Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Latinica Насловница Новости Библиотека Босанска Вила Пресс Архив Контакт
Ћирилица

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 ПРОСВЈЕТА
 
О нама
Химна посвећена Просвјети
Органи управе
Период 1902. - 1949. године
Период од 1993. до данас
Статут и правилници
Легатори
Награде и признања
Кип
Ин мемориам
 СЕКЦИЈЕ
 
Позориште и филм
Омладинска
Трибина
Мис Ирби
Издавачка
Ликовна
 ГАЛЕРИЈЕ
"НАШИ СТАРИ"
Галерија"Просвјета"
 
 КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Народна библиотека Србије
Национална и универзитетска библиотека БиХ
Добротвор
Народно позориште
The European library
ФЕНА
Профил Друштва на Facebook-у
Умјетничка галерија БиХ
free counters

 

 


 

 

 

 

 

 
 
 ДОБРО ДОШЛИ НА НАШУ СТРАНУ

ДОБРО ДОШЛИ НА СТРАНИЦЕ ДРУШТВА СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

kipv

НАЈАВА МАНИФЕСТАЦИЈА И НОВОСТИ

СПКД “Просвјета” Сарајево

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА

ЗА СТИПЕНДИРАЊЕ СПКД „ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО

Број:  120 /19                                                

Датум: 07.11.2019. године.

На основу  Конкурса за стипендирање СПКД „Просвјета“ Сарајево, Комисија за стипендије је извршила увид у пристигле апликације на Конкурс, те утврдила ранг листе, које је потврдио Управни одбор СПКД „Просвјета“ Сарајево. На основу Одлуке о расписивању конкурса, додјељује се шест (6) стипендија, и то  двије за ученике основних школа, двије за ученике средњих школа, те двије за студенте. Ранг листе су утврђене како слиједи:

Основна школа:

1. Маша Гарић                     - 75 бодова

2. Сара Муховић                - 69 бодова

3. Берина Личина                  - 64 бода
4. Фахрудин Џаферовић      - 55 бодова
5. Мухамед Карић                 - 54 бода

Средња школа:

1. Алдин Булбул                  - 80 бодова

2. Јана Остојић                    - 79 бодова

3. Сулејман Влаховљак        - 78 бодова
4. Најда Нукић                      - 59 бодова
5. Дин Бајрактаревић            - 58 бодова
6. Аида Хаџиабдић               - 50 бодова
7. Невен Роквић                    - 44 бода

Факултет:

1. Андреј Градина              - 87 бодова

2. Ања Вељовић                 - 86 бодова

3. Николина Ђокић             - 72 бода
4. Илма Чамџић                   - 71 бод
5. Надан Османовић            - 69 бодова
6. Лука Станић                     - 59 бодова

Напомене: На ранг листама се налазе имена само оних апликаната који су испунили услове конкурса, те доставили потребну и потпуну документацију. На објављену ранг листу жалбе се подносе у року од седам дана, писменим путем, насловљено на Управни одбор СПКД „Просвјета“ Сарајево.

 

Изузетно запажен наступ  издавачке дјелатности СПКД „Просвјета“ Сарајево  на 64. међународном београдском сајму књига

stand stand_2

Српско просвјетно и  културно друштво „Просвјета“ Сарајево присутно је већ пети пут са самосталним наступом на Сајму књига.  Друштво је  и  ове године представило своја нова издања на Међународном београдском сајму књига са великим успјехом. „Просвјетин“  штанд је већ традиционално мјесто окупљања старих пријатеља из региона -  књижевника, умјетника, филмских и научних радника   - гдје се у угодној атмосфери разговарало о новитетима и о неким новим, заједничким  пројектима.

otvorenje otvorenje_2

Ове године Друштво је у пуној Сали „Васко Попа“ пред многобројном публиком -  академицима, професорима, јавним и културним радницима, новинарима како  града Београда тако и људима из цијеле регије, бројни пријатељи и сарадници “Просвјете”,  представило своју нову издавачку продукцију:

promotori publika

plakat

Алекса Шантић “Остајте овдје”;
Јелица Беловић “Жена у времену”;
Драгана Томашевић:  “Женском руком босанском”;
Максо Деспић: “Записи старог сарајлије”;
Милош Лазин: „Приповедачи на сцени“;
Каталога слика Бранко Шотра 1906-1960;
„Алманах Просвјете за 2018/ 19“
“Босанска вила бр. 73/74” и бр. “75/76”
Промотори су били: Дејан Гарић, Драгана Томашевић, Светислав Јованов и Данило Лучић.

publika

Да напоменемо, за досада највећи успјех издавачке продукције “Просвјете”, Стручни жири 62.међународног београдског сајма књига је издавачку дјелатност СПКД „Просвјета“ Сарајево уврстило у пет најбољих издавача Срба из дијаспоре у 2017. години који су  препознали наш напор и труд да систематски његујемо српску културну баштину која је и свеколики дио баштине са ових простора а и шире у регији, да је штитимо од заборава,  као и да успјешно пратимо рад најбоЉе продукције српских аутора кроз редовне публикације „Босанску вилу“ и „Алманах Просвјете“  као и кроз друга наша издања.

savo raso

Овом приликом се захваљујемо свим донаторима који су подржавали издавачку дјелатност „Просвјете“ прије свега: Федералном министарству културе и спорта, Фондацији за издаваштво, Фондацији за музичке, сценске и ликовне умјетности, Министраству цивилних послова БиХ, Министарству културе и информисања Републике Србије, Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, Милану Дуновићу, потпредсједнику Федерације БиХ,  а посебно Дирекцији београдског сајма која нам све ове године  додјељује бесплатан штанд за излагање наших издања, али и свим другима који су на било који начин помогли рад Друштва.
Свесрдно захваљујемо  и свим онима који су нашу библиотеку Просвјете обогатили  и увећали те су на овом Сајму донирали пробране и веома вриједне књиге, а нарочито истичемо слиједеће: Народна библиотека Србије, Народни музеј у Београду, Издавачка кућа “Филип Вишњић”-директор Дејан Мастиловић, Издавачка кућа “Свет књиге” – директор Стево Ћосовић, Центар за изучавање традиције Укронија – директор Срђан Фуртула, Агенција за издаваштво “Бернар” – директор Младенка Радојчић, Издавачка кућа “Феникс Либрис” , мада су ту и бројни други појединци, пјесници, књижевници итд.

egipat bazdulj

Све ове похвале и успјеси су потврда доброг рада и показатељ да смо на правом путу са свим нашим бројним издањима, цјењеним од стране правих зналаца, људи од струке. Настављамо и даље са тврдом вјером у добар рад и добру срећу, да се видимо и на слиједећем, 65. међународном београдском сајму књиге,  2020. године.

 

Промоција нових "Просвјетиних" издања на 64.Међународном београдском сајму књига које се одржава од:

20.10. - 27.10.2019.г

СПКД Просвјета Сарајево ове године учествује на 64. Међународном београдском сајму књиге. Промоција ће се одржати сад већ, традиционално у Сали Васко Попа, у суботу 26. октобра, 2019. од 15:00 - 15:50 сати. Промоцију најновијих "Просвјетиних" издања ће предводити Дејан Гарић , који ће присутне на промоцији упознати са историјатом Друштва, издавачком дјелатношћу, и преиодици, Алманаху Просвјете и Босанској вили. Промоцију ће отворити предсједник Друштва прим.др. Саво Влашки., а Драгана Томашевић, књижевница, уредница издавачке дјелатности говориће о свим нашим новим издањима.

plakat

Алекса Шантић: “Остајте овдје“ – Збирка пјесама

Јелица Беловић: “Жена у времену“ – Култура памћења

Драгана Томашевић:„Женском руком босанском“ – биографске цртице о познатим имјетницама

Милош Лазин: „Приповедачи на сцени“ – позориште из перспективе аутора

Максо Деспић: „Записи старог сарајлије“ – збирка текстова из новина

„Босанска вила“ број 73/74 и 75/76

„Алманах“ , Просвјетин годишњак (нова серија) за 2018/19. годину;

Каталог са ретроспективне изложбе „Бранко Шотра “– 1906-1960

Број штанда је 1450 у ХАЛИ 1 (Арена)

Добро нам дошли на штанд и промоцију. Радујемо се новом сусрету са вама.

 

Промоција нових "Просвјетиних" издања на 64.Међународном београдском сајму књига које се одржава од 20.10.-27.10.2019.г.

logo

СПКД Просвјета Сарајево ове године учествује на 64. Међународном београдском сајму књиге. Промоција ће се одржати сад већ, традиционално у Сали Васко Попа, у суботу 26. октобра, 2019. од 15-16 сати. Промоцију најновијих "Просвјетиних" издања ће предводити Дејан Гарић , који ће присутне на промоцији упознати са историјатом Друштва, издавачком дјелатношћу, а о објавЉеним издањима ће говорити:

Дејан Гарић предсједник Управног одбора о улози Друштва данас и издавачкој дјелатности;

Драгана Томашевић, књижевница, уредница издавачке дјелатности;

Горан Карановић, главни и одговорни уредник „Босанске виле“;

ЖеЉко Граховац, главни и одговорни уредник „Алманаха Просвјете“;

ПРОМОЦИЈА ПРОСВЈЕТИНИХ НАЈНОВИЈИХ ИЗДАЊА:

izdanja_nasa

bosanska

Алекса Шантић: “Остајте овдје“ – Збирка пјесама

Јелица Беловић: “Жена у времену“ – Култура памћења

Драгана Томашевић:„Женском руком босанском“ – биографске цртице о познатим имјетницама

Милош Лазин: „Приповедачи на сцени“ – позориште из перспективе аутора

Максо Деспић: „Записи старог сарајлије“ – збирка текстова из новина

„Босанска вила“ број 73/74 и 75/76

„Алманах“ , Просвјетин годишњак (нова серија) за 2018/19. годину;

Каталог са ретроспективне изложбе „Бранко Шотра “– 1906-1960

katalog

У сарадњи са Умјетничком галеријом Босне и Херцеговине,,Просвјета" је организовала досад седам врло релевантних и респектабилних изложби, а уз малу помоћ пријатеља из БиХ и Србије, објављен је и врло богато и лијепо опремљен каталог Бранка Шотре са задње ретроспективне изложбе Бранко Шотра 1906-1960. Каталог је опремљен врло квалитетним колор фотографијама заступљених слика и графика аутора, дизајнирани зналачки заступљен стручни текст кустоса Драгана Бркић Ходак, садржи и историјске податке о настанку и значају ликовних дјела заступљених на изложби, односно каталогу, па на тај начин пружа могућност сваком ко буде проучавао историју и биографију умјетника могу да располажу са релевантним подацима о мјесту и улози у историји умјетности.

Међународни београдски сајам књига је регионално највећа манифестација посвећена књизи бави се промоцијом књижевног стваралаштва и образовања, културном разменом са иностранством и покретањем актуелних књижевних и друштвених питања.
Неформално познат као празник књиге, Сајам књига сваке године угости најзначајније домаће и бројне иностране писце и издаваче, који представљају своја стара издања и актуелну продукцију.
Важно обележје Сајма књига је богат пратећи програм. Кроз бројне промоције, презентације, предавања, округле столове и трибуне, стручној и широкој публици учесници представљају низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу Сада смо и ми дио овог великог дешавања.

Видимо се на Сајму!

 

Одржана промоција књиге Милош Лазин: "Приповедачи на сцени"  

 dejan raso

У сарадњи са Интернационалним театарским фестивалом МЕСС, у просторијама СПКД "Просвјета" Сарајево је у четвртак, 3.10, у склопу пратећег програма фестивала, одржана промоција књиге прослављеног позоришног режисера Милоша Лазина, који након плодоносног двадесетогодишњег рада на простору некадашње Југославије, крајем осамдесетих година прошлог вијека одлази у Француску, гдје и данас живи и ради. Ова књига преглед је и подсјећање на поставке неких од најзначајнијих приповједача ових простора на позоришне сцене, управо у режији Милоша Лазина. Ради се о "Швабици" Лазе Лазаревића, постављеној на сцени позоришта у Сомбору, те "Мајчине султаније" Светозара Ћоровића, и "Варијација на тему Госпођице Иве Андрића", које су игране у мостарском Народном позоришту. Књига "Приповедачи на сцени" значајан је допринос проучавању позоришне умјетности на екс-југословенским просторима, враћајући у живот дјела која су својим постављањем и приказивањем обликовала и неке данашње позоришне сценаристе и режисере.

promotori mediji

Поред аутора, о књизи су говорили и аутор предговора, драматург и селектор Стеријиног позорја, Светислав Јованов, књижевник, академик проф. др Џевад Карахасан, те директор Умјетничке галерије БиХ, и селектор бројних позоришних фестивала Страјо Крсмановић. Публика је уживала у присјећању на театарску сцену осамдесетих година прошлог вијека, а било је и ријечи о утицају тадашње сцене на данашње театарске токове, о чему свједочи и спремност фестивала МЕСС да промоцију овог значајног дјела у издању СПКД "Просвјета" уврсти у овогодишњи пратећи програм.

savo publika

knjiga

Књигу "Приповедачи на сцени" можете набавити у просторијама Друштва.

 

Позивамо Вас на промоцију књиге

Милош Лазин: Приповедачи на сцени

Промоција ће се одржати у оквиру Међународног фестивала МЕСС, у просторијама Друштва.

Модератор: Дејан Гарић
Учествују: Милош Лазин, Светислав Јованов, Џевад Карахасан и Страјо Крсмановић

lazin

„Вјерујем да би се и они који Милоша Лазина не сматрају једним од најважнијих театарских редатеља бивше Југославије сложили да је он био један од редатеља са најјасније дефинираном редатељском поетиком. Он није режирао много, али је изградио препознатљив редатељски рукопис. А неке његове представе спадају несумњиво у најбоље и најуспјешније представе југославенског театра. Карактеристично је да су најуспјешније међу његовим представама оне рађене према драматизацијама великих приповједачких дјела, а не према драмама. То су прије свих „Мајчина султанија“ Светозара Ћоровић (представа награђивана на Стеријином позорју у Новом Саду и на БИТЕФ-у у Београду), „Швабица“ Лазе Лазаревића (представа награђивана на МЕСС-у у Сарајеву) и „Госпођица“ Иве Андрића. Лазинова књига „Приповедачи на сцени“ низ је текстова у којима редатељ обнављајући своја сјећања на властити театарски рад, анализира процесе и поступке превођења наративних у драмске структуре и сценског представљања књижевног дјела. Та књига је узбудљива комбинација субјективног говора и аналитичког размишљања о могућностима превођења књижевних структура. Лазин се уистину сјећа властитих искушења, страхова, потраге за рјешењима, а истовремено нуди драгоцјена сазнања о могућностима и техничким рјешењима у процесу драматизирања прозе и сценског представљања приповједачке књижевности.
Зато вјерујем да је ова књига вишеструко корисна и потребна из више разлога. Сигурно је корисна и потребна као добра „исповједна књижевност“, али је једнако тако корисна и потребна студентима и свим људима који се баве драматургијом, глумом, режијом, хисторијом театра …
А можда је најважније то што нам из једне специфичне перспективе даје неочекиване увиде у дјело тројице великих приповједача које увијек изнова читамо и којима се увијек изнова враћамо – Иве Андрића, Светозара Ћоровића и Лазе Лазаревића.“ – Академик Џевад Карахасан

Вриједно театролошко свједочење

Милош Лазин је редитељ који је обиљежио југословенски позоришни простор осамдесетих година са представама рађеним према прозним дјелима: Мајчина султанија Светозара Ћоровића, Швабица Лазе Лазаревића и Госпођица Иве Андрића. Ми који се сјећамо тог времена и тих представа данас можемо свједочити о вриједности и  значају тих представа, али, наше сјећање је крхко, а и препричавање нечега што је био живи позоришни чин тешко да може пренијети суштину доживљаја и значење порука које су те представе еманирале. Уосталом, то је судбина позоришта као ефемерне умјетности, које се аутентично доживљава само у живом присуству и интеракцији између сцене и гледалишта. Али, осим сјећања, остају и записи који на други начин и у другом медију памте и свједоче о живом позоришту. Ти записи нам и данас користе као могућност за спознавање домета у позоришту једног времена, као и за едукацију нових нараштаја који на тај начин акумулирају искуство о традицији уграђеној у укупну грађевину коју зовемо историјом и теоријом позоришта.
Врло вриједан запис те врсте јесте рукопис Милоша лазина под називом „Приповедачи на сцени“ у којем свједочи о процесу настанка, садржају драматизација и критичким записима о представама о којима је у рукопису ријеч.  Нарочито је драгоцјено свједоченеј о томе како је Лазин драматизовао нешто што се јако опире драматизацији односно сценској презентацији.
Сам Лазин, у рукопису свједочи о својим мукама да се ухвати у коштац са таквим задатком, па између осталог, наводи и дијалог са редитељем Дејаном Мијачем којем је у једној прилици изнио своје дилеме и потешкоће о могућностима драматизације проза попут Ћоровићеве, Костићеве и Андрићеве. Одговор искусног Мијача је био: „Напиши драматизацију!“  То је било охрабрење да се уђе у један процес стварања предлошка за сценско дјело који је пуно више  од пуке драматизације прозног дјела, више од робовања тексту прозних ауторитеата, и заправо је отварање пута ка властитом ауторском ангажману, на темељу идеја, емоција и књижевних вреднота од којих се полази у процесу драматизације. Лазинове драматизације ова три дјела су на тај начин постале нека врста моста између књижевности и позоришта, и по себи су аутентична умјетничка дјела, ништа мање вриједна од прозних предложака. Са једне стране, Лазин црпи сокове из књижевних дјела, а са друге гради отворени простор за интеракцију сцене са оним што је садржај и идеја дјела. Тако је створио нешто што је врло тешко, и у најмању руку недовољно тачно, назвати драматизацијом прозног дјела у класичном смислу те врсте сценске технологије, већ би прије ваљало именовати настала дјела сценаријима, предлошцима за нешто што ће своју пуну вриједност опредметити у сценској изведби, када ауторове замисли буду употпунили сценографија, костим, музика и, дакако, глумци као кључни актери сценског догађања.
Ето, те сценарије, драматизације, предлошке или како год да их назовемо, данас имамо презентиране у овом рукопису. И када их читате као обичан читалац, осјетите њихову снагу, а тек када имате у виду њихово сценско опредмећење, сигурно можете спознати њихов велики значај.  Употпуњене Лазиновим свједочењима о њиховом настанку, његовим мукама и дилемама да до њих дође, те критичким просудбама у то вријеме најауторитативнијих теоретичара позоришта, комплетирају слику о вриједности и значају позоришних захвата у које је Лазин тада улазио храбро, авантуристички, али са дометима који су обиљежиле вријеме у којем су настајале.
Због свега тога, и због чињенице да теорија позоришта овим рукописом бива употпуњена, радујемо се његовом објављивању, са надом да ће послужити будућим позоришњим ствараоцима, теоретичарима и историчарима, као надасве корисно дјело, не само као свједочење, већ и као теоријски потицај за нове искораке. - Страјо Крсмановић

Сарајево, четвртак, 03. октобар 2019. године у 18:00 сати у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

 

Концерт клавирске музике - клавирски матине - одржан је у Бошњачком институту

СПКД "Просвјета" Сарајево, Клуб жена Miss Irby отворио је своју сезону 2019/20 јавних манифестација 24. септембра 2019. године.

miica publika

Пред пуном салом концерт клавирске музике - клавирски матине - одржан је у Бошњачком институту

nevena milica