавештајцем Питером Махером, како би се снимила ТВ репортажа о „разарањима“ града од „четника“.
Међутим, ствар постаје још занимљивија ако знамо да је Лучић ишао у основну школу са сином Фрање Туђмана, Мирославом, који је на функцији главног надзорника хрватске тајне службе... Наравно, то је само почетак једне приче о...
Владари из сенке је шпијунски роман који је интересантнији од Ладлама, Ла Кареа и Морела, јер се дешава овде и сада!
-
Дејан Лучић: „Кинеска освета“. Дејан Лучић, култни писац читаве једне генерације,својом најновијом књигом доноси нам запрепашћујући трилер у коме се мешају факта и фантазија која, протоком времена, постаје стварност... Као добар познавалац теме, он нас уводи у тајне масона, њихових обичаја, скривеног начина говора, система скупљањаинформација и утицаја на догађаје, у механизме обавештајних служби, њихових обмана и манипулација свешћу...
„Кинеска освета“ је жесток политичко-обавештајни роман који нам открива сукоб кинеског (или можда тибетанског?) тајног друштва „Зелени змај“ са „Вавилонским братством“, које је синтеза Илумината и Ватикана. Главни јунаци су млада и лепа београдска новинарка и њујоршки банкар, који игром судбине бивају увучени у заверу и обрачун тајних друштава и обавештајних служби Истока и Запада. У роману се говори и о уплетености фармацеутске индустрије у ширење болести, које стварају научници-криминалци, о трговини људским органима под покровитељством политичара...
„Кинеска освета“ је сага о сукобу – око светске доминације – жуте расе са Хазарима, који спремају геноцид помоћу ратова, болести, цунамија... Милијарду људи треба да буде убијено да би се пророчанство поништило! „Кинеска освета“ је одговор на ту претњу! Жута раса не жели рат са америчким народом, већ планира да убије 10.000 владара из сенке у њиховим кућама...
„Кинеска освета“ говори о паници Јевреја у Њујорку који знају да ће „Блудница“ горети у предстојецем ИИИ светском рату, а боје се да ће их поново преварити сопствена елита, као у Немачкој, и да неће бити спасени.
„Кинеска освета“ се догађа у високим друштвеним круговима Њујорка, Монака, Париза… међу принчевима, масонима, езотерицима, научницима...
Писац овакве књиге, за кога се верује да има своју мрежу сарадника распоређену у центрима моћи као што су Њујорк, Вашингтон, Лондон, Москва и, наравно, Пекинг, свакако није спољни посматрач, већ иницирани актер! Дејан Лучић је човек који живи своју легенду...
-
Ирвин Јалом „Проблем Спиноза“. У новом Јаломовом роману истражује сеунутрашњи живот Спинозе – филозофа који је променио ток историје прокрчивши пут просветитељству, који је основао библијски критицизам и који је формулисао много идеја релевантних за област психоанализе. Напоредо са нарацијом о Баруху Спинози отвара се прича о личном развоју и унутрашњим проживљавањима Алфреда Розенберга, главног идеолога нацизма, који је одиграо кључну улогу у нацистичком погрому европских Јевреја. Спинозу и Розенберга деле три века, а ипак Розенберг и нацисти имали су непријатан „Проблем Спиноза“: многи цењени немачки мислиоци, међу њима и Гете, ценили су Јеврејина Спинозу. Тај парадокс је чвориште овог,романа.
ЗАХВАЉУЈЕМО ЂУРИ МАРИЧИЋУ, ПРОФ ЈУРАЈУ МАРТИНОВИЋУ, ОГЊЕНУ ЛЕВИЈУ, СТЕВИ ЋОСОВИЋУ!
Наш пријатељ и писац Ђуро Маричић, који живи у Хрватској, поријеклом из Хашана (родно село Б. Ћоипћа), поклонио је библиотеци СПКД "Просвјета" Сарајево пет својих књига. Током 2012. године Професор Ј. Мартиновић је издвојио из своје библиотеке у корист наше преко 600 књига као и Огњен Леви одређен број књига за који сматра да није коначан. Уз књиге је и материјално симболично помогао библиотеку.
.
Посебно се захваљујемо београдском издавачу "Свет књиге" Стеви Ћосовићу (поријеклом из Фоче)на поклону својих издања и изузетној сарадњи.
|