АРХИВ

НА ОВОЈ СТРАНИЦИ ДЕШАВАЊА У 2014.г

СПКД “Просвјета” Сарајево

Одржана Пресс конференција у поводу одржавања V свечаног Божићног концерта!

У понедјељак 29. децембра 2014. године у просторијама Друштва (ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1), са почетком у 11,00 сати одржала се ПРЕСС  КОНФЕРЕНЦИЈА  у поводу одржавања СВЕЧАНОГ БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА који ће се одржату у понедјељак, 5. јануара 2015. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

На пресс конференцији  у име СПКД „Просвјета“ Сарајево били су присутни:

Прим.др. Саво Влашки, предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево, Дејан Гарић, умјетнички креатор Божићног програма и Ненад Мариловић, менаџер Божићног концерта.

Саво Влашки, предсједник Друштва, обавјестио је присутне новинаре да за овај В Божићни концерт влада изузетно интересовање, како у Федерацији БиХ, тако и у Републици Српској. Овом јубиларном концерту присуствоваће и Младен Иванић, предсједавајући предсједништва Босне и Херцеговине са сарадницима, Светозар Пударић, потпредсједник Ф БиХ, многобројни амбасадори, истакнути представници власти, високо свештенство, те угледни јавни и културни радници.

Дејан Гарић, који је са Милицом Кајевић умјетнички креатор Програма, упознао је представнике медија о садржају и учесницима Божићног концерта. Хор „Србадија“ из Бијељине (једини хор из регије на листи 100 најбољих хорова свијета) ће отворити концерт са духовним пјесмама и затворити са етно и народним пјесмама. Такође у програму наступа Клапа „Панон“ из Новог Сада. Уз наведено имамо и један блок са рецитаторима, солистима и триом посвећен српским пјесницима.

      Велика нам је част и задовољство – рекао је Ненад Мариловић,  менаџер овог концерта – да се захвалимо нашем генералном партнеру БХ Телецому, многобројним спонзорима,  те медијским покровитељима – које смо истакли на билбордима, транспарентима, плакатима и позивницама.

Посебну захвалност дугујемо и Народном позоришту у Сарајеву – који нам већ пету годину заредом – бесплатно уступа салу.

Улазнице могу се купити на благајни Народног позоришта Сарајево у периоду од 09-11:30 и 15:30 – 19:30 сати по цијени од 10,00КМ. Обзиром да су предходни Божићни концерти били распродани, препоручујемо да заинересовани на вријеме набаве улазнице.

ПРОГРАМ ЗА V БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ:

Поздравна ријеч – др Саво Влашки, предсједник СПКД Просвјета

1.  ХОР СЦПД СРБАДИЈА
(диригенти: проф. др Десанка Тракиловић и мр Јелена Милићевић-Тракиловић
солисти:  Мирко Милановић и Синиша Пајић
хармоника: Дејан Перковић)

Оче наш
Миодраг Говедарица: Господе спаси благочестивија
Артем Лукјанович Ведељ: Не отврати лица твојего
Извод из литургије
Н.Н.: Царска јектенија
Божићни тропар: Рождество твоје

2.    КАЗУЈЕМО И ПЈЕВАМО СРПСКЕ ПЈЕСНИКЕ
Тимур Вилић
Ђура Јакшић – Јаков Готовац: НА НОЋИШТУ

Кристина Љевак и Огњен Благојевић
Боривоје Јевтић: ОСЕКА

Дејана Хршум, сопран; Невена Ћеклић, клавир
Бранко Радичевић – Даворин Јенко: ГДЈЕ СИ ДУШО, ГДЈЕ СИ РАНО

Ђорђе Јованчић и Ана Јованчић
етно композиција: ЗАСП'О ЈАНКО ПОД ЈАБЛАНОМ (аранжман Педја Харт)

Трио Еудиатес (Вања Даниловић, хармоника; Николина Чоловић, виолина; Сара Мићић, клавир)
Богдан Штарц: БАЛКАНСКА ИМПРЕСИЈА

3.  Вокална група „Клапа Панон“ (М.Толимир, Н.Бретт, С.Радивојевић, Н.Узелац, С.Гез, П.Шепељ, Н.Лукић, Н.Миличевић)

Зелену грану с трагом жута воћа
Пројди вило
Ја сам рођен тамо на салашу
Дјевојко мала
В темном лесе

4. Хор СЦПД Србадија

Ја се пењем на гложђе, Ај' има мајка, Ја хо хој колика је зелена ливада, Ја у башти (српске народне пјесме)
Очи чорније (руска народна пјесма)
Јихав Козак (украјинска народна пјесма)

Са искреним жељама да ове свете дане проведете у миру и свакој радости, срдачно Вас поздрављамо древним поздравом Празника:

"Нек Вас Божија свјетлост води,

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!"

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити сриједа 07.01.2015.године.

Свим вјерницима и људима добре воље честитамо Божић!

"Слава на висини Богу, и на земљи мир међу људима добре воље! (Лк 2, 14)"

Позивамо Вас са радошћу да присуствујете концерту посвећеном прослави Божића!

Резервацију и куповину улазница можете извршити на благајни Народног позоришта Сарајево.

Радно вријеме благајне: понедјељак - субота од 9:00 до 11:30 и од 15:30 до 19:30 сати.
Телефон: +387 33 221 682

Резервисане улазнице дужни сте преузети најкасније два дана прије одржавања представе.

Цијена улазнице је 10,00КМ

Добро нам дошли!

Одржана промоција књиге:

ПУТОВАЊА У СЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ  ТУРСКЕ У ЕВРОПИ у издању СПКД „Просвјета“ Сарајево

Пред препуном салом у просторијама Друштва у улици Симе Милутиновића Сарајлије бр1, у сјајној атмосфери, одржана је промоција на којој су главни учесници били:

- Драгана Томашевић, уредник књиге

- Мина Нухић, рецезент

- Милица Кајевић, преводилац књиге

 Књига ПУТОВАЊА У СЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ  ТУРСКЕ У ЕВРОПИ
Друго ревидирано издање, Лондон 1877
Наслов оригинала:
Travels in the Slavonic provinces of Turkey in Europe

Већи дио текста првог издања написала је Георгина Мјур Мекензи. А за ово II издање Аделина Паулина Ирби извршила је ревизију и додала  три поглавља:
„Босна 1875. године“,
„Путовање у Босну у августу 1875“ и
„Босна 1876 и 1877. године“

Дио текста из предговора уреднице, Драгане Томашевић:
„Иако рођена миљама далеко од Сарајева, Енглескиња Мис Ирби (Мисс Ирбy) својим се животом и радом уписала у историју овог града и одавно
постала његова. Једна улица у самом центру града од 10. јануара 1919. године носи њено име. Једино за вријеме окупације у периоду од 1941. до 1945. године ова “велика добротворка српског живља у Босни,
Херцеговини и Далмацији” није имала своју улицу у Сарајеву...
Мис Аделина Паулина Ирби, богата Енглескиња, дошла је у Босну и проблеме тих страних и далеких људи осјетила као своје. Она сама је то описала овако: “Кад сам дошла у Босну, упознала сам диван
и доброћудан народ, чија је биједа у мени пробудила саосјећање, те сам им стога одлучила посветити цијели свој живот како бих лијечила њихове патње и умањила им биједу.”

... у првом издању које је превео Чедомиљ Мијатовић није било мно-
го говора о Босни. Другом издању су додана и три поглавља о Босни и она су до сада само дјелимично превођена на наш језик. Иако је тај текст писан прије више од 100 година, одлучили смо да га преведемо и објавимо као књигу. Прије свега, сматрамо да то доприноси бољем познавању наше прошлости, затим једном врстом дуга према жени која је цио свој живот посветила Босни трудећи се да не остане странац (одлично је научила наш језик, упознала се са историјом и географијом, етнографијом и археологијом). Осим тога, право мјесто за објављивање њених текстова о Босни је управо сарајевско Српско културно просвјетно друштво
“Просвјета”, јер је она тестаментом сву своју огромну имовину оставила СКПД Просвјети и Добротворној задрузи Српкиња (која је касније названа “Коло српских сестара”)...“

Остатак текста као и сјајан превод можете прочитати у књизи коју можете набавити у просторијама Друштва по јединственој цијени од 10,00 КМ.

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i univerzitetska biblioteka
Bosne i Hercegovine, Sarajevo
929 Irby A.P.
821.111-992
IRBY, Adeline Paulina
Putovanja u slovenske provincije Turske u
Evropi / Adelina Paulina Irbi, Georgina Mjur
Mekenzi ; [prijevod s engleskog jezika Milica
Kajević]. - Sarajevo : SPKD Prosvjeta, 2014. - 109
str. : ilustr. ; 21 cm
Tekst ćir. na srp. jeziku. - Izv. stv. nasl:
Travels in the Slavonic provinces of
Turkey-in-Europe.
ISBN 978-9958-821-22-6
1. Mackenzie, Georgina Muir. - I. Irbi, Adelina
Paulina vidi Irby, Adeline Paulina
COBISS.BH-ID 21581574

Позивамо Вас 18.12.2014.г. у четвртак у 18 сати на промоцију превода дијела књиге:

ПУТОВАЊЕ У СЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ ТУРСКЕ У ЕВРОПИ

СПКД "Просвјета" Сарајево уз подршку Општине Центар, организује беспалатан:

КУРС ДИГИТАЛНЕ ФОТОГРАФИЈЕ!

Бесплатан курс дигиталне фотографије, у трајању од пет седмица, почиње у петак, 21. новембра 2014. г., са почетком у 19 сати.

Часови ће се одржавати сваког уторка и петка у истом термину, у просторијама СПКД ''Просвјета'' Сарајево.

Могућност похађања овога курса имају сви чланови Просвјете, а чланови могу постати сви они који уплате годишњу чланарину у износу од 30 КМ, за запослене и 15 КМ, за незапослене. Уплатом чланарине стичете и низ других погодности: бесплатно похађање свих осталих курсева које организујемо, могућност учешћа у Друштву кроз разне програме, редовном информисању о манифестацијијама и трибинама које се два пута мјесечно одржавају у Друштву, бесплатно кориштење библиотеке и интернета и др.

На овом курсу полазници ће стећи теоретске основе, упознати се са основним стиловима фотографије, имати прилику фотографисати примјењујући нова сазнања, те анализирати направиљене фотографије. На предавањима је обавезно посједовање фото апарата обзиром да ће нагласак бити на вјежбама и пракси са минимумом теоретског градива.

Предавачи ће бити истакнути чланови Фото-видео клуба "Валтер" Сарајево који посједују струковно звање Фотограф I класе Асоцијације за умјетничку фотографију у Босни и Херцеговини.
Више о Фото-видео клубу ''Валтер'' можете прочитати на њиховој wеб страници www.valter.ba

По завршетку курса биће уприличена изложба најбољих радова, а сви полазници ће добити цертификат о успјешно завршеном курсу.

Број полазника курса је ограничен, па молимо све заинтересоване да се пријаве најкасније до 25.11.2014. г.

Све додатне информације можете добити путем фацебоок профила или маил-а: просвјета@бих.нет.ба, а пријаве на курс искључиво на тел/фаx: 033 444 230 или лично у просторијама СПКД ''Просвјета'' Сарајево, Симе Милутиновића-Сарајлије бр.1, сваким радним даном од 11-15 сати

„Новогодишњег курса плеса“!

Мали приказ  са проба Плесне школе СПКД „Просвјета“ Сарајево. Наши полазници су се забавили, стекли жељу за плесом и наставком курса. Кроз дружење,али и озбиљан рад стицали искуства у плесу. Курс плеса представљао релаксацију и уживање, својеврсну психофизичку терапију..Позивамо све наше полазнике и још увијек оне неодлучне да нам се придруже да заједно уживамо у чарима плеса.   

Плесна школа СПКД "Просвјета" Сарајево организује бесплатан:

"НОВОГОДИШЊИ КУРС ПЛЕСА"

Након успјешно завршених курсева плеса и велике популарности Плесне школе, СПКД ''Просвјета'' Сарајево поново организује кратак, бесплатан "Новогодишњи курс плеса" у трајању од 2 мјесеца.
Упис на курс траје од 20.-29.октобра а курс са радом почиње 22.10.2014.г. у 19:00х. Пробе ће се одржавати сваког понедјељка и сриједе у истом термину.

На овом курсу, полазници ће упознати са слиједећим плесовима:
- Стандардни плесови: Енглески валцер, Бечки валцер, Фоxтрот, Танго; 
- Латиноамерички плесови: Цха-Цха-Цха, Самба, Румба. 
- Остали плесови: Сиртаки, Роцк анд ролл, Салса, 

Курс је бесплатан за све чланове Просвјете, а чланови могу постати сви они који уплате годишњу чланарину у Друштву у износу од 30 КМ, за запослене и 15 КМ, за незапослене.
Добро дошли да кроз дружење и забаву научимо основе плеса и проведемо угодне и занимљиве тренутке.

Одржна пројекција документарног филма Песник из Сарајева

Пројекцијом 30-минутног документарног филма  Песник из Сарајева у просторијама Друштва "Просвјета", отворена је манифестација "Дани Велимира Милошевића".  Филм је дио документарне ТВ серије "Добри људи у времену зла" снимљеној по књизи Светлане Броз у продукцији ТВ Б92 те у режији Драгана Ћирјаковића.

Пројекцији су присуствовали породица, познаваоци и љубитељи поезије Велимира Милошевића као и бројни пријатељи Друштва.

НВО "Гариwо" је Велимира Милошевића препознала као једног од највећих балканских, европских и свјетских пјесника, а тим је поводом и објавила његову антиратну трилогију "Ово је Балкан драга" - истакла је Светлана Броз у уводном дијелу пројекције..
Предсједник СПКД "Просвјета" Саво Влашки подвлачи да је "Просвјета" почашћена позивом "Гариwа" да учествује у овом програму, уз оцјену да је ово друштво посебно везано за Велимира Милошевића јер је био његов дугогодишњи члан, те је ту често писао и одржавао различите трибине.

Одржана ПРЕСС конференција у поводу најављене манифестације:

"Дани Велимира Веље Милошевића"

Манифестација "Дани Велимира Веље Милошевића", у поводу обиљежавања десете годишњице  смрти овог истакнутог бх. пјесника, бит ће отворена вечерас у Сарајеву пројекцијом филма посвећеног њему, а трајат ће до 22. октобра.
Организатор је НВО "Gariwо", а суорганизатори Народно позориште Сарајево и Градско вијеће Града Сарајева.

Тродневни програм донијет ће пројекцију филма "Песник из Сарајева" рађеног у продукцији ТВ Б92 те у режији Драгана Ћирјаковића која ће бити урпиличена вечерас у Српском просвјетно-културном друштву "Просвјета", представљање књиге "Ово је Балкан драга" Велимира Милошевића 21. октобра у фоајеу Народног позоришта, те округли сто у сали Градског вијећа 22. октобра посвећен дјелу и животу овог пјесника

НВО Gariwо и СПКД "Просвјета" Сарајево, позивамо Вас дана 20.10.2014.г понедељак, у 19 сати на омаж посвећен познатом пјеснику Велимиру Милошевићу

Омаж у поводу десет година од смрти великог босанскохерцеговачког пјесника Велимира Милошевића, дугогодишњем сараданику нашег Друштва у организацији НВО Гариwо у склопу акције Дани Велимира Милошевића на којој би била пројекција 30-минутног документарног филма Песник из Сарајева из документарне ТВ серије Добри људи у времену зла снимљеној по књизи Светлане Броз.

.Сарајево, понедељак, 20.10.2014.г, у 19 сати, у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр1.

Програм манифестације Дани Велимира Веље Милошевића под покровитељством НВО Gariwo

Први дан:
20.10.2014., понедјељак у 11 х
Пресс конференција у просторијама СПКД Просвејета (Симе Милошевића 1)
Говориће: Сава Влашки, предсједник СПКД Просвејета
Светлана Броз, директорица НВО Гариwо
Градимир Гојер, рецензент књиге Ово је Балкан драга
20.10.2014., понедјељак у 19 х
Пројекција филма Песник из Сарајева
продукција ТВ Б92, 2003., режисер Драган Ћирјаковић
Дворана СПКД Просвејета (Симе Милошевића 1)

Други дан:
21.10.2014., уторак у 12 х
Промоција трилогије Ово је Балкан драга, Велимир Милошевић, Гариwо, 2014.
фоаје Народног позоришта Сарајево
Промотори:
Ибрахим Кајан, књижевник
Миодраг Живановић, филозоф
Војислав Вујановић, књижевник и критичар
Амир Брка, књижевник
Градимир Гојер, књижевник и редитељ
Модератор: Светлана Броз

Трећи дан:
22.10.2014., сриједа у 17 х
Округли сто
О књижевном и свеукупном дјелу Велимира Веље Милошевића
Овална дворана Градског вијећа Града Сарајева
Учествују књижевници, књижевни критичари, филозофи и новинари, познаваоци дјела Велимира Веље Миллошевића
Модератор: Градимир Гојер, књижевник и редитељ
Уводна ријеч: Војислав Вујановић, књижевник и критичар
Учествују:
Ибрахим Кајан, Бисера Аликадић, Сеад Трхуљ, Амир Брка, Нихад Агић, Ибрахим Спахић, Јасмин Агић, Иван Кордић, Предраг Шуркаловић и Сеад Трхуљ

Одржана промоција новог двоброја часописа Босанска вила бр. 61-62.

У четвртак 16.10.2014.г одржана је промоција новог двоброја 61/62, часописа Босанска вила. Послије уводне ријечи и поздравног говора главне и одговорне уреднице Живане Јованчић, ново издање Босанске виле представили су историчар Слободан Шоја и књижевник Жељко Пржуљ, те све присутне упознали са садржајем новог броја који садржи низ квалитетних чланака и текстова о књижевности, култури и друштвеним питањима.

Ново издање Босанске виле можете купити у просторијама „Просвјете“, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1, од 13:00-15:00 х, по цијени од 5,00 КМ

ПРЕДСТАВЉАМО;

                     Часопис Босанска вила – број 61/62

Ново издање Босанске виле у 2014. години, објављено за период јануар - јуни, тематски је посвећено догађајима који су обиљежени диљем свијета - стољећу Великог рата и Сарајевског атентата. На страница часописа ударно мјесто заузима опсежан прилог наслова Атентат у Сарајеву – 1878-1914, из пера историчара Слободана Шоје. У часопису објављујемо одломак из романа “Рука анђела“ књижевника Жељка Пржуља, који говори о атентату и младобосанцима. Млади редитељ Срђан Шаренац пише о Сарајевском атентату на филму, а под заједничким насловом Пјесме из рова представљамо поезију која тематизира Велики рат.

Босанска вила доноси и прилоге др Мирјане Стојисављевић и Симе Кларића који нас подсјећају на три деценије од трагичне смрти омиљеног југословенског и босанскогхерцеговачког писца  Бранка Ћопића. Такође, објављујемо поезију истакнутог бх. пјесника Велимира Веље Милошевића, поводом постхумно објављење књиге поезије “Нацртај ми кућу, тата“, у издању “Просвјете“.

У књижевног блоку часописа доносимо приче Дарка Цвијетића, Татјане Дан Ракић, Берислава Јурича, Невена Новака и Анте Станића. Пјесничке странице припале су поетесама Сеиди Бегановић и Жељки Аврић, затим Бранку Ћопићу, те хаику пјеснику Смајилу Дурмишевићу о чијем стваралаштву пише Бојан Богдановић поводом књиге пјесама “Расути бисери“.

Поред тога, часопис доноси текст академика Љубомира Берберовића, Франсоа Жакоб – велико име науке о животу, посвећен француском нобеловцу и потписнику Декларације о слободном и јединственом Сарајеву. Кустосица Лејла Османић открива нам домаћу културну баштину у тексту Ликовна збирка Музеја града Зенице, док Душко Милидраговић, као свједок догађаја из прошлости, објављује прилог наслова Бранко Шотра: умјетник, партизан и хуманиста.

У нашем часопису резервисане су странице и за актуелна дешавања у години обиљежавања Сарајевског атентата и Великог рата, те у књижевности и позоришној умјетности, а исто тако и за афоризме из пера Зорана Симића.

Истакла је о овом броју часописа главна и одговорна уредница Живана Јованчић.

Одржана Трибина посвећена Бранку Ћопићу

СПКД ПРосвјета Сарајево у четвртак, 9.октобра, у 19 сати одржала Трибину посвећену Бранку Ћопићу, једном од највећих књижевника наших простора.

1. јануара навршиће се стотину година од рођења писца и пјесника који је обиљежио дјетињство бројних генерација стасалих на подручју бивше Југославије - књижевног "оца" Николетине Бурсаћа, мачка Тоше и бројних других ликова уз чије смо доживљаје одрастали, творац непролазних дјела попут "Орлови рано лете", "Башта сљезове боје", "Осма офанзива", "Не тугуј бронзана стражо" и бројних других. Рођен је 1.1.1915. у Хашанима код Босанске Крупе, а живот је окончао самоубиством у Београду 26.3.1984.

На Трибини посвећеној стогодишњици рођења Бранка Ћопића о његовом књижевном дјелу говорила је магистрица филолошких наука Ведрана Мијовић-Пантелић, а о његовом животу новинарка Мерима Куртовић-Пашалић.

Позивамо Вас 16.10.2014.г. у четвртак у 19 сати на промоцију часописа:

БОСАНСКА ВИЛА Бр.61-62.

Промотори:

- Живана Јованчић, главна и одговорна уредница;

- Слободан Шоја, историчар;

- Жељко Пржуљ, књижевник.

Сарајево, четвртак, 16.10.2014.г, у 19 сати, у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр 1.

Добродошли!

СПКД "Просвјета" Сарајево Вас позива дана 09.10.2014.г, четвртак, на Трибину у поводу обиљежавања 100 година од рођења Бранка Ћопића

Трибина је посвећена о животу једног од најомиљенијих писаца наших простора, те о његовом књижевном дјелу.

Учествују:

Ведрана Мијовић-Пантелић, магистар филолошких наука

Мерима Куртовић Пашалић, новинар

Модератор: Дејан Гарић, новинар

Сарајево, четвртак, 09.10.2014.г, у 19 сати, у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр 1.

Плесна школа СПКД "Просвјета" Сарајево организује бесплатан:

"НОВОГОДИШЊИ КУРС ПЛЕСА"

Након успјешно завршених курсева плеса и велике популарности Плесне школе, СПКД ''Просвјета'' Сарајево поново организује кратак, бесплатан "Новогодишњи курс плеса" у трајању од 2 мјесеца.
Упис на курс траје од 10.-29.октобра а курс са радом почиње 22.10.2014.г. у 19:00х. Пробе ће се одржавати сваког понедјељка и сриједе у истом термину.

На овом курсу, полазници ће упознати са слиједећим плесовима:
- Стандардни плесови: Енглески валцер, Бечки валцер, Фоxтрот, Танго; 
- Латиноамерички плесови: Цха-Цха-Цха, Самба, Румба. 
- Остали плесови: Сиртаки, Роцк анд ролл, Салса, 

Курс је бесплатан за све чланове Просвјете, а чланови могу постати сви они који уплате годишњу чланарину у Друштву у износу од 30 КМ, за запослене и 15 КМ, за незапослене.
Добро дошли да кроз дружење и забаву научимо основе плеса и проведемо угодне и занимљиве тренутке.

Са излета у ЈАЈЦЕ

субота, јули 05. 2014.г

Фотоапаратом кроз Јајце...

Јајце је град у средњој Босни, на утоку Пливе у Врбас. Први се пут спомиње у писаним документима 1396. Био је посјед Хрвоја Вукчића Хрватинића, а око средине 15. стољећа прелази у власт краља. Године 1463. пада под Турке, али га већ поткрај исте године преотима Матијаш Корвин и ту оснива Јајачку бановину за обрану од Турака. На пријелазу из 1527. у 1528. поновно га заузимају Турци, а сам град губи на важности, тако да се у 17. стољећа зидови утврде знатно осипају. У великоме пожару 1658. потпуно је уништен, а након тога тек донекле поправљен, тако да су утврде Јајца у рушевноме стању све до 80-их година 19. стољећа, када се изводе опсежнији конзерваторски радови на цитадели и торњу св. Луке.

У 12. стољећу ту постоји неколико грађевина профана и сакрална карактера, нпр. црква у романичкоме стилу на мјесту младе готичке цркве св. Марије. Још једна романичка грађевина стајала је у доњему дијелу града, а на Цареву пољу откривенаје романичка рељефна плоча. У 13. и почетком 14. стољећу гради се велики зид око насеља, који се у другој половици 14. стољећа знатно појачава, тада се на цитадели изградјује двор у облицима ретардиране романике. Покрај Медвјед-куле клеше се у подземљу дворана на два пода, позната под именом Катакомбе, која је вјеројатно требала служити као простор за одвијање ритуала Змајева реда. Судећи по грбу у предворју, просторје клесан по налогу херцега Хрвоја, можда поткрај његова живота јер је рад остао недовршен.
Отприлике у исто доба фрањевци подизу на рушевинама романичке цркве свој самостан св. Марије, при чему задржавају романички западни портал старије грађевине, изнад којега умећу готичку розету. Око 1460. на сјевероисточној страни цркве дограђен је торањ св. Луке, који је у доњим дијеловима био изведен у готичкоме стилу, док су горње три галерије биле обликоване као романичке трифоре. Око средине 15. стољећа изграђен је на цитадели краљевски двор у стилу млетачко-далматинском касне готике, блиске радионици Андрије Алесија. На улазу у цитаделу подигнут је свечани готички портал с грбом краља Стјепана Томашевића. У првим десетљећима 16. стољећа, двор је проширен доградњама у стилу средњовјековне касне готике. У доба Турака црква св. Марије преграђена је у џамију, а торањ св. Луке претворен у минарет. Краљевски двор је стајао јос у 17. стољећу као рушевина, а потпуно је разорен поткрај 18. или почетком 19. стољећа.
На врху брда у центру Јајца се налази спектакуларна средњовјековна тврђава. Око тврђаве се налазе старе куће изграђене у старобосанском стилу, док се испод њих ријека Плива стропоштава низ два прелијепа 27 метара висока водопада.
Нити један други босанскохерцеговачки град на тако малом простору не садржи толико културног блага и архитектонских стилова. Један до другог налази се Римски храм из 3. стољећа посвећен богу Митрас-у и врло вриједан примјерак средњовјековне архитектуре стари звоник цркве Св. Луке. Испод цркве се налазе катакомбе у којима су сахрањивани племићи и високи свећенички дужносници. Све је ово отворено за посјетиоце. Околица града је је богата обиљем воде, која је вјероватно и била један од разлога да је ово подручје било веома атрактивно и практично за изградњу насеља у раном периоду. Ријеке Врбас и Плива су омиљена за риболов и пливање откако је 1970. године изграђена хидро-електрична брана која је формирала језеро.
Вожња до Бања Луке кроз кањон Врбаса је задивљујуће искуство. У другом правцу на ријеци Плива налази се највећа колекција старих млинова у цијелој земљи. На ширем подручју Пливе можете пронаћи знатан број млинова који потичу још из турскога периода. У прошлости би се породице овдје окупљале како би радиле, мљеле жито, прале веш и скупљале воду. Већина млинова је веома добро очувана, неки још увијек раде и чини се као да су природан дио овога пејзажа.
„Медвјед кула је интересантна грађевина. Још увијек није утврђено када и ко ју је подигао. У литератури постоје опречна гледишта у које је све сврхе служила. Опсег (обим) Медвјед-куле износи 50 метара, а дебљина зидова од 4,5 до 6 метара. Др. Трухелка даје нешто шири опис положаја на коме се налази кула, њеног облика , димензија те податке о томе како је и када саграђена и од каквог материјала, унутрашњем распореду доњег и горњег спрата, вањским отворима (пушкарницама), справама помоћу којих се пело на кулу, итд.
(Хазим Еминефендић „Јајце 1878-1914“, Јајце 1989. године)

„Постања Медведкуле могли бисмо само по вањском облику куле установити. Округлих кула познавали су и Римљани али су их ријетко градили, јер им се четверасти облик чинио згоднијим. Тек у Константиново доба почимљу чешће градити обле торњеве….Становници или браниоци куле морали су се пењати уз ликове љестве да догју до врата или их ваљало посебним колотуром дизати у вис. На врата улазило се у горњи спрат куле, под којим се налази данас 7,25 м дубоки тамни , бунару слични, подрум…Тамница није била у Медведкуле сведена сводом, како је то било обичајније у средњем вијеку, него надкривена дрвеним стропом…Из свега можемо разабрати да је Медведкула сазидана у раније доба средњег вијека, када се у Босни још није знало ни за пушку ни за пушчани прах. Па и те касније усагјене пушкарнице спадају мегју најстарије до сада у Босни познате облике пушкарница, тако да не има сумње, да нам ваља Медведкулу уврстити мегју најстарије босанске ратне грађевине средњега вијека.
Сврха овој кули се састојала у томе, да буде стража и браник против непријатеља који би са запада низ Пливу продирао, а то разабиремо по распореду прозора и пушкарница које су окренуте према Пливи, дочим су се врата налазила на противној заклоњеној страни.“ (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/медвјед-кула.хтмл)

„На Годишњој скупштини Друштва за чување старина у Јајцу 1938. године, истакнуто је да је митреум пронађен још 1931. год. приликом копања темеља за изградњу једне куће. На иницијативу кустоса Земаљског музеја у Сарајеву проф. Сергејевског, реконструиран је 1937. год. 
Сјећам се колико је радозналости, узбуђења, разних прича и нагађања изазвало у чаршији откривање овог споменика, све док научници нису објаснили о чему се ради, указавши на његову историјску вриједност и потребу да се заштити од зуба времена. Радознали и докони свијет данима је долазио да га гледа.
Шира јавност је тада писала: …Цијели овај споменик исклесан је из једног огромног камена врло добре квалитете, чије димензије нису још познате, јер је цијело подножје још увијек закопано у земљи. Научници перзијског „бога“ су објаснили о каквом се споменику ради: Храм перзијског „бога“ сунца саграђен је за опћину његових поштовалаца негдје у 3. или раном 4. вијеку у природној пећини изван тадашњег насеља.
Рељеф приказује Митру у часу култног убијања бика, зодијачког знака за прољеће, тј. буђење природе. Из крви бика потећи ће спасење човјечанству. Сцену прате двојица лучоноса, Катеус и Каутопатес, тј. излазеће и залазеће сунце, затим, симболичне представе сунца и мјесеца. Изнад сцене приказан је гавран као вјесник врховног „бога“ Ахрумазде. Све ово догађа се у пећини. Особитост је овог рељефа што је он био премазан разним бојама.
Тако је пећина била обојена у зелено, бик црно а Митра црвено и плаво. Боје су се одлично сачувале све до откривања рељефа 1935.године.“
(Хазим Еминефендић „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989.године) (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/храм-бога.хтмл)

„Сахат кула у Јајцу налази се на лијепом и доминантном положају, испод саме Тврђаве.Одатле се пружа прекрасан поглед према Дому АВНОЈ-а, водопаду и крајолицима око Пливе и Врбаса.
Сахат-кула је грађевина у облику ниског торња, која је у 14. вијеку служила као улазна капија.Она тој сврси и данас служи. За вријеме отоманске (турске) владавине, у 17. вијеку је та грађевина преуређена у сахат кулу.
Имала је сахат окачен изнад капије, на луку са источне стране. О одрзавању сахата бринула се породица Шехер Чехајића чија се кућа налазила педесетак корака од сахат- куле.
Након окупације , аустроугарски војници су скинули и однијели сахат и звоно“.
(Хазим Еминефендић „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989. године.)
Ни трага о сахату ни до данас за којим трагају јајачки хисторичари. (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/сахат-кула.хтмл)

„Цијели храм истесан је големом муком из саме стијене. Обичај прозвао је ту зграду катакомбама а народ у Јајцу халватом, а ми ћемо тај назив присвојити макар да се катакомбама само у томе слаже што су и ове из стијене истесане.
Скоро све познате катакомбе Рима, Напуља итд., тек су мреже тијесних замршених, разграњених каткада и на дуљину од више километара раширених ходника, који се само мјестимице проширише у помање одаје, док нам катакомба у Јајцу представља цијелу јединствену архитектоничку зграду-храм , са свим саставинама, те у томе наличи на старе индијске храмове, који су дакако много горостасније истесани из живе стијене.
Занимљиво је код те зграде , у коју се јамачно силно муке и рада потрошило, да јој у старим повјесним споменицима нема нигдје ни трага ни спомена а традиција се о постању те горостасне градње временом посве изгубила. Потоњи писци, који спомињу тај споменик , не умију да му установе почетак , а и доселе још се није нико нашао који би га потанко описао….
Једини великаш, који је у босанској повијести имао велику ријеч и који је на грбу носио руку с мачем, бијаше велики војвода босански , а херцег спљетски (сплитски), Хрвоја… Ту је исто тако започео кипар да исклеше другу композицију-јамачну зену , како држи у руци љевици крин , други Хрвојин симбол.
Тај грб разбистрио је питање катакомба, а по њему дознајемо , да им је утемељитељ био Хрвоја, утемељитељ самог града Јајца.
Из повијести знамо, да је жупа Доњи крај, а у тој је и околица Јајца , припадала Хрвоји, који се већ у години 1404. називље војводом Доњих крајева….Хрвоја је и у Спљету (Сплиту) оставио толико умјетних зграда….Тек у новије доба сврнула се пажња на тај вриједни споменик , који је сада прочишћен и уређен, један од најзанимљивијих грађевних споменика, што ће их странац угледати у Босни….“
(Циро Трухелка , „Краљевски град Јајце“ , Сарајево 1904. год.).

У катакомбама се налази олтарски зид гдје се налазе полумјесец и криж, једни уз друге. 
Јединствен споменик какав се на ширем простору не мозе наћи!
Полумјесец је искључиви симбол припадника богумилске вјере а криз католичке.
Два потпуно различита учења на једном мјесту.
„ Између Медвјед- куле и катакомби налази се мали засвођени тунел са степеницама, који служи као пјешачки прелаз. Аустријанци су пробили бедем и направили овај тунел како би скратили пут од Котарског предстојништва до двију касарни , у којима су били жандарми и финанци.Обје зграде постоје и данас.“
(Хазим Еминефендић , „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989. год.) (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/катакомбе.хтмл)

„ Међу објектима старог града значајно мјесто припада чесмама. Године 1892. у Јајцу је изграђен водовод. Према званичним подацима, град је 1906.године имао 22 чесме , 16 хидраната и двије куће у којим је била уведена вода. Свака улица имала је своју чесму. Многе чесме имале су своја имена и то: Ханумица, Бунаруша, Бегефендина чесма, Шехова чесма, Ћанина чесма, Мемишева вода, итд.

Неке чесме су биле задужбине (поклон) имућнијих грађана. Чесме су се налазиле на најпогоднијем мјесту за становнике у улици, испред џамија и кућа богатијих људи. Све су чесме, изузев једне, биле од камена. Многе су имале и мало камено корито у коме се прало и напајала стока, јер су у самом граду, у међуратном периоду (измедју два свјетска рата) држане краве, коњи и козе. Неколико чесми се истицало својом величином, обликом и орнаментиком.
Једна од најљепших налази се поред Травничке капије (уз Омербегову кућу). Подигнута је 1846. године заслугом Хаџи Шерифа хануме, жене Сеид Ахмед бега Хафизовића. Дароватељица је кћерка босанског тефтердара, високог административног службеника на везирском двору у Травнику. Ова чесма је била испред мале дрвене Хаџи Мухарем џамије, која је порушена приликом реконструкције и проширења главне улице између Травничке и Бањалучке капије.
Том приликом чесма је дјелимично пренесена на мјесто на којем се сада налази.
Чесме су имале и своју социјалну димензију. Оне су биле стјециште свакодневног окупљања и старих и младих. Нарочито су се око чесми, предвече, окупљали момци и дјевојке који су долазили по воду…
Све чесме су постојале до 1945. године. Изградњом стамбених, јавних и комуналних објеката а нарочито проширењем водоводне мреже и уводјењем воде у станове, чесме су изгубиле своју ранију улогу.
Како је текао процес урбанизације града, тако су шесме једна по једна затваране, русене или препуштене зубу времена.“
(Хазим Еминефендић „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989. године) (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/цесме.хтмл)

„На источној страни градских бедема налазе се три табије и то:једна у Горњем граду,друга испод куће Хидајета Кршлака и трећа понизе Травничке капије.Табије су добро очуване и с времена на вријеме оправљане. На најљепшем и најприступачнијем мјесту налази се табија у Горњем граду. Народ ју је волио као нешто што му служи за његове свакодневне потребе и о њој бригу бринуо више него општинска власт за вријеме бивше Југославије(Краљевине).
На средини табије налазила се велика липа, која се може видје ти на једној фотографији из времена аустроугарске окупације. Испод њене крошње љети се понајвише окупљао старији свијет и у дебелој хладовини посматрао дивне предјеле с десне и лијеве обале Врбаса.
Пред вече су се на табији окупљали младићи и дјевојке из града, ашиковали, пјевали севдалинке и друге пјесме, понекад и револуционарне (вријеме између 2 Свјетска рата).

Уз саму табију налазила се Табија капија. С једне и друге стране капија је била везана градским бедемом и с њиме чинила једну цјелину. По ширини и засвођеној висини била је знатно мања него Травничка и Бањалучка капија.
Табија капија је порушена за вријеме аустроугарске окупације. Порушио ју је Махџубег Куленовић, један од првих начелника градске општине послије окупације. Становао је у Горњој махали. Времена,навике и потребе у свакодневном животу су се почеле мијењати. Начелнику се више није ишло пјешице у град. Зато је у Коњицу купио фијакер, за вагон кукуруза у зрну. Када је фијакер стигао у Јајце, испоставило се да не може проци кроз Табија капију,шјер је био несто шири. Махџубег је наредио да се капија поруши .“

(Х. Еминефендић „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989.год.)
Са табије се у Горњем граду некад чула пјесма харманских и махалских дјевојака којима су застињске дјевојке узвраћале својом пјесмом са стијене застињске, познате као Разин камен. Застињани и данас држе да они умију најбоље запјевати. Био је то на неки начин ондашњи ,спонтани „фестивал“, натпјевавање без наградјених. Награда и није било,наравно, већ би дјевојки са лијепим гласом била награда што би била у „првом плану“ у свом друштву, и што се на њих више „бацало момачко око“. Било је ово мјесто гдје би се након теравија , у топлим периодима, ишло „кахвен`исати “ на табију. Било је такође и мјесто ашиковања одакле би цуре слале своје „бодyгарде“ - млађе сестре или браћу кудгод, како би ухватиле прилику за ашиковати. (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/табије.хтмл)

Стари град, или тврђава, најуочљивија и најимпозантнија је јајачка грађевина чија је изградња означила настанак града Јајца. Укратко, она је још увијек занимљива нашим хисторичарима због трагова грађевине која је постојала на овом мјесту прије него је тврђава , какву данас видимо и познајемо , изграђена и каква је до данас остала већим дијелом. На то указују зидани камен и седра који се разликују на доњим слојевима тврђаве, односно на њеном темељу.
„Догађај који је претходио градњи тврђаве је вријеме када је мађарски краљ Људевит био одлучио да „провали у Босну“ 1363.године. Испод града Сокола (мјесто 7 км удаљено од Серића према Герзову), краљ је „пошао иза 10. српња а на 19. српња бијаше већ у Вировитици у Славонији. Главна заслуга што је Угарска (Мађарска) војска присиљена на повратак, иде војводу Вукца Хрватинића, отца оснивача града Јајца,херцега Хрвоје а краљ га за то баш краљевски наградио.
На 2. коловоза 1366. издаде му наиме Твртко листину под Прозором у Рами којом му дарује исти град Сокол у Пливи а њиме и сву Пливску жупу у племенито, јер му је у оно доба, када стизе краљ „Лауш“ под Сокол у Пливи вијерно послужио.“
(Др. Ћиро Трухелка „Краљевски град Јајце“, Сарајево 1904.год.)
„Врло је важно установити (овом догађају) тко су све „сведоци добри Боснане“: кнез Влај Добројевић затим казнац Санко, жупан Црнуг, жупан Брајко Прибинић, тепчија Вучина, кнез Влатко Обриновић, тепчија Милат, његови чиновници-тројица дворјаници, а четворица кнезови или жупани из босанских земаља“.
(Нада Клајић „Средњовјековна Босна“, Загреб 1994.год.)
Касније ће Вукцов син Хрвоје одабрати из стратешких разлога Јајце мјесто на коме ће градити тврђаву чиме ће ово подручје добити велики значај не само за ово подручје већ и значај саме државе Босне. Јајце касније постаје краљевским градом!
Треба напоменути да су бројни важни детаљи унутар града нестали или уништени те би оним највећим заљубљеницима требало дати подршку да барем по сачуваним и познатим описима поново граде и враћају граду оно што су му буре повијести и људског немара отели.
„У унутрашњости тврђаве сачувана је турска барутана, саграђена у 17. вијеку, врло занимљива зграда по својој архитектури. До барутане (џебхане), на јужној страни, уздиже се повећи бастион на коме је још за вријеме аустроугарске окупације постављена сирена (прво ручна а касније електрична за узбуну). У тврђаву се улазило са јужне стране коју су изградили Мађари. Уз ову налази се и стара босанска капија са краљевим грбом.
У унутрашњости се налази резервоар градског водовода, који је изграђен још за вријеме Аустро-Угарске (Аустријске и Мађарске) и који је био у употреби између два свјетска рата. Ту се налази и један бунар из којег су се војничке посаде снадбијевале водом. За вријеме старе Југославије (Краљевине Југославије), тврђава је увијек била закључана и налазила се под надзором Градског начелства. Многи су је туристи посјећивали. Општински службеник Ибро Бибић је извјесно вријеме обављао и дужност градског водича. Тврђава није служила само за посјете домацћх и страних туриста. У њој су се љети често приређивале разне приредбе и теферичи. Годишње забаве ватрогасаца биле су најпосјећеније, јер су они имали добру лимену глазбу коју је народ најрадије слушао.“ 
(Хазим Еминефендић „ Јајце 1878-1941“, Јајце 1989.год.) (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/стари-град.хтмл)

„Као што је познато, на остацима градина из античког периода израсла је моћна средњовјековна утврда која се састоји од тврђаве, кула, капија и табија градског бедема. Унутар овог хомогеног и складно повезаног ансамбла формирала се, временом, импозантна урбана и сакрална архитектура. Сва ова здања својом монументалношћу, обликом љепотом и градитељским материјалом који је издржао зуб времена дјелују на човјека као нека кулиса на позорници која дочарава једно вријеме које је прохујало, али које је иза себе оставило баштину трајне вриједности.
Од доласка Турака до данас, архитектура може се по “хронолошкој стилској припадности“ подијелити у неколико основних категорија: босанска оријентална архитектура; осавремењена босанска оријентална архитектура; објекти који не припадају ниједном стилу.
Град Јајце за вријеме аустроугарске окупације и између два рата могли бисмо подијелити у три зоне. Прво зону чини занатски и трговачки дио града, а заузимала је простор између Травничке и Бањалучке капије. Ова зона се некада звала чарсимахала (главна улица између капија). Другу зону чини стамбени дио града, а заузимала је простор с једне и друге стране трговачке и занатске зоне и изван градских бедема. У овим двјема зонама размјештени су културноисторијски споменици који се складно уклапају у стари дио града.
Послије аустроугарске окупације настаје трећа, тј. индустријска зона, на десној обали Пливе и лијевој обали Врбаса, поред самог града, која уноси нов елеменат у урбанизацију и архитектуру града. У трговачкој и занатској зони одвијао се цјелокупан привредни, управни, просвјетни, културни и религиозни живот житеља града. Чаршију су чинили дућани, занатске радње, хотели, ханови, кафане (кахване) и крчме које су биле стијешњене једна уз другу, као саће меда.
У граду Јајцу увијек је било љубитеља старина. Они су чували споменичко благо свог града, отимали зубу времена и људског незнања све оно што се отети могло.
Највећа опасност надвила се над овим градом послије ослобођења (послије 2. Свј. рата) када су неки нови архитекти, неспособни да цијене оно што су наслиједили, почели у старом ткиву(у центру града) да граде јавне и стамбене зграде које по својим мјерилима и архитектонским формама нису имале ништа заједничког са постојећим.
Оно што је стољећима рађено и грађено, ипак није баш лако уништити, а ни становници Јајца нису се тако лако жељели одрећи неких својим симбола. Сво споменичко благо није остало у Јајцу. Оно је ишчезавало разним каналима, отимачином и пљачком аустроугарских, њемачких и других окупатора и одношено у разне крајеве германских и других земаља.“
(Хазим Еминефендиц „Јајце 1878-1941“, Јајце 1989. године) (хттп://www.јајце-град-музеј.цом/индеx.пхп/сетња/о-јајацким-старинама.хтмл)

СПКД "Просвјета" Сарајево за све чланове организује:
Једнодневни излет у Јајце
у суботу, 05. јула 2014. године

Цијена излета износи 15 КМ, а укључује:

- превоз Центротранс аутобусом високе туристичке класе
- Туристички обилазак Јајца
- ручак у ресторану Пливско језеро

Молимо све заинтересоване да наведени износ уплате у што краћем року, а најкасније до 02.07.2014. (до 14 сати), у просторијама Друштва, како би осигурали своје мјесто у аутобусу (број мјеста је ограничен).
Полазак је предвиђен за 08.00 испред  Земаљског музеја, а повратак у 20.00 сати.
Све додатне информације можете добити на број телефона 444 230

ОБАВЈЕШТЕЊЕ!

- На основу члана 19 Статута Удружења грађана СПКД „Просвјета" - Сарајево сазивам:

XII. ИЗВЈЕШТАЈНУ СКУПШТИНУ ДРУШТВА

У четвртак, 03.07.2014. године у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1, у 18,00 часова.

Материјале за Скупштину можете преузети у просторијама Друштва сваким радним даном од 9,00 – 15,00 сати, или прије почетка Скупштине.

Молимо све чланове Друштва да неизоставно присуствују засједању Скупштине! Хвала!

Предсједник Друштва

Саво Влашки

Руководство, стипендисти и чланови Српског просвјетног и културног друштва Просвјета Сарајево данас, на Видовдан, су положили вијенац на Спомен капелу Гаврилу Принципу и свим херојима "Младе Босне"

"Ја сам југославенски националиста који тежи ка уједињењу свих Југословена и није ми важно како ће се држава звати, али ми је важно да буде слободна од Аустрије", цитирао је ријечи Гаврила Принципа са суђења предсједник СПКД Просвјета Саво Влашки на гробљу "Свети Арханђели Георгије и Гаврило" у насељу Циглане у Сарајеву.

"Окупили смо се да одамо пошту младим људима који су своје животе дали за слободу и јединство своје земље. Поручио бих младим генерацијама да хисторију требају памтити и обиљежавати. Послије 100 година ми живимо у слободној земљи и предивно је то што ћемо умјесто пуцњева вечерас слушати Бечку филхармонију", рекао је Влашки на данашњем окупљању.
Додао је да је то најбољи начин како се на основу лоших хисторијских догађаја гради свјетлија будућност.

Милица Кајевић, предсједница Удружења "Мис Ирби", …”ми смо се увијек окупљали 28. јуна, на Видовдан. Долазили смо испред СПКД Просвјета, као чланице Клуба жена 'Мис Ирби'. Када дођемо на њен гроб, одамо пошту и Видовданским херојима. Поштујем ове младе људе који су били интелектуалци, револуционари и образовани и велики пријатељи, утописти и хтјели су да мијењају свијет, нису били свјесни могу ли то они или не могу, али треба им одати признање", рекла је Кајевић .

Данас на Видовдан када се десио тај херојски чин, је на спомен плочу остављено неколико вијенаца и букета цвијећа, а велики број туриста из земље и свијета, је дошао обићи спомен плочу и Принципов гроб.

У суботу 28. јуна 2014. полагање вијенца у почаст Видовданским херојима

У суботу  28.јуна 2014. године руководство Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сарајево, стипендисти и чланови Друштва ће у 14,00 сати положити вијенац на Спомен капелу припадника Младе Босне на гробљу „Свети Арханђели Георгије и Гаврило“ гдје су сахрањени Гаврило Принцип и остали Видовдански хероји и тиме одати почаст свим учесницима Сарајевског атентата.

У Спомен костурници почивају Гаврило Принцип, Данило Илић, Михајло-Мишко Јовановић, Јаков Миловић, Богдан Жерајић, Трифко Грабеж, Митар Керовић, Марко Перин, Недељко Чабриновић, Вељко Чубриловић и Неђо Керовић.

Посмртни остаци припадника Младе Босне сакупљени су по затворима земаља бивше Аустро - Угарске монархије у којима су тамновали, након чега су 7. јула 1920. године сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву, а капела Светог Арханђела отворена је 19 година касније.

Клуб жена "Miss Irby" и
Друштво пријатеља града Сарајева одржали предавање
„Градитељско наслијеђе на нашем тлу:
Архитектура Сарајева кроз вријеме“

Предавање је одржала Др. сц. Татјана Неидхардт, дипл. инг. арх. рођена је у Сарајеву гдје је похађала основну школу и Другу Гимназију. На  Архитектонско-урбанистичком факултету у Сарајеву, дипломирала је 1968. године. Током студија и касније сарађивала је са својим оцем академиком, професором Јурајем Неидхардтом. Радила је 26 година у својству професора стручно-теоријске наставе у Грађевинској техничкој школи у Сарајеву, а посљедњих 16 година, свог радног ангажмана, радила је на Архитектонском факултету у Сарајеву гдје је стекла звање магистра, касније, звање доктора архитектонских наука на Архитектонском факултету у Бања Луци. Године 1993. запошљава се привремено и у Опћини Центар. Исте ратне године позвана је за хонорарног предавача на Педагошком факултету у Сарајеву гдје је радила до 2009. Године – до одласка у пензију.

Осим континуираног рада са ученицима и студентима, своје дугогодишње интересовање и ангажман за питања околиша и културног наслијеђа исказала је путем бројних текстова у дневној и стручној штампи (преко 50), учешћем на многим савјетовањима, конференцијама, радионицама у земљи и иностранству. Била је гост-наставник у Швицарској 1997. и Шпанији 2003. Поред три уџбеника на тему архитектонских конструкција, издатих у Босни и Херцеговини и Хрватској, објавила је књигу Култура становања.  Као члан групе ТАСКА, заједно са дизајнерком Семком Гушо, картографом Асимом Абдурахмановићем, графичким инжињером Раинером Сцхмиедом и социологом Елијасом Милојевићем, Татјана Неидхардт учествује на изради различитих промотивних материјала за Сарајево, као и на књизи Сарајево кроз вријеме. Ова књига издата је на босанском, енглеском, њемачком и француском језику. Француско издање уврштено је у каталог УНЕСЦОа.  Самосталну изложбу акварела под називом “Сарајевске ведуте” имала је 2002. године у Сарајеву, а још три самосталне изложбе 2003. и 2004. године у Шпанији.
Наком пензионисања 2009.године одлази у Сједињене Америчке Државе гдје проводи вријеме са своје двије кчерке и унуцима. У новој средини, наставља са друштвеним ангажманом и креативним радом, те ће представити своју колекцију акварела градитељског наслијеђа града Ланцастера, Пенсyлваниа, у септембру ове године.

Модератор и домаћин вечери проф. Милица Кајевић.

Одржано књижевно дружење са Јеленом Ленголд и Александром Баљком у организацији са ПЕН центром

Имали смо привилегију угостити Јелену Ленголд, списатељицу и добитницу бројних награда као и познатог афористичара Александра Баљка из Београда. Уводну ријеч вођење програма успјешно је водио, домаћин вечери, сарајевски пјесник Горан Симић. Вече је прошло у угодном разговору са драгим гостима из Србије.

Традуки, П.Е.Н. центар и СПКД "Просвјета" Сарајево с радошћу Вас позивамо на књижевно дружење на којем ће се представити гости резиденцијалног програма за писце и преводиоце из Београда

ЈЕЛЕНА ЛЕНГОЛД, списатељица, и
АЛЕКСАНДАР БАЉАК, афористичар
Вече ће модерирати сарајавски пјесник ГОРАН СИМИЋ

Добро дошли у просторије СКПД Просвјета Сарајево, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1, у уторак 24. јуна у 19.00 сати

Јелена Ленголд је десет година радила као новинар и уредник у редакцији културе Радио Београда. Након тога радила је дванаест година као пројект-координатор Нансенсколен хуманистичке академије из Лилехамера у Норвешкој, на предмету теорија конфликта. Од септембра 2011. године је слободна умјетница посвећена искључиво писању као јединој својој професији.  Објавила је једанаест књига, шест књига поезије, четири књиге прича и један роман. Заступљена је у више антологија поезије и прича, а преведена је на енглески, њемачки, италијански, дански, румунски, бугарски, украјински. Такође је објавила више превода савремених данских пјесника у домаћој књижевној периодици . Заступљена у бројним антологијама на српском и другим језицима. За књигу пјесама Сличице из живота капелмајстора добила је награду "Ђура Јакшић".За збирку прича Вашарски мађионичар добила је награде "Биљана Јовановић, "" Женско перо" , "Златни Хит либер", као и "Награду Европске уније за књижевност".За књигу пјесама Бунар тешких речи добила је награду "Јефимијин вез."

Александар Баљак члан је Српског књижевног друштва, оснивач Београдског афористичарског круга, предсједник Управног одбора Београдског афористичарског круга, оснивач хумористичко-сатиричног часописа Данга, оснивач и селектор Сатира феста, оснивач Демократског Форума, уредник у издавачкој кући "Гутенбергова Галаксија" .Уређивао хумористичке и сатиричне рубрике у Нину, Књижевној речи, Вечерњим новостима, Београдским новинама, Ревији 92, Српској речи, Берекину, недељнику Новости 8...
Објавио књиге афоризама: Убедили сте бога у мени (Радионица СИЦ, Београд, 1982 , прво издање; Белетра, Београд, 1990 , друго издање), У границама демократије ( Филип Вишњић, Београд, 1988 , прво издање; Белетра, Београд, 1988, друго и треће издање), Крвави провод ( Српска реч, Београд, 1995), Сумњиво окупљање речи (Гутенбергова Галаксија, Београд, 2000), Рат је први почео(Агора, Зрењанин, 2007, 2009)  Превођен на 17 језика. Заступљен у 20 страних и 70 домаћих антологија и избора. Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури.  Најзначајније награде: "Радоје Домановић", "Милош Црњански", "Типар", "Бранко Ћопић", "Јован Хаџи Костић", "Наџи Наман", "Драгиша Кашиковић", "Равногорска награда", "Вук Глигоријевић", "Смели цвет и "Златна значка".

Клуб жена "Miss Irby" и
Друштво пријатеља града Сарајева
Позивају Вас на предавање
„Градитељско наслијеђе на нашем тлу:
Архитектура Сарајева кроз вријеме“

Предавач: др.сц. Татјана Неидхардт, дипл.инг.арх.
Модератор: Милица Кајевић, проф.
Четвртак, 26.06.2014. године у 19 сати
Просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

СПКД "Просвјета" Сарајево,Трибина одржано предавање:

"Атентат у Сарајеву 1914.: знак и одјек времена"

- Историчар и дипломата Слободан Шоја истакао је током предавања "Атентат у Сарајеву 1914 - знак и одјек времена" да је дух Младе Босне кључ успјеха БиХ и колико тај дух данас може помоћи.
Шоја сматра да чињеница да о духу Младе Босне данас нико не размишља говори уствари о томе да се у овој земљи живи у једном запуштеном друштву које не размишља о својој будућности.
Он је током предавања у просторијама СПКД "Просвјета" покушао на Сарајевски атентат погледати на мало другачији начин, не упуштајући се у расправу да ли је Гаврило Принцип био ослободилац или терориста, јер је за њега то потпуно небитно питање.
"Млади људи који су се у Младу Босну, без разлике на религију, удружили као један сноп, брисали су све могуће границе и борили се за заједничку идеју, а то је идеја слободе и правде", рекао је Шоја.

Он сматра да је потпуно погрешно константно говорити о двије секунде живота Гаврила Принципа.
"Принцип је живио прије тога сасвим другачијим животом, имао је другачије идеје и то је суштина приче која је за мене важна. Дакле, до 28. јуна. Све остало је дио свјетске историје за коју Сарајевски атентат значи само неки мали окидач и ништа више", навео је Шоја.
Шоја сматра да је много тога урађено на начин да се 100 година од Сарајевског атентата не обиљежи на достојанствен начин.

"Прва ствар која се догодила јесте да држава не постоји и није основала комитет који би био задужен за обиљежавање 100 година од Сарајевског атентата. Дакле нема система, синхронизације и то је доказ и слика данашње државе", истакао је Шоја.
Он је напоменуо да је пропуштена и прилика да се оствари и дијалог међу историчарима у БиХ, јер је посљедњи састанак историчара из свих дијелова земље био 1990. године у Сарајеву када је разговарано о исламизацији БиХ.
Шоја је истакао да је писао Предсједништву БиХ још прије три године како би 100 година од Сарајевског атентана било обиљежено на најбољи начин.

Историчар Слободан Шоја изразио је дубоко незадовољство и гнушање због могућности изградње споменика Фрањи Фердинанду у Сарајеву, оцјењујући да би таква одлука затамнила углед "слободарског духа" Сарајева у свијету, а наругала би се и здравом разуму.
"О овом питању, на жалост, не вриједи разговарати рационално, јер повод подизању споменика нити је рационалан, нити цивилазацијски, већ национално-политички", рекао је Шоја.
Међутим, аустро-угарска војска, чији је Фрања Фердинанд био врховни командант до своје смрти, највеће зло нанијела је Сарајеву и БиХ послије 28. јуна 1914. па до краја Првог свјетског рата, наводи Шоја.

"Било је то вријеме страшног погрома, нарочито Срба, безакоња, хапшења и убистава по кратком поступку и зато аустро-угарска војска не може бити сматрана друкчије него окупаторска и непријатељска", закључио је он

Чак и да је био анђео и светац, констатовао је Шоја, Фрањо Фердинанд не може имати споменик у БиХ, јер откад постоји свијет никад нико није подигао споменик окупатору.

Међу присутним гостима на Шојином предавању био је и предсједник Јеврејске заједнице Јакоб Финци који сматра да Први свјетски рат сигурно није узрокован Сарајевским атентатом нити убиством престолонасљедника Аустро-Угарске Франца Фердинанда у Сарајеву.Неке цртице-забиљешке са предавања на овом линку: "Атентат у Сарајеву"

НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊA ПОМОЋИ У ПРОСТОРИЈАМА СПКД "ПРОСВЈЕТЕ" САРАЈЕВО ЗА НАСТРАДАЛЕ У ПОПЛАВАМА
ДО 13.06.2014. СВАКИМ РАДНИМ ДАНОМ ОД 12:00-16:00х.

Добрице прикупљају:
1) ПРОГРАМ ЗА БЕБЕ: пелене, храна, хигијенски производи и одјећа;
2) ШКОЛСКИ ПРИБОР (књиге, свеске, оловке, бојице, фломастере, гумице, шиљала и сл.), као и сликовнице и бојанке које ће помоћи паметним главицама да скрену мисли са стресне свакодневнице, али и олакшати им наставак прекинутог школовања.
Своје прилоге можете доносити у просторије СПКД Просвјета у ул. Симе Милутиновића 1 (приземље), на потезу измедју моста Ћумурија и Деспића куће. Волонтери Удружења „Добро“ вас тамо чекају сваким РАДНИМ даном од 12:00 – 16:00х. Акција ће на овој локацији трајати до 13.06.2014.
Молимо вас да водите рачуна да ствари, а нарочито гардероба коју донирате буде носива, не буде подерана, уфлекана и сл. Уколико сте у могућности, а како би спријечили ширење разних вируса и заразних болести, те обзиром на чњеницу да је хигијена у поплављеним подручјима сведена на минимум, оперите гардеробу коју ћете донирати како би се иста могла користити одмах.
Можете нам донијети и готове пакетице за појединачне бебе или школарце који ће садржавати горе наведене артикле, с тим што вас молимо да не буду трајно затворени како би их ми могли евентуално употпунити.

Позивамо Вас 05.06.2014.г. у четвртак у 19 сати на трибину:

"АТЕНТАТ"

АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊA ПОМОЋИ ЗА НАСТРАДАЛЕ У ПОПЛАВАМА
У ПЕРИОДУ ОД 22.05.2014. ДО 30.05.2014. СВАКИМ РАДНИМ ДАНОМ ОД 10:00-16:00х.

Неизмјерно смо тужни и забринути због велике несреће изазване елементарним непогодама које су погодиле наш регион - дијелове Хрватске, Босне и Србије.
Наше Друштво суосјећа са пострадалима. Спремни смо да и у овим тешким тренуцима пружимо сву могућу помоћ. Поводом тога уступили смо дио наших просторија Удружењу алтруиста „Добро“ за привремено складиштење прикупљене хуманитарне помоћи намјењену угроженим подручјима, с увјерењем да ћемо заједно пребродити сва ова велика искушења која су пред нама.

Предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево
Прим.др. Саво Влашки

Добрице прикупљају:
1) ПРОГРАМ ЗА БЕБЕ: пелене, храна, хигијенски производи и одјећа;
2) ШКОЛСКИ ПРИБОР (књиге, свеске, оловке, бојице, фломастере, гумице, шиљала и сл.), као и сликовнице и бојанке које ће помоћи паметним главицама да скрену мисли са стресне свакодневнице, али и олакшати им наставак прекинутог школовања.
Своје прилоге можете доносити од данас 22.05. (четвртак) у просторије СПКД Просвјета у ул. Симе Милутиновића 1 (приземље), на потезу измедју моста Ћумурија и Деспића куће. Волонтери Удружења „Добро“ вас тамо чекају сваким РАДНИМ даном од 10:00 – 16:00х. Акција ће на овој локацији трајати до краја маја, а о наставку ћете бити благовремено обавијештени.
Молимо вас да водите рачуна да ствари, а нарочито гардероба коју донирате буде носива, не буде подерана, уфлекана и сл. Уколико сте у могућности, а како би спријечили ширење разних вируса и заразних болести, те обзиром на чњеницу да је хигијена у поплављеним подручјима сведена на минимум, оперите гардеробу коју ћете донирати како би се иста могла користити одмах.
Можете нам донијети и готове пакетице за појединачне бебе или школарце који ће садржавати горе наведене артикле, с тим што вас молимо да не буду трајно затворени како би их ми могли евентуално употпунити.(http://dobro.ba/2014/05/20/pomoc-za-nastradale-u-poplavama/)

Поводом  посјете Народне библиотеке Србије нашем Друштву и јубилеју 101. година од оснивања Српске централне библиотеке СПКД Просвјета Сарајево

Предан дугогодишњи рад уродио је дивним плодовима. Излазак из свакодневице одлазак на сајам  дао је једно ново свијетло нашем Друштву и представио нас већем броју људи. Обезбједио нам је великодушну донацију у бројним књигама од стране  НБС и Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону владе Републике Србије

. Наставак ове дивне приче је услиједио убрзо након тога.  Доласком екипе из НБС на челу са Иваном Николић  Начелницом селективне набавке (Одсек поклони), затим, Славен Попара, Дејан Вукићевић, Јамина Трифунац, Јелена Глишовић и Јелена Митровић, успостављен је лични контакт и учвшћена међусобна сарадња. Учинили су нам велику част да дођу у просторије нашег Друштва, буду драги гости макар на кратко и подијелимо драгоцјена искуства.Том приликом смо им уручили и званично нашу Захвалницу за изузетан допринос нашем Друштву. Изузетно цјенимо и поздрављамо тај чин директног сусрета, то показује искрену заинтересованост сарадника и добру вољу да нас упознају.

На тај начин стекли смо низ предности. На лицу мјеста су могли да се упознају са радом и дјеловањем Друштва. Изврше процјену и дају сугестије о међусобној сарадњи. Имамо много сличности али и толико ствари у којима се наше дјеловање испреплиће. То нам даје небројене могућности сарадње и обостране користи. Донација књига и сама посјета НБС је нама послужила као  повод и подстрек за реорганизацију библиотеке који смо дуго планирали. Оно што читавој ствари даје посебну драж и ову причу чини занимљивијом је да смо обнављајући сарадњу и заједнички контакт направили то управо на стогодишњицу од оснивања Централне библиотеке СПКД Просвјета!

Ако ћемо слободно тумачити по Јунгу, закон синхроницитета. Повезаности на једном вишем нивоу. Српска централна библиотека замишљена од људи којима је књига била једнако важна као и хљеб, званично је почела са радом почетком далеке 1913.г . Сајам на којем смо учествовали баш 2013.г., на стогодишњицу од оснивања, можемо назвати судбоносним. Посјет НБС, дакле, равно након 101. године, поновног контакта показује да се у животу ништа не дешава случајно. Можемо посматрати са аспекта као један повољан знак виших сила, Божијим плановима, усклађеност с принципима космичког дјеловања, водству наших предака кроз активности које чинимо и сл.. У духу позитивног размишљања желимо тако да вјерујемо, што нам даје снаге да истрајемо. Наша библиотека, скромна у односу на онај сјај и величину  грандиозно замишљене и остварене, данас суштински, гравитира свом почетку. Постоји  носталгична тежња враћању првобитне намјене и вриједности.

Да се  врати дио старог угледа и значаја коју је имала са почетка приче раних година двадесетог вијека. Но, са доласком модерног времена сврха и значај се мјењају у складу са новим трендовима. Библиотеке данас имају другу улогу. Утолико сарадња са НБС добија на важности, са људима у струци који схватају вриједност библиотеке у данашњим временима. То су људи који имају знање и жељу да помогну поготово онима који истински теже да успоставе пут спознаје и да наставе у очувању традиција и културе нашег народа. Многима је тешко да схвате значај библиотеке као „ризнице знања“, не као пуке фразе, него управо данас у времену могућности изношења разних неистина, гдје смо свједоци да путем интернета многи добијају незаслужену пажњу, гдје се лажира и прилагођава историја, гдје се изврћу чињенице. Управо у томе се крије истинска вриједност и значај библиотеке данас. Похрањена писана ријеч стоји као  таква и која јесте темељна истина, не сврстава се ни на једну страну, „Ни по баби ни по стричевима“.  Сарадња са НБС олакшава нашу мисију зато захваљујемо НБС на посјети, пријатељству, пруженој помоћи и охрабрењу у нашем раду. Знамо да нисмо сами.

Дали сте нам подстрек да наставимо своју мисију с новим полетом. На нама је да  чувамо и развијамо наше односе, као једну свету обавезу. Чување наше заједничке баштине и интелектуалног знања, као и информација, од искривљавања чињеница и оних који би жељели да то знање избришу, да не постоји, из ко зна каквих побуда. Толико је тога што вриједи чувати али не љубоморно само за себе него напротив, отворено свима на увид да ко год пожели, може да види величанствена дјела наших предака у књижевности, науци, умјетности. Великане који су нама оставили у аманет да то чувамо и прослиједимо даље за неке наше будуће нараштаје. То нам је мисија тог треба да се држимо. И још једном искрено и велико хвала Ивани Николић и њеном изузетном тиму сарадника, на несебичној помоћи и надахнућу за још истрајнији рад.

Овом приликом да истакнемо и захвалимо се на помоћи нашим драгим пријатељима из Умјетничке галерије БиХ, директору Страји Крсмановићу  и експерту  Михрету Алибашићу. Понудили су се и помогли нам око транспорта књига из НБС. Хвала им на предусретљивости , несебичној помоћи као и у спознаји да на њих можемо увијек да се ослонимо у оваквим ситуацијама.

Писмо захвалности Народне библиотеке Србије:

Представљена збирка пјесама

"Нацртај ми кућу, тата"

Велимира Веље Милошевића (2004-2014)
и обиљежена 10-годишњица
смрти овог значајног пјесника

Српско просвјетно културно друштво "Просвјета" Сарајево представило је књигу пјесама под насловом "Нацртај ми кућу, тата", аутора Велимира Веље Милошевића и на тај начин обиљежило десет година од смрти тог пјесника.

Велимир Веља Милошевић припада генерацији најистакнутијих пјесника Босне и Херцеговине. Иза себе је оставио достојан пјеснички опус, од „Беле молитве“, до књига „Ово је Балкан, драга“ и „Преко срушеног моста“. Као дјечији пјесник, са дванаест књига за најмлађе, његове пјесме заступљене су и у школској лектири. За свој рад добио је бројна значајна књижевна признања и награде. Његова поезија налази се у многим антологијама и изборима поезије, превођена на неколико свјетских језика.

Сјећајући се драгог поете и драгог човјека, сарајевскa „Просвјетa“ објавилa je постухумно три пјесничке збирке Велимира Веље Милошевића: „Багрем башта“ – Вече винске поезије, „Похвала славују“ и најновију „Нацртај ми кућу, тата“. „Тематски, то је највећим дијелом родољубива поезија из које ће произаћи и љубавна лирика“, уводне су ријечи рецензента Мирсада Бећирбашића који је нагласио „За аутора пјесма је простор бивања у којем се живи. Све јесте пјесма, али она то уистину постаје тек када је пјесмом именује пјесник.
На тој вечери сјећања композитор Мухамед Златан Хреновица присјетио се периода сарадње са Велимиром Милошевићем и времена кад је компонирао пјесме на његове стихове те истакнуо да га за тог пјесника вежу радосни тренутци.  У знак сјећања на Велимира Милошевића, извео музички омаж, а Сеад Арсланагић рецитирао насловну пјесму "Нацртај ми кућу, тата".

На једном од седам одморишта названих по познатим пјесницима, на степеништу Каптол, исписани су стихови Велимира Милошевића, пјесника који је много волио Сарајево и у њему провео значај дио живота.                                 

Из књиге „Нацртај ми кућу, тата“, за ову прилику издвојили смо двије пјесме: Очева звезда и Рука која пише песме

Очева звезда

Тата, када си
Висок до неба –
Скини ми звезду,
Ноћас ми треба.

Нек је убере
Твоја рука,
Да сања испод
Мог јастука.

А сутра, кад сунце
Свод позлати,
Нек се та звезда
На небо врати.

И нека небо
Сања и светли –
Наша му звезда
У сан лети.

Тата, дижи ме
У висине,
Да и ја теби
Звезду скинем.

У ноћи пуној
Зла и мрака
Нек те та звезда
Брани од страха.

А сутра, када
Дође слобода,
Нек наша звезда
Сја сред свода.

Нек се слобода
Ничег не боји –
Бране је снови
Твоји и моји.

Рука која пише песме

Рука која пише песме
Час засветли, час процвета,
Час јагоде, а час звезде,
Бере док у песми шета.

У заносу – окрилати,
Буде птица, лептир лаки,
Буде сунчев осмех, златни,
И мак што у житу пламти.

ЗаЉуби се, неосетно,
И ништа јој јасно није,
У томе јој прође лето
Љубави и поезије.

Мало сања, мало бунца,
Мало бунца, мало сања,
У очима засветлуца
Нека чудна луда тајна.

Од нежности, као травка,
Задрхтури, затрепери,
Свака честица, и јавка,
Нешто слути, нешто жели.

Рука која пише песме –
Ова рука, засањана,
Сме и не сме, сме и не сме
Да ти пише сваког дана.

Позивамо Вас 08.05.2014.г. у четвртак у 19 сати у склопу Програма Дани Кантона Сарајево на промоцију збирке пјесама:

"Нацртај ми кућу, тата"

Велимира Веље Милошевића (2004-2014)
којом обиљежавамо 10-годишњицу
смрти овог значајног пјесника

Промотор: Мирсад Бећирбашић, књижевник
Модератор: Дејан Гарић, новинар
Музичка интерпретација пјесме Велимира Милошевића „Ово је моја земља“ – Мухамед Златан Хреновица, композитор

НАПОМЕНА:  СПКД  „Просвјета“ Сарајево је постхумно објавила три збирке пјесама Велимира Милошевића: Багрем башта (вече винске поезије), Похвала славују и Нацртај ми кућу,тата. ова значајна промоција заокружује комплетан пјеснички опус Велимира Милошевића.

У просторијама  СПКД „Просвјета“ Сарајево (Симе Милутиновића Сарајлије број 1) Улаз слободан.

Одржано књижевно вече са писцима из Србије

Домаћини, модератор и водитељ вечери уредник Трибине СПКД Просвјета Сарајево, Дејан Гарић, промотор, познати књижевник и есејиста, Стеван Тонтић

Вече испуњено лијепом бесједом и ријечи, дружење са писцима из Србије пред препуном салом Просвјетиног дома у улуци Симе Милутиновића Сарајлије 1 протекао је у угодном разговору и новим спознајама. Представљени су писци млађе генерације, тако да је прича о њима и са њима, заправо, прича о савременој књижевности у Србији. Укратко о њима:

Младен Весковић

Шеф Одсјека за међународну сарадњу Министарства културе и информисања Републике Србије
Младен Весковић рођен је у Земуну 1971. године. Основне и мастер студије српске и опште књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду. Књжевни критичар, есејиста, уредник. Ради у Министарству културе и информисања Републике Србије. Аутор двије књиге критика и есеја.

Вулета Журић

Вулета Журић је рођен у Сарајеву 1969.године. Године 1993.долази у Београд.
До сада је објавио:
Књиге прича: Умри мушки (1991), Двије године хладноће (1995), У кревету са Мадоном (1998), Валцери и сношају (2001), Мулијин руж (2003), Катеначо (2013);
Романи: Благи дани затим прођу (2001), Ринфуз (2003), Тигреро (2005), Црне ћурке и друга књига црних ћурки (2006), Мртве браве (2008), Народњакова смрт (2009), Недеља пацова (2010);
Добитник награде „Стеван Сремац“ за роман Недеља пацова (први партизански кримић).
Радио драме: Омча од хартије посвећена животу и смрти Боре Станковића, Човек без перипетија, посвећена Милану Ракићу, Острво Ускоковић, посвећена Милутину Ускоковићу, Црни глас за белу хартију, посвећена Емануилу Јанковићу и Бранин орфеум у зунзариној палати, посвећене Брани Цветковићу.
Приче су му првођене на немачки, енглески, грчки, шпански, португалски, пољски, италијански,француски,мађарски и словачки језик.
Живи у Панчеву и пише за Нови магазин.

Ален Бешић

Ален Бешић рођен је 1975. године у Бихаћу. Дипломирао је и магистрирао на Одсјеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.Објавио је: двије књиге поезије Голо срце и двије књиге изабраних књижевних критика и есеја„Лабиринти читања“ (2006) и Непоуздани образац ((2012).

Бави се књижевном критиком, есејистиком и преводи са енглеског језика. За превод је 2010. године добио награду Друштва књижевника Војводине.
Од 2007. године ради као уредник часописа за теорију књижевности Поља у којем сарађују бројни аутори из регије. Управо због свестраног дјеловања у подручју књижевности, али и због потицаја сарадње аутора различитих генерација из разичитих држава предложен је за награду 16. Међународног сусрета издавача „Пут у средиште Европе“ у Пазину. 

Срђан Срђић

Срђан Срдић рођен је 1977. године у Кикинди. Дипломирао на катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, гдје се тренутно налази на докторским студијама.
Прву награду за прозу на конкурсу зрењанинског часописа Улазница добио је 2007. године, као и награду „Лаза Лазаревић“ за најбољу необјављену српску приповјетку 2009. године. Добитник је стипендије „Борислав Пекић“ за 2010. годину.
Објављена дјела:
Романи: Мртво поље (2010) и Сатори (2013).
За збирку прича Еспирандо (2013.) добио је награде „Биљана Јовановић“ и „Едо Будиша“.
Приче Срђана Срдића преведене су на мађарски, румунски, украјински пољски и албански језик.(аутор прилога Љубица Жикић проф.)

Позивамо Вас 25.04.2014.г. у петак у 19 сати на:

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СА ПИСЦИМА ИЗ СРБИЈЕ!

ВЕЧЕ ИСПУЊЕНО ПРАЗНИЧНИМ ДУХОМ И МУЗИКОМ!

Концерт, други пут поводом васкршњих празника, организира Српско просвјетно културно друштво "Просвјета" из Сарајева, а овај пут концерт је посвећен стогодишњици од када је преминуо најпознатији српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац.

Предсједник СПКД "Просвјета" Саво Влашки казао је да је Министарство одбране БиХ уступило Дом Оружаних снага БиХ бесплатно за одржавање овог концерта.
- Култура нема граница и ми ангажирајући умјетнике из оба ентитета успостављамо мостове сарадње и пријатељства јер култура уз спорт далеко више од политике може учинити у том циљу - истакнуо је Влашки. – Честитајући празник свим присутним, древним поздравом Христос воскресе-Ваистину воскресе!

Умјетничка организаторица концерта Милица Кајевић казала је да је концерт спој сакралне и свјетовне музике, истичући да већ постоји устаљена сарадња с Музичком академијом у Источном Сарајеву као и са музичким школама будући да „Просвјета“ организује и божићне концерте.

Свој рад на концерту представили су МБА ''Арт Виво'' из Сарајева, Трио ''Еудиатес'' Источно Сарајево и Вокални ансамбл ''Русалке'' Источно Сарајево.

Концерту је присуствовао већи број људи из културног и јавног живота БиХ, међу којима су били потпредсједник ФБиХ Светозар Пударић и амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић.

Стеван Стојановић Мокрањац био је српски композитор и музички педагог, класик српске музике и централна личност српске музике на пријелазу из 19. стољећа у 20. стољеће. Заслужан је за увођење српског националног духа у умјетничку музику.

Најпознатија дјела су му ''Руковети'' - петнаест сплетова пјесама заснованих на фолклорним мотивима из различитих дијелова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, ''Приморски напјеви'', духовити скерцо ''Козар'', као и музика за православна богослужја ''Литургија'', из које је најпознатија ''Херувимска пјесма'', најзначајније остварење корске музике, ''Опело'' у фис-молу, ''Три статије'', ''Тебе Бога хвалим'' и ''Величање светом Сави''.

Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.

У поводу поклоњених књига Библиотеци СПКД „Просвјета“ Сарајево на 58.Међународном сајму књиге Београд

ОБНАВЉАЊЕ И УСПОСТАВЉАЊЕ САРАДЊЕ СА ИНСТИТУЦИЈАМА: КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИЈИ И НБС – ИСКРЕНА ЗАХВАЛНОСТ СВИМ НАШИМ ДАРОДАВЦИМА  И САРАДНИЦИМА

Хвала свима који су помогли да Библиотека СПКД „Просвјета“ Сарајево буде оно што је данас, са искреним поштовањем, дародавцу-сараднику, који је својом драгоцјеном сарадњом и вриједним поклонима – књигама, часописима, фотографијама, рукописима, носачима звука и слике, техничко-материјалним или новчаним средствима – потпомогао рад библиотеке, дао значајан допринос попуњавању библиотечког фонда, његовом обнављању и увећању цјелокупног књижног блага друштва.

Овим путем, јавно, захвалност упућујемо Народној библиотеци Србије која нам је својом изузетним поклоном од преко 700 наслова најпробранијих књига, непроцјењиве вриједности, од посебног значаја за тематику којом се наше Друштво бави, обогатила наш фонд! Такође искрену  захвалност упућујемо и нашој драгој сарадници Ивани Николић, Начелници селективне набавке (Одсек поклони) у НБС, а која је својим залагањем и трудом обезбједила овај изузетан поклон као и инцијативу којом нам Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону владе Републике Србије, посредством Народне библиотеке Србије донира у марту 2014. године од преко стотину књига за нашу, Библиотеку Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ Сарајево, појединачне захвале такође упућујемо, госпођи Славки Драшковић, госпођи Тањи Гарчевић, господину Растку Јанковићу, као  и свим њиховим сарадницима. (извод из текста линк на комплетан текст)

Поводом прославе великог православног празника, Васкрса, СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити понедељак 21.04.2014.године!

Позивамо Вас 21.04.2014.г. у понедељак у 20 сати на:

СВЕЧАНИ КОНЦЕРТ У ПОВОДУ НАЈВЕЋЕГ ПРАВОСЛАВНОГ ПРАЗНИКА ВАСКРСА!

Одржана Пресс конференција

у поводу одржавања:

СВЕЧАНОГ КОНЦЕРТА ЗА НАЈВЕЋИ ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК ВАСКРС!

СПКД „Просвјета“ Сарајево организује по други пут Свечани концерт у поводу претстојећег Васкрса. Концерт ће се одржати у понедељак, 21. априла 2014. године у Дому оружаних снага БиХ, са почетком у 20 сати.

У радости Васкрсења Христовог радосно Вас поздрављамо древним поздравом побједе живота над смрћу:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

НАПОМЕНА: Улаз на концерт је бесплатан

Заказана Пресс конференција у поводу одржавања

СВЕЧАНОГ КОНЦЕРТА ЗА НАЈВЕЋИ ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК ВАСКРС

Одржана промоција новог двоброја часописа Босанска вила бр. 59-60.

Пред препуном салом у просторијама Друштва 13.03.2014., четвртак, одржана је промоција новог двоброја часописа Босанска Вила. Главни уредник часописа г-ђа Живана Јованчић послије упућеног поздрава свим присутним и уводног говора, препустила је микрофон промоторима, Ивани Удовићић кустосу НУГБИХ, аутору чланка о умјетности у овом броју Босанске виле и Јасмину Агићу књижевнику и писцу сјајног текста такође објављеног у овом новом броју.. Промотори су присутне упознали са садржајем Виле који садржи низ квалитетних чланака и текстова о књижевности, култури и друштвеним питањима,, еминетних људи од пера и струке, на тај начин заинтересовали многе на купњу часописа по промотивној цијени.

Све у свему, промоција је испунила очекивања на опште задовољство свих, и пријатно испунила још једно мартовско дивно вече..

Представљамо

Ново издање Босанске виле

Двоброј часописа Босанска вила - издање 59/60, који обухвата другу половину 2013. године, обиљежава прича нобеловке Алис Манро, а ту су и литерарни прилози из пера знаних домаћих аутора

Овог пута ексклузивно објављујемо причу „Голи живот“ из истоимене књиге Алис Манро, добитнице Нобелове награде за књижевност у 2013. години. Уз речену причу у преводу Предрага Шапоње, објављујемо и кратку биографију канадске нобеловке, која је почетком ове године изјавила у једном интервјуу да се опрашта од писања. Уз обиљежавање два вијека од рођења П.П. Његоша, у новом издању доносимо пјесму „Ноћ скупља вијека“ – објављену у Босанској вили 1913. године, као и коментаре о његовом стваралаштву из пера познатих аутора: Душана Пајина, Слободана Јовановића, Исидоре Секулић и Иве Андрића.
На страницама часописа можете прочитати и слиједеће прилоге: изабране пјесме Јованке Стојчиновић – Николић, затим пјесме Амира Брке и Феђе Богдановића, младог поете из Зенице и добитника награде „Фра Грго Мартић“ у 2013. Из пера Берислава Благојевића, који се ове године нашао у најужем избору за НИН-ову награду, објављујемо причу „Овдје гдје ми је кућа, као и друге књижевне прилоге: „Прича о Мелантеју“ Аднадина Јашаревића, „Ракија“ Неџиба Смајловића и „Представа“ Момчила Спасојевића. За наш часопис по први пут пише мр. Невен Шимић, а ријеч је о приказу „Босна у књижевном дјелу Ивана Ловреновића“. Наш познати пјесник Бојан Богдановић доноси приказ „Како направити граматику ћутања“ у коме представља афористичара Кемала Махмутефендића, многима познатијег као писца. Под насловом „Алберто Мангел: Чудо приповедања“ - доносимо веома занимљив интервју који је с познатим писцем урадила списатељица Тамара Лујак.
“Они људи и оне године“ наслов је одломка из истоименог и необјављеног романа Симе Кларића, док је Миња Пејановић ауторица приче „Далтониста“, а писац млађе генерације Јасмин Агић доноси причу „Бесједа“. Такође, објављујемо књижевни рад „Мириси туђих кућа“ Миленка Пајића, као и осврт лингвисте Милоша Окуке „Андрић као пјесник“. Осим већ поменутог превода приче Алис Манро, у новом издању објављујемо пјесме руских пјесника: Данила Хармса, Јосифа Бродског и Марине Цветајеве, у преводуе Фикрета Цацана. Ту је и прича „Погледај другу страну“ Татјане Толстаје коју је с енглеског језика превела Милица Кајевић. Уз то, у новом издању нашег часописа, музејска савјетница и кустосица Умјетничке галерије БиХ, Ивана Удовичић, објављује текст „Наши класици“, који говори о српском сликарству и вајарству у Босни и Херцеговини, представљеним крајем прошле године у Умјетничкој галерији БиХ. Листајући часопис, стигли смо до краја, гдје ћете запазити нова издања занимљвих књига и аутора, домаћих али и страних, које можете потражити у библиотеци „Просвјете“.

Ново издање Босанске виле можете купити у просторијама „Просвјете“, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1, од 13:00-15:00х, по цијени од 5,00 КМ

Позивамо Вас 13.03.2014.г. у четвртак у 19 сати на промоцију новог броја часописа

БОСАНСКА ВИЛА Бр.59-60.

ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ КАНЦЕЛАРИЈИ ЗА САРАДЊУ СА ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд
Госпођа Тања Гарчевић
Господин Растко Јанковић

Поштовани и драги сарадници,
Посредством Народне библиотеке Србије и изузетним залагањем Иване Николић, Начелнице селективне набавке (Одсек поклони) допремили смо 14. марта 2014. године 96 књига које сте  донирали за Библиотеку Српског просвјетног културног друштва „Просвјета“ Сарајево.
Почев од нашег предсједника Друштва прим.др. Саве Влашког и свих нас запослених, као и чланова били смо силно обрадовани – што због изузетно вриједних наслова књига, а највише због тога што нас нисте заборавили.
Прошле године Канцеларија нам је пружила материјалну подршку у припреми и реализацији  грандиозне изложбе „Наши класици“, српско сликарство и вајарство у Босни и Херцеговини 1896-1955, која је била највећи културни догађај не само у Сарајеву, БиХ, већ и у целом региону.
Надамо се да ће Канцеларија и ове године подржати наше пројекте – „Просвјетини славни стипендисти сликари и прашка ликовна школа“, као и штампање „Босанске виле“, листа за књижевност, културу и друштвена питања (основана 1885.г.) – једином часопису који излази у Федерацији БиХ на ћириличном писму.
Молимо Вас да поздравите  Славку Драшковић, Вашу поштовану директорицу, као и друге сараднике.
На нашој Веб страници  www.prosvjeta.com.ba биће објављена Ваша донација уз сву нашу захвалност.
Примите изразе нашег највећег поштовања и много поздрава из сунчаног Сарајева препуног бехара.

Зоран Драшковић, информатичар-библиотекар
Љубица Жикић,проф.,  пословни секретар

Посјета нашем Друштву, Њ. Е. госп. Станимира Вукићевића, амбасадора Републике Србије у БиХ!

На позив СПКД „Просвјете“ Сарајево – Њ.Е. госп. Станимир Вукичевић, амбасадор Републике Србије у БиХ је са Горданом Божић, отправницом послова амбасаде, у петак 7. марта посјетио Српско просвјетно културно Друштво „Просвјета“ Сарајево. Амбасадора су дочекали прим.др. Саво Влашки, предсједник Друштва, Радослав Марјановић, предсједник Управног одбора и Ненад Мариловић, генерални секретар.

Том приликом је Њ.Е. госп. Станимир Вукичевић био упознат са историјом „Просвјете“ од њеног оснивања 1902. до данас, као и са великим бројем манифестација организованих у протеклих 20 година од четвртог обнављања рада овог Друштва. Амбасадор је упознат и са проблемима доношења Закона о реституцији – о немогућности повратка 15 „Просвјетиних“ објеката у граду Сарајеву, као и да плаћамо закупнину као подстанари у „Просвјетином“ Дому, згради која је изворно власништво нашег друштва, гдје се од завршетка изградње објекта (1914.) налазило сједиште Друштва. Повратком имовине омогућио би већи број запослених, као и још продуктивнији рад Друштва.

Истакнута је и изузетно плодна сарадња са Министарством културе Републике Србије, Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и са Народном библиотеком Србије.
Амбасадор Станимир Вукићевић је обећао да ће помоћи да СПКД „Просвјета“ Сарајево успостави још већу сарадњу са културним институцијама Републике Србије, размјену заједничких манифестација и  програма  који ће знатно обогатити културне садржаје у граду Сарајеву и Босни и Херцеговини.

СПКД „Просвјета“ Сарајево
Комисија за стипендирање:

Додјела I. дијела стипендија стипендистима Друштва у школској 2013/2014.г

Српско просвјетно културно друштво "Просвјета"- наставља свијетлу традицију стипендирања ученика и студената. Комисија за стипендирање у складу са чланом 11. Правилника о стипендирању,  доноси Одлуку о стипендирању 19 (деветнаест) ђака и студената у складу са финансијским могћностима Друштва. На тај начин, слиједећи једну од основних мисија Друштва, још од његовог оснивања, је у четвртак 06.03.2014.г, уручен први дио стипендија за изабраних деветнаест  стипендиста. За ову прилику, изузетно цијенимо и поздрављамо дар г-дина Рајка Црногорца који је у оквиру својих могућности донирао дио новца у фонд за стипендирање. Захваљујемо још једном  у наше и име наших стипендиста.

У уводној ријечи  на свечаној додијели стипендија, проф.др. Саво Влашки је рекао:  Наш приоритет је да младе људе што више окупљамо, ради њих живимо, они су наша будућност, наша перспектива, перспектива нашег друштва и наше земље. Улажемо у младост и знање, то је једини знак да ова земља може имати перспективу и може просперирати - још једном истакао- да ове стипендије значе признање за њихов досадашњи рад и нови потицај за улагање  још већег напора у учење самим тим у њихову и нашу будућност. Стипендије су подијељене пред медијима и многобројним гостима који су својим доласком увеличали овај догађај.

Стипендије су примили:

I ОСНОВНА ШКОЛА

Андреј Градина  VIII разред.
Срђан Тешановић  ИX разред.
Драгутин Вујисић  VII разред.
Надан Османовић  VIII разред.
Дејан Драшковић VIII разред.

II СРЕДЊА ШКОЛА

Ана Милијевић II разред.
Дејан Аћимовић III разред.
Емил Нинковић  III разред.
Јелена Давидовић  IV разред.
Адис Булбул  IV разред.
Тијана Сиљановић II раред.
Лука Станић III разред.
Тамара Лукић III разред.

III ФАКУЛТЕТ

Софија Вучићевић I година студија
Сара Марић I година студија.
Ана Вељовић  II година студија.
Сара Рајић III година студија.
Дорис Беланчић I година  студија.
Сара Ђурић III година студија.

:

СПКД "Просвјета" Сарајево – Комисија за филм и позориште - Ревија филмова познатог режисера:

"Ратко Орозовић стваралаштво - Ноћ за пола вијека 1964-2014.“

У просторијама СПКД Просвјета Сарајево у Просвјетином дому културе у улици Симе Милутиновића Сарајлије бр 1. у четвртак 27.02.2014. је уприличена пројекција кратких филмова Ратка Орозовића "Окужени град", "Љ-убити", "Живот пише романе нема ко да их чита", "Чарли Чаплин клон босански" и "Моја је кућа испод моста путујућа", ауторска вечер филмског и ТВ редатеља, књижевника, и културног дјелатника Ратка Орозовића, а поводом 70 година живота и 50 година његовог умјетничког рада.

Уводну ријеч је одржао чувени ликовни, књижевни и позоришни критичар Војо Вујановић. У свом излагању је рекао да се Ратко бави људима са маргине живота, оне које ријетко видимо у медијима и штампи а њихови рад и послови, саставни су дио и наших живота.

СПКД "Просвјета" Сарајево – Комисија за филм и позориште - Ревија филмова познатог режисера:

"Ратко Орозовић стваралаштво - Ноћ за пола вијека 1964-2014.“

Клуб жена Мис Ирби одржана Трибина:

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА 14. ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ:

Клуб жена Мисс Ирбy СПКД Просвјета Сарајево организовали су ПОДСЈЕЋАЊЕ НА XIV ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ОДРЖАНЕ У САРАЈЕВУ ПРИЈЕ 30 ГОДИНА.

Интересовање чланова и симпатизера Просвјете било је изузетно велико. Те вечери, 4.2. '14 у 18х било је веома живо и занимљиво у просторијама Просвјете. Клуб жена је с разлогом ставио ову тему на свој програм, јер многи чланови Просвјете учествовали су у организацији Олимпијаде у Сарајеву. Поднаслов на позивници: Сарајлије причају о својим сјећањима, анимирао је велики број посјетитеља да то вече присуствују и нешто кажу о својим импресијама данас, послије 30 година и давне '84 када су били ангажовани у разним сегментима организације на Олимпијским играма.
Емоције су прорадиле, говорници узбудјени, као да су то јуче проживјели: Сарајево је блистало, чисто, уредно, људи свих боја, раса, вјера из 49 земаља свијета слили су се у сарајевску котлину. Сарајлије љубазне на сваком кораку спремне да помогну у сваком тренутку, ако је било потребно. Све је функционисало до перфекционизма. Дух олимпизма ширио се улицама града. Снијег је пао баш кад је и требао, ." Љепотице Јахорина и Бјелашница и љепотани Требевић и Игман, и спортски храмови Зетра и Скендерија чекали су такмичаре да би испричали једну бајку".( Слободан Стајић).
Само, кад би та бајка вјечно трајала!!!

У таквом расположењу говорили су: Ниџара Бегановић, Радмила Стојадиновић, Гордана Кордић,  Милица Кајевић, Ибрахим Спахић, Љубиша Зечевић, Недељко Маслеша, Љуба Ристић, Милка...и.....

Инспиративан филм је сликом пратио говорнике на Плазми. Протече сат и нешто више. Тек се тад освјетисмо да је близу 20 сати и да нас напољу чека топла и ведра ноћ, неуобичајена за ово доба године. Можда се опет деси чудо и сњежне пахуљице провеју 8. или 9-тог фебруара. Уљепшаће и Сарајевску зиму. (текст, Милица Кајевић)

СПКД "Просвјета" Сарајево Вас позива на Трибину:

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА 14. ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

К О Н К У Р С
за додјелу стипендија за изузетно успјешне ученике и студенте у школској 2013/2014.години

СПКД „Просвјета“ Сарајево
Управни одбор
Комисија за стипендирање

Број: 4-a/14
Датум: 24.01.2014. године

На основу члана 13. Правилника о стипендирању, закључка АД-7 и Oдлуке Управног одбора о расписивању Конкурса за додјелу стипендије са 17. Сједнице одржане 21.01.2014.године, Комисија за стипендирање расписује

К О Н К У Р С
ЗА ДОДЈЕЛУ СТИПЕНДИЈА
ЗА ИЗУЗЕТНО УСПЈЕШНЕ УЧЕНИКЕ И СТУДЕНТЕ
У ШКОЛСКОЈ 2013/2014. ГОДИНИ

Право учешћа на конкурс имају изузетно успјешни ученици/студенти, чланови Друштва, односно, дјеца чији су родитељи вишегодишњи чланови истог, који су на редовном школовању у институцијама основног, средњег и високог образовања на подручју Кантона Сарајево.

Стипендије се додјељују за једну школску/наставну годину који испуњавају критерије правилника и исплаћивати ће се у два дијела (за период септембар-децембар 2013.г и фебруар–јуни 2014.године).

- Обавезна документација уз пријаву на конкурс:

1. Пријавни образац, уредно попуњен (преузети са интернет странице друштва или у просторијама Друштва);
2. Потврда о уплати чланарине за текућу годину;
3. Овјерена кућна листа;
4. Краћа биографија својеручно потписана;
5. Једна лична фотографија формата 6x4 цм;
6. Потврду о упису кандидата у текућу школску/академску годину;
7. Свједочанство из претходне године (за ученике);
- за студенте прве године студија свједочанство завршног разреда средње школе;
- за студенте виших година потврда о просјеку оцјена за претходну годину студија и овјерена фотокопија свих попуњених страница индекса за студента;
- доказ да студент не обнавља годину и да се налази на редовном студију у текућој академској години;
8. Доказ о учешћу и постигнутим резултатима на кантоналном, федералном, државном и/или међународном такмичењу за школску/академску 2012/13 годину (бодују се само највећа постигнућа);
9. Доказ о личним примањима за чланове домаћинства (запослени-платна листа за посљедњи мјесец; пензионер/инвалид-посљедњи чек од пензије; незапослени-потврда о незапослености Бироа за запошљавање; ученици/студенти-потврда о редовном школовању);
10. Доказ да је ученик/студент без једног или оба родитеља (извод из матичне књиге умрлих);
11. Неопходна медицинска документација која доказује инвалидност, односно болест кандидата;
12. Изјава о одговорности да кандидат није остварио право на стипендију од друге институције у текућој школској години;
13. Потврда СПКД “Просвјета” о волонтерском раду (добија се у просторијама Друштва).

Текст Конкурса се од дана објављивања налази на Огласној плочи Друштва, на интернет страници и Facebook профилу Друштва.

Правилник о стипендирању ученика и студената СПКД "Просвјете" Сарајево доступан је свим заинтересованим у просторијама Друштва, те интернет страници: www.prosvjeta.com.ba и Facebook профилу Друштва.

Пријаве се подносе на обрасцу са потребним прилозима, непосредно у сједишту Друштва или поштом-препоручено у року од 20 дана од дана објављивања Конкурса на наведеним мјестима.Рок за подношење пријава на конкурс је 15.02.2014. године до 12:00 сати.

Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узимати у разматрање. Обавијест о резултатима Конкурса у року од 15 дана од дана доношења Одлуке о избору.За све додатне информације можете нас контактирати на тел: 033/444-230.

Комисија за стипендије:

1. Мирољуб Перић, предсједник;
2. Љубица Жикић, члан;
3. Зоран Драшковић, члан.

Линк на пријавни образац.

Линк на правилник о стипендирању.

Линк на текст конкурса

СПКД „Просвјета“ Сарајево – Комисија за ликовну умјетност- Вас позива на:

Изложбу полазника Курса дигиталне фотографије

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити уторак 07.01.2014.године.

У Народном позоришту у Сарајеву одржан свечани Божићни концерт!

У Народном позоришту у Сарајеву у суботу 4. јануара, 2014. године је, у организацији Српског просвјетно културног друштва "Просвјета", уприличен свечани Божићни концерт.
Божић, празник рођења Исусова, Божијег Сина, који се жртвова за нас и: “Ради безмјерног Свога човјекољубља Бог се оваплотио да бисмо се ми обожили. Бог Логос усваја оно што је наше, а нас чини удионичарима оно што је Његово. Син Божији постаје Сином Човјечијим, да би нас људе учинио синовима Божијим, уздижући род наш по благодати у оно што је Он сам по природи, рађајући нас одозго благодаћу Светог Духа дарујући нам да Царство  небеско  имамо унутра у нама.”, ријечи су Митрополита Дабробосанског Николаја (извод из овогодишње честитке за Божић упућене свим правовјернима).

Сарајевска “Просвјета” је као у три претходна концерта, за које се тражила карта више, у потпуности испунила дворану  до посЉедњег мјеста, а бројна публика међу којима је било присутно високо свештенство и многобројне уважене личности из друштвеног  и политичког живота у БиХ, па и шире, уживала у извођењу брижљиво припремљеног програма.

Концерт је отворио и поздравио почасне госте и све присутне предсједник Друштва прим. др. Саво Влашки изражавајући захвалност прије свега свим донаторима који су омогућили реализацију концерта и захваљујући свим присутнима који су увеличали овогодишње Божићно славље својим присуством, честитајући им празник традиционалним поздравом: “Христос се роди! Ваистину се роди!”

На концерту је наступило српско пјевачко друштво Слога, најстарије пјевачко друштво у Сарајеву, које егзистира и ради са појединим прекидима још од давне 1888. године,  а које је прошле године  обиљежило 125. година постојања. У првом дијелу концерта, под диригентском палицом Стефана Мојсиловића,  извели су неколико духовних композиција, божићних антифона, посвећених духу празника Божића и то: "Херувимска пјесма", те композиције Стевана Мокрањца ("Божићни тропар", "Молитвами Богородици", "Јелици во Христа"). 

Послије рецитације коју је извела Андреа Аковић од П.П. Његоша, “Љетње купање на Јадрану”, други дио концерта био је обиљежен свјетовном музиком, у извођењу Омладинског хора РКУД Пролетер, диригента Душана Ерака,  са популарним композицијама које су одушевиле присутну публику и измамиле громогласан аплауз.

затим наступом виолинистица Сања Манов и пијанистица Дивна Радоњић изведбом класичних композиција које плијене својим звуцима, а на крају је наступио вокални ансамбл Пријатељи – са неколико староградских пјесама, вративши нас у реалност

И ове године кроз концерт нас је водио сјајни  Дејан Гарић приближивши нам кроз интересантне детаље композиције њихово поријекло и њихову сврху уводећи нас у свијет њихова настанка да би се уживјели у њихову изведбу.

Захваљујемо, најприје свим учесницима који су се одазвали и својим учешћем и сјајним перформансом уљепшали овај празник Божића.
Посебну захвалност исказујемо  онима који су помогли у организацији и реализацији концерта: предсједништву Друштва, на челу са прим. др. Савом Влашким,  који се изузетно залагао и давао своју пуну подршку  концерту, Управном одбору Друштва, а посебно предсједнику Радославу Марјановићу,  подпредсједнику Дејану Гарићу и гђи Милици Кајевић, који су учествовали у осмишљавању програма концерта, техничкој реализацији концерта, контакту са донаторима, пресс службама и иним, генералном секретару Ненаду Мариловићу и пословном секретару Љубици Жикић , као и техничкој подршци за све остале “невидљиве” послове нашем  Дејану Росићу.

СПКД “Просвјета” Сарајево

Одржана Пресс конференција у поводу одржавања свечаног Божићног концерта!

СПКД „Просвјета“ Сарајево четврти пут организује „Божићни концерт“ који ће се одржати у суботу, 04. јануара 2014. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

У најави за Божићни концерт одржана је и ПРЕСС КОНФЕРЕНЦИЈА, били су присутни организатори који су осмислили музички програм, као и прим.др Саво Влашки, предсједник Друштва, и том приликом пред бројним ТВ-екипама, новинарима, медији су се упознали са организацијом и детаљним програмом „Божићног концерта“.

ПРОГРАМ:

Са искреним жељама да ове свете дане проведете у миру и свакој радости, срдачно Вас поздрављамо древним поздравом Празника:

"Нек Вас Божија свјетлост води,

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!"

СРЕЋНЕ БОЖИЋНЕ И НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ, ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

НОВЕ КЊИГЕ

НАША ИЗДАЊА: КАТАЛОГ