Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Latinica Насловница Новости Библиотека Босанска Вила Пресс Архив Контакт
Ћирилица

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 ПРОСВЈЕТА
 
О нама
Химна посвећена Просвјети
Органи управе
Период 1902. - 1949. године
Период од 1993. до данас
Статут и правилници
Легатори
Награде и признања
Кип
Ин мемориам
 СЕКЦИЈЕ
 
Позориште и филм
Омладинска
Трибина
Мис Ирби
Издавачка
Ликовна
 ГАЛЕРИЈЕ
"НАШИ СТАРИ"
Галерија"Просвјета"
 
 КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Народна библиотека Србије
Национална и универзитетска библиотека БиХ
Добротвор
Народно позориште
The European library
ФЕНА
Профил Друштва на Facebook-у
Умјетничка галерија БиХ
free counters

 

 


 

 

 

 

 

 
 
 ДОБРО ДОШЛИ НА НАШУ СТРАНУ

ДОБРО ДОШЛИ НА СТРАНИЦЕ ДРУШТВА СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

kipv

НАЈАВА МАНИФЕСТАЦИЈА И НОВОСТИ

СПКД “Просвјета” Сарајево

Опело и полагаЊе вијенца на Спомен капелу припадника МЛАДЕ БОСНЕ

kapela

У сриједу, 28.06.2017. године,  руководство Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сарајево, представници Амбасаде Републике Србије у БиХ, представници Српске православне цркве - Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења „Добротвор“ , као и чланови и симпатизери Друштва су положити вијенац на Спомен капелу припадника Младе Босне на гробљу „Свети Арханђели Георгије и Гаврило“,  и тиме одали  почаст свим учесницима Сарајевског атентата, на годишњицу овог судбоносног догађаја.

savo svestenici

    Овим чином  СПКД Просвјета  Сарајево подсјећа на важност памћења историјских догађаја, како мјеста сјећања у будућности не би постала мјеста заборава.

 

Одржана промоција
Каталога Лазара Дрљаче
друго проширено издање

lazar

СПКД “Просвјета” Сарајево представило је у четвртак 8. јуна, 2017.г  друго, проширено издање каталога слика Лазара Дрљаче у коме су његове 62 сачуване слике и скице. Прво издање објављено је 2012. године, на стотину и тридесету годишњицу рођења тог бх. сликара, а у поводу обиљежавања 110 година рада Друштва кад је у  галерији Мак галеријском простору Музеја књижевности и позоришне умјетности у ул. Симе Милутиновича Сарајлије бр.7. постављена и изложба.

trio publika

Ликовни критичар Војислав Вујановић рекао је да тај каталог садржи дјела Лазара Дрљаче која су сакупљена у намјери да се сачува његова ликовна баштина, а културна јавност у БиХ и регији поново сусретне с грандиозним дјелом тог умјетника чије је сликарство обиљежило 20. вијек.
Подсјећа да је живот тог бх. сликара проткан тајнама. Разлог његове одлуке да послије Рима, Париза и других европских центара, живот настави у “дивљини“ остат ће тајна.
“Лазар Дрљача био је опсједнут свим оним што је изнад мјере човјека. То што је изнад мјере човјека, била је његова инспирација, његова духовна храна, то је оно што се налази у његовом дјелу”, нагласио је.

СПКД “Просвјета” се труди да на овај начин одаје дужно поштовање баштини Срба који су живјели, стварали и своја дјела остављали у Сарајеву.

Стручна сурадница на пројекту виши кустос у УГБиХ, Ивана Удовичић сматра да је Дрљача чврсто позиционирао своје мјесто у историји бх. умјетности те наглашава да је највећи дио његове оставштине похрањен у Умјетничкој галерији БиХ.

Лазар Дрљача (Блатна код Босанског Новог 1882. – Коњиц 1970.) бх. академски сликар оставио је дубоког трага не само својим умјетничким дјелом (које спада у врх европског и свјетског сликарства) него и начином живота због којег још називају и посљедњим босанским богумилом. Сам је правио боје за своје слике од природних материјала које је налазио по планини Прењ. Његов живот као да је стао у његову пјесму:


ЛУТАЊЕ
С палетом и с блоком кроз царство природе лутање
Гледајући пашњаке и стада и жетве зрелих класи
Слушајући потока ромор и језера вјечно ћутање
Пучини морској што зраке ужарене сунца трне и гаси.


Лазар Дрљача

ivana vojo

Овом приликом је додијељено и највеће признање Друштва, „Велика повеља Просвјете“ Војиславу Вујановићу, дугогодишњем предсједнику Ликовне комисије, за изузетан лични допринос раду и развоју СПКД Просјете Сарајеву

 

Позивамо Вас на промоцију
Каталога Лазара Дрљаче
друго проширено издање

lazar 

Модератор: Дејан Гарић
Промотори: Војислав Вујановић, ликовни критичар
Ивана Удовичић, стручни сарадник на пројекту

Сарајево, четвртак, 08. јуни 2017. године у 19:00 сати, у просторијама Друштва Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

Лазар Дрљача – каталог слика посљедњег босанског богумила...
Лазар Дрљача је једном приликом, за себе рекао: „Ја сам, видите, након Рима и Париза, у којима сам радио и излагао, постао прави тврди босански сељак. Ја сам вам, уствари, богумил“. Можда овај цитат најбоље описује невјероватан животни пут сликара Лазара Дрљаче. Рођен је у селу Блатина код Новог Града почетком 1880-тих, у сиромашној сељачкој породици, која налази начин да га пошаље у Сарајево на школовање. Након завршене занатске школе, уписује грађевинско одјељење Средње техничке школе у Сарајеву те 1902. бива први стипендиста „Просвјете“ за ученике ликовног образовања. По завршетку техничке школе амбиција га води у Беч на Академију ликовних умјетности.

Након позива да учествује на изложби у Риму 1911., Дрљача се сели у Париз гдје доста времена проводи по музејим и галеријама, брусећи свој таленат, копира дјела старих мајстора медју којима и Леонарда и Тицијана. Међу осталим, у Паризу ће настати и једна од његових најпознатијих слика „Три коњаника“. Почетком тридесетих, лутајући крајолицима испод Прења, послије готово пола вијека живота широм Европе, Лазар Дрљача, најзад налази своје стално станиште крај Борачког језера. Наступају најплодније године у његовом животу, слика и излаже из године у годину, а 1935. ће насликати једно од својих најмонументалнијих дјела „Црно језеро под Дурмитором“.

У два наврата Дрљачин дом је горио са свим његовим дјелима те је најплодније године његовог рада узела ватра, а након тога се још више осамљује и преживљава као шумски радник и косац, здравље га издаје те одржава само једну изложбу послије рата, и то 1962. у Мостару, гдје због лошег здравља остаје до смрти 13. јула 1970.

На промоцији, у просторијама СПКД „Просвјета“, у четвртак, 08.06.2017. у 19 сати, ће бити представљено друго, допуњено издање каталога/монографије дјела Лазара Дрљаче, у коме се налазе његове 62 сачуване слике и скице. Прво издање објављено је 2012. године, на стотину и тридесету годишњицу рођења овог непоновљивог сликара, када је у Умјетничкој галерији БиХ постављена и изложба.

 

Враћање капела на гробљима Светих архангела Михаила и Гаврила и Свети Марко

Дана 15.05.2017.г. враћање капела на гробљима Светих архангела Михаила и Гаврила и Свети Марко у посјед Српске православне цркве бит ће регулисано кроз Меморандум о разумијевању, а чије су потписивање данас најавили Влада Кантона Сарајево, Министарство комуналне привреде и инфраструктуре, Јавно предузеће "Покоп" и Српска православна црква.
То је био повод и данашњем састанку премијера Кантона Сарајево Елмедина Конаковића и протојереја - ставрофора Вање Јовановића, пароха сарајевског, који су заједно са ресорним министром Сенадом Хасанспахићем, директором „Покопа“ Гораном Церићем и предсједником Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Савом Влашким разговарали о потписивању и реализацији овог документа.

kapelice

"Враћање ових капела у посјед Српске православне цркве за нас је један веома битан корак. Након више од двадесет година наишли смо на разумијевање од стране кантоналне власти и премијера Конаковића да капеле, које су у нашем власништву, можемо поновно користити за вјерске обреде. Ово је за нас заиста важно", поручио је са овог састанка протојереј - ставрофор Јовановић.

Како су истакли представници СПЦ једна од капела је и капела Видовданских хероја у којој су сахрањени посмртни остаци Принципа, Грабежа и осталих која је такође у лошем стању. Заједно с Црквом, Влада Кантона Сарајево ће дати свој допринос у њиховој санацији док ће предузеће "Покоп" одржавати гробља која се налазе око њих. 

У читав процес активно је укључено Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" чији предсједник Саво Влашки, имајући у виду ранија неуспјела настојања у рјешавању овог питања, посебну захвалност изражава премијеру Конаковићу, на разумијевању и спремности да се ово ријеши. 

"Важно нам је да сарађујемо и да вјерницима свих конфесија омогућимо изражавање вјерских осјећања и практиковање својих обичаја. На овај начин, заједно са СПЦ, промовишемо мултиетничност, међусобно уважавање и сарадњу", поручио је премијер Конаковић те изразио наду да вјерници неће дуго чекати на обнову ових капела. (извор: http://vlada.ks.gov.ba/aktuelnosti/novosti/premijer-konakovic-i-protojerej-stavrofor-vanja)

 

Најава нових издања СПКД "Просвјета" Сарајево

Јелица Беловић-Бернаџиковска: Говорила је девет језика и написала 56 књига

Пише: Едина Каменица

Толико је година прошло, а два сандука с њеном заоставштином нико још није пописао, конзервирао, трајно изложио...У грађанском огледалу: Идентитети жена БиХ грађанске културе 1878–1941

Шта све може учинити једна, наизглед, обична електронска порука показало се прије неколико дана када ми је драги и вриједни чешки докторанд В.Б. Борјен послао информацију о донацијама Фондације за издаваштво ФБиХ.

Посебно су му пала у око имена двије, како рече, важне жене. О једној од њих, Милени Приндлс Бергер Мразовић и сам је писао рад док је стицао магистериј на Будимпештанском универзитету. А, ето, СПКД Просвјета је добила средства за издавање Миленине књиге Босанска источна пруга, али и за још једну књигу: Успомене и друге приче из Босне ауторице Јелице Беловић-Бернаџикоwске.

„Књиге су вјероватно у припреми, било би их лијепо пропратити“, примијетио је Борјен, а ја сам се истог тренутка када сам чула име Јелице нашла у једном ранојесењем сарајевском дану од прије неколико година у којем смо се, мој колега, фоторепортер Ослобођења Сенад Губелић и ја, пењали Габелином улицом, и с радозналошћу дјетета тражили број 10.

Ахааа, ето је. Зграда се звала Вила Јелена, и ми смо, као ловци када дођу до плијена, али овај им још измиче, нестрпљиво на њој тражили трагове живота жене која је знала девет језика, написала 56 књига, сарађивала у 23 листа и, све су прилике, управо ту становала за свога боравка у Сарајеву. О њој се јако мало зна на овим просторима, или, чак ништа, али, судећи према неким знаковима, па и овој донацији, Јеличино вријеме изгледа тек долази.

Тада, у Габелиној, никога нисмо могли питати да ли макар нешто зна о бившој станарки. Врата закључана, ни на једно звоно се завјесе не помичу. Однекуд се појави нека жена и од ње сазнадосмо да је недавно, са броја 10, отишла у вјечни свијет једна старица која се била приближила стотој. Да ли је она познавала Јелицу, питали смо се и када смо отишли у двориште, посматрајући дрвену изрезбарену веранду, коју је обгрлила густа винова лоза.То што је и многима које ја познајем, а који се убрајају у познаваоце свега и свачега, непознато име Јелице Беловић-Бернаџикоwске, мене не чуди јер, искрена да будем, и ја не бих знала ништа о њој да неким поводом нисам отишла у Хисторијски архив Града Сарајева и видјела како архивист Саша Белтрам премјешта неке картонске кутије.

На свакој од њих је било мени непознато име. Архивист ми је тада показао аутобиографски рукопис ове педагогиње, фолклористкиње, новинарке, публицисткиње. Продао га је тој установи Јеличин рођак, Лео Сиелски. На папиру је писало да је продаја завршена 15. новембра 1957.године.

Љубини Мемоари

Рукопис носи назив Мемоари, али на њему није било Јеличино име, него је писало: Љуба Т. Даницхић.

Тако је, ето, почело моје упознавање са изузетном интелектуалком која се, под бројним псеудонимима, појављивала у гласилима разних градова Европе, а највише у онима који су припадали бившој Југославији: у Сарајеву, у Загребу, Сомбору, Сремским Карловцима...

Потписивала се као Јелица, тета Јелица, Јеле, Јасна, Хеле, Млада Ана госпоја..., пишући и за Франкфуртер Зеитунг, Фрауензеитунг, Ревуе дес Деуx Мондес, Јоурнал од тхе Гупсy Лоре Социетy, Тршћански Лиоyд, али и за Смиље, Бршљан, Млади добротвор, Млади Истранин, Анђео чувар, Школски вјесник, Школски одјек, за Напредак, Женски свијет, Фрањевачки гласник, Гласник св. Јосипа, за Народну просвјету, Народну снагу, Фрауенwелт (гдје је била уредница), а у години 1913. је радила и као редакторица алманаха Српкиња.

У свакоме од тих листова, за које је писала на језику средине у којој је овај излазио, Јелица Беловић- Бернаџикоwска је водила жестоке јавне полемике.

Апсолутно отворена према свему што је био изазов, друштвени и стваралачки, Јелица је тако на дјелу показала шта значи бити стварно ангажована особа, а не салонски ушушкана. Њени радови, у којима слободно, без икаквих ограничења, разматра посебно тзв. женско питање, сврставају је међу зачетнице феминизма у Европи. Но, то није никад био феминизам елитног кроја којим се и данас у хладовини многи заклањају, то су били истински животни проблеми сваке жене, од којих Јелица Беловић-Бернаџикоwска није бјежала. Напротив.

Рођена је у Осијеку 25. фебруара 1870. године. Њени образовани родитељи (отац поријеклом Црногорац, мајка Њемица) жељели су да и сву своју дјеца школују. Нижу гимназију започиње у Ђакову, у Заводу бискупа Јосипа Јураја Штросмајера којег је Јелица познавала, а једном је и изјавила да ју је он надахнуо илирским духом. У Загребу је похађала самостанску учитељску школу, а студије је завршила у Бечу и у Паризу.

Радила је као учитељица у Загребу, у Осијеку, у Руми, у Мостару, потом долази у Сарајево гдје је професорица у Трговачкој школи, а потом је у Бања Луци управница Више дјевојачке школе.

У 26. години се удала за Пољака, грофа Јанка Бернаџикоwског, службеника мостарског Окружног суда. Пензионисана је, присилно, у 39. години живота, а власти у Аустро-Угарској, које нису гледале нимало благонаклоно на њене бројне критике, забраниле су јој да се уопће појављује у јавности. Због тога је и писала под псеудонимима.

Народни вез

Управо из Мемоара је очито колико је ова жена храбро износила своје ставове о многим негативностима у друштву. Биће занимљиво о томе више прочитати у најављеној књизи СПКД Просвјета. Но, нимало не сумњам да ће се у њој испољити у нарочитом свјетлу и велика Јеличина љубав, етнологија, а у оквиру ове, народни вез.

Колико је само дјела њему посветила, колико је само истраживала све што се односи на ту област! Говоре о томе већ и неки од наслова њених књига: Грађа за технолошки рјечник женског ручног рада, О ренесанси наше везиљачке умјетности, Југословенски народни везови, Мала везиља... Основала је и удружење госпођа за подизање народних везова у Петрињи, учествовала на изложбама везова у Европи, а на највећем броју њих била је чланица оснивачких одбора.

Иначе, 1935. године, на београдској изложби удружења универзитетски образованих жена Јелица учествује са 19 својих књига. Бавила се и дјечјом психологијом, педагогијом, разним друштвеним и књижевним темама, ликовном, музичком критиком.

Била је почасна чланица Бечког фолклорног друштва, па је, у оквиру њега, сарађивала са у то вријеме познатим Фриедрицхом Саломоном Крауссом, професором, приповједачем, сексологом,(писала је и о сексу), фолклористом, а о каквој је сарадњи ријеч довољно говори и то да је Краусс био први читалац њеног најпознатијег дјела Културна хисторија Јужних Славена, објављеног на њемачком језику 1927. године.

Тадашњем европском културном кругу припадале су бројне познате списатељице с простора бивше Југославије (Мара Малагурски-Ђорђевић, Алојзија Сгтеби, Мага Магазиновић, др. Зора Прица, Миклица Јанковић, Зофка Кведер...) с којима је Јелица често водила и врло неугодне јавне полемике, а неријетко је с њима размјењивала опоре ријечи. Неки тврде да је разлог овим свађама и женска љубомора. Јелица је била и врло лијепа, духовита, забавна.

Но, то је мање важно у односу на чињеницу да је својим дјеловањем скидала многе копрене, указивала на нешто о чему се до тада није размишљало. Гордана Стојаковић, једна од истраживачица живота ове интелектуалке, сматра да је Јелица та која је уочила особеност у књижевности жена, па се, захваљујући њој данас и највише зна о првој хрватској феминисткињи, о Осјечанки (опет Осијек!), Франки Пашкец, али и о Марији Франковић, Милени Мразовић, Савки Суботић...

Други пут пензионисана

Јелица је била сарадница загребачког Музеја за обрт и примијењену умјетност, а 1918. године предаје и у новосадској Мјешовитој грађанској школи, јако много преводи. Тада је по други пут пензионисана. Умрла је у Новом Саду 30. јуна 1946. године, у самоћи, заборављена од свих. Малу свјетлост на њен тадашњи живот је бацило Сарајево, у којем је о Бернаџикоwској Душан Јелкић написао књигу.

Половином прошле године, Музеј града Новог Сада је, поводом 70. годишњице смрти знамените суграђанке, организовао пројекцију филма њој посвећеног, а тим поводом се подсјетило на чињеницу да је Јелица сахрањена на Успенском гробљу, на коме не постоји ни њено гробно обиљежје нити је уврштена на тамошњи списак знаменитих личности. Крајем 2016., министру културе Републике Србије Новосађани су упутили петицију да се благо које је сакупљала и описивала Јелица сачува. Јер, толико је година прошло, а два сандука с њеном заоставштином нико још није пописао, конзервирао, трајно изложио. Није било времена а ни пара!

У Сарајеву је недавно изашло и друго, допуњено и измијењено издање публикације Забиљежене-Жене и јавни живот Босне и Херцеговине у 20. вијеку, у којој је представљена и Беловић Бернаџикоwска, чије књиге су нацисти палили у Њемачкој, а чије име не изоставља ниједна релевантна свјетска енциклопедија.

Ново Просвјетино издање ће је још једном вратити у Сарајево, а, можда би се у том граду баш поводом ове жене могло кренути с обиљежавањем његових зграда у којима су кроз минула стољећа живјели великани духа. Осјећали ми то или не, они и нама данас подижу крила. Тако би се дошло и до Габелине и до оне сјеновите лозе, коју је и Јелица, сигурна сам, с њежношћу посматрала, умјесто свога јединог дјетета, прерано умрлог.

Извор: Ал Јазеера

(преузето:http://balkans.aljazeera.net/blog/jelica-belovic-bernadzikowska-govorila-je-devet-jezika-i-napisala-56-knjiga)

 

Одржано Поетско вече  „Ријечи путују“

 pia

У Просвјети, ул. Симе Милутиновића 1, у сриједу, 26. априла 2017. одржано Поетско вече: Ријечи путују.

pia publika

Једна од најпознатијих, уједно и најзначајнијих данских пјесникиња Пиа Тафдруп, гостовала је у просторијама  СПКД “Просвјете” Сарајево, гдје је сарајевској публици представила пјесме из своје најновије збирке “Ријечи путују”.
Ради се о књизи у пријеводу Милене Рудеж која је ових дана изашла из штампе, а представља избор пјесама из четирију збирки “Саламандер квартета”. Промоција књиге је одржана у Бањој Луци  у склопу поетске манифестације ‘Атлас европске лирике’ у организацији издавача ‘Кућа поезије’.

pia pia

Нисам могла а да не иницирам и посјету Пие Тафдруп Сарајеву. Ово је њено друго пјесничко дружење са сарајевским љубитељима поезије након “Сарајевских дана поезије” 2008., али овај пут са властитом књигом “Ријечи путују” у издању “Куће поезије” из Бањалуке. Ову  Иницијативу је подржала Милица Кајевић, предсједница клуба жена  Мисс Ирбy СПКД Просвјета Сарајево и захваљујући драгој Милици, ми смо вечерас овдје – казала је у уводној ријечи Милена Рудеж.

milena hor

Да се подсјетимо, Пиа Тафдруп, данска пјесникиња, рођена 1952. у Копенхагену. Дебитовала са књигом поезије “Кад настане рупа на анђелу 1981“. Након објављивања треће збирке “Унутрашња зона“ (1983.), дански књижевни критичар Поул Борум прогласио ју је најзначајнијим пјесником младе генерације. До сада је објавила двадесетак пјесничких збирки, од којих је најпознатија “Краљичина капија” (1998.) за коју је добила престижну књижевну награду Нордијског савјета 1999. За своју поезију добила је и друга данска и страна одликовања и награде.

hor zajedno

Представљање  Пие Тафдруп и њених пјесама је оплемењен духовним пјесмама и наступом октета из хора СПД „Слога“ под руководством Стефана Мојсиловића.
Било је то заиста вече за памћење, свим љубитељима добре поезије. Хвала нашој пјесникињи Пиа-и нашој Милени и нашој Милици који су нам омогућили ово лијепо дружење, а захвалност свакако иде и свим посјетиоцима, љубитељима писане ријечи који су својим присуством увеличали ову атмосферу.

 

Позивамо Вас на:
Поетско вече, " Ријечи путују"

пиа

Учесници:

Пиа Тафдруп, пјесникиња, Данска;

Милена Рудеж, пјесникиња и преводитељица;

Наступа: Стефан Мојсиловић, дириигент црквеног хора "Слога" са групом хориста;

Модератор: Милица Кајевић, проф.

Сарајево, сриједа, 26. 04. 2017. године у 19.00 часова у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

Пиа Тафдруп, данска пјесникиња, рођена у Копенхагену 1952.г.

Припадала је генерацији осамдесетих, тзв. дивљој или панк генерацији која је била у опозицији према данској поезији седамдесетих година за коју је карактеристичан стих настао преломом прозног текста. Ипак се Пиа Тафдруп издвајала од своје генерације и налазила инспирацију у поезији страних пјесника, прије свих Рилкеу и Целану, као и Гуннару Екелофу, шведском модерном пјеснику.

До сада је објавила 20-так пјесничких збирки, од којих је најпознатија Краљичина капија/1998/ за коју је добила престижну књижевну награду Нордијског савјета 1999.г. добила је и друга данска и страна одликовања и награде. Члан је Данске академије од 1989.г., а била је и члан Европске академије поезије од 2009. до 2011. године.
Објављене збирке "Кад настане рупа на анђелу"/ 1981; "Унутрашња зона"/ 1983/.
Проглашена је најзначајнијом пјесникињом младе генерације / Поул Борум, дански књижевни критичар/.

Пјесме су јој преведене на 30-так страних језика у антологијама, часописима, и властитим књигама поезије, од којих пет на енглеском.

 

Одржан традиционални V Васкршњи концерт

Традиционални Просвјетин Васкршњи концерт одржан је 20.04.2017.г. у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву.

dvorana publika

Вече које је било за памћење, препуна дворана, врхунска изведба. Сјајна атмосфера, потпуно уживање.

hor hor

На концерту, који је организирао СПКД "Просвјета", публику је одушевио Хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву, под диригентском палицом професора Раде Радовића. Ово је један од најбољих хорова који његује и изводи духовну музику у нашој земљи.

djeciji_hor harmonika

Поред њих, на концерту су наступали и хор и оркестар Школе за основно музичко образовање у Источном Сарајеву, којим је дириговала Јована Марић те Александар Николић, двоструки носилац признања "прва хармоника свијета". 

savo dejan

Ово је већ пета година да се организује Васкршњи концерт у Дому ОС БиХ. Прије концерта публику је поздравио предсједник друштва СПКД "Просвјета", прим. др Саво Влашки и предсједник Управног одбора Дејан Гарић.

diplomati publika

"Наши концерти су јако добро посјећени, а посебно ми је драго што има све више и младих људи који показују интересовање за духовну и традиционалну музику", рекао је Влашки.

hor hor

Овогодишњи концерт одржан је у два дијела. У првом дијелу хор је извео духовну православну музику, а у другом етно и традиционалне пјесме. По завршетку концерта, за све присутне је приређен свечани коктел.

 

ПРЕСС

Поводом одржавања концерта којим ће бити обиљежен један од најзначајнијих православних празника Васкрс

саво дејан

Дана 18.04.2017.г. одржана је Пресс конференција поводом одржавања Васкршњег концерта најављеног 20. априла у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву, којим ће бити обиљежен један од најзначајнијих православних празника.

На овогодишњем Васкршњем концерту у организацији СПКД Просвјета, који ће бити одржан 20.04. у 20 сати, у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву, сарајевској ће се публици представити Хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву, чији је умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић. То је један од најбољих хорова који његују и изводе духовну музику у БиХ. Уз њих ће, као гости наступити и Хор и оркестар Школе за основно музичко образовање у Источном Сарајеву, којим диригује Јована Марић, те Александар Николић, двоструки носилац признања прва хармоника свијета. Позивамо вас да уживате у разноврсном репертоару духовних и традиционалних мелодија, уз напомену да је улаз на концерт бесплатан.

Камерни хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву основан је октобра 2001, а хором од оснивања руководи и диригује професор Раде Радовић. Хор је наступао на бројним међународним хорским и музичким фестивалима: Мусица сацра а Рома (Рим, 2005), БЕМУС (Београд, 2006), Мусица Медитерранеа-Еуропамусицале фестивал (Минхен, 2009), Славянские встречи – Словенски сусрети (Подмосковље - Балашиха, Русија, 2006), Бох је ласка (Словачка, 2007), Дани духовне музике (Панчево, 2007), а уз то одржао је на стотине концерата и наступа у земљи и у иностранству. Ансамбл је вишеструки лауреат међународних хорских такмичења: - Златне дипломе: Тхе Сwедисх Интернатионал Цхоир Цомпетитион (Хелсинборг, Шведска, 2004), 10. Интернационале цонцорсо цорале (Рива Дел Гарда, Италија, 2008), Златна плакета: Мокрањчеви дани (Неготин, 2004); - Фестивал Хорови међу фрескама (Београд): два пута награда „Војислав Илић“ - за најбољи хор (2003, 2005), те два посебна признања диригенту; - Интернационалне хорске свечаности (Ниш): награде стручног жирија – 2010.

Стилска разноврсност репертоара Хора представља својеврсни пресјек музичког стваралаштва на пољу православне духовне музике кроз вијекове: од записа непознатих појаца и писара XВ-XВИИИ вијека, примјера једногласног појања преузетих из светогорске богослужбене праксе XВИИИ вијека, варијанти традиционалног српског појања, руских црквених напјева, традиционалних напјева – бисера најзначајнијих композитора српске и руске хорске духовне музике XИX и XX вијека, до дјела савремених аутора, Из области свјетовне хорске музике у репертоару Хора су заступљена, углавном, дјела српских аутора, инспирисана фолклорном традицијом.

Диригент хора Раде Радовић рођен је у Фочи 1972. године. Музичке студије је завршио на Руској музичкој академији „Гњесини“ у Москви. Седмогодишњи боравак у Москви (1990-1997) утемељио је правац обликовања његовог умјетничког израза као композитора и извођача. Његове композиције се и данас налазе на московским концертним програмима. Радио је као професор у Богословији у Фочи (1997-2008), гдје је дириговао Хором Богословије и Богословског факултета, са којим је поред учествовања на богослужењима остварио велики број концертних наступа у БиХ, Србији и Црној Гори.

Педагошки рад на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву започео је 2000. године. Од тада је ангажован на три одсјека – предмети: Музички облици, Црквена хорска музика, Хармоника, Камерна музика, Хор, а од 2002. је шеф Смјера за црквену музику и појање. Као диригент академског хора остварио је низ концертних наступа, а студенти из његове класе хармонике освојили су многе награде на међународним такмичењима.

Предсједник Друштва Саво Влашки подсјетио је да су ових дана бх. грађани славили чак три празника - Песах, Ускрс и Васкрс, те наглашава да је жеља Друштва концертом осим Божића обиљежити на достојанствен начин и Васкрс.
Истакао је да су Министарство одбране БиХ и Оружане снаге БиХ уступили бесплатно дворану за одржавање концерта, док је подршку дала и Мисија ОСЦЕ-а у БиХ те им овом приликом и јавно захвалио на подршци.

 

Позивамо Вас 20.04.2017.г. у четвртак у 20:00 сати у Дом Оружаних снага БиХ на наступ:

"Хор Смјерa за црквену музику и појање    Музичке академије у Источном Сарајеву" умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић 

и  њихови гости

уз пригодно Васкршње дружење

У поводу обиљежавања православног празника Васкрса наше Друштво је организовало наступ Хор Смјерa за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић.

плакат_вк_2017

П Р О Г Р А М

program

НАПОМЕНА: Улаз је слободан

Мисија ОЕБС-а у БиХ подржала је одржавање ове манифестације.

logo OSCe

Свим нашим драгим члановима, сарадницима и симпатизерима Друштва из земље и свијета желимо срећан Васкрс и тјелесну и духовну обнову!
Да вас здравље и дух добро служе, да имате добру вољу, ведрину, смиреност, мудрост И живот испуњен љубављу према ближњем.
Нека Божији благослов буде на вама уз радосни Васкршњи усклик и традиционални поздрав

ХРИСТОС ВOСКРEСЕ
Вoистину Вoскрeсе!

Вама и вашим породицама желимо срећне и благословене Васкршње празнике!

Поводом прославе великог православног празника, Васкрса, СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити 14.04-18.04.2017.године!

 

 

Дружење под окриљем клуба жена Miss Irby y "Просвјети" поводом обиљежавања празника 8. марта Међународног празника жена

Клуб жена "Miss Irby" организовао је дружење у поводу 8. марта Међународног Дана жена. Дружење се одржало 7. марта 2017. год. у 12х у просторијама СПКД Просвјета Сарајево. То је већ постало традиционално окупљање чланица/ова Друштва, представница других националних друштава и гостију.

tanja posjeta

"Гдје је жена данас у БиХ" осврнула се проф. др. Златиборка Попов-Момчиновић са Филозофског фак/ одсјек Политичких наука/. Универзитета у Источном Сарајеву. Фокус њеног рада је на роду, цивилном друштву, политичкој теорији. Објавила је више од 60 научних радова из ове тематике.

ana lana

Ученици Средње музичке школе из Сарајева уз одобрење директорице проф. Мелите Чичић, извели су допадљив музички програм.
 Хана Салиховић,сопран, Исидора Ратковић, мецосопран,класа проф. Сања Вилов- Бејдић, уз клавирску пратњу проф. Белинде Крнић и Хане Бећировић извели су арије из оперете Шишмиш, Јохана Штрауса, Хабанеру из Бизеове Кармен, и двије љупке композиције: "Продаје се мала пољска шева" Никола Јомелиа и Шубертова "An di Music". 

milica publika

Нас некадашњем стипендиста Андреј Градина, гитара и Мерима Хубијер, флаута извели су Помпеју Maxima Puhoa, класа проф.Белме Тузовић- Мујкић и проф. Ане Покрклић. Наш Андреј Градина извео је и соло нумеру на гитари Лобосов: Прелудиј бр.2. Иначе Андреј је и носилац 1 награда на многим федералним и државним такмичењима из гитаре.Присутни су топло поздравили све младе умјетнике.

andrej savo

Гости изненађења су били група из КУД-а "Славија" из ИС који су извели грчки народни плес Сиртаки заједно са својим кореографом Младеном Крсманом.

Присутни су одушевлено поздравили њихову игру. С обзиром да је предсједнику СПКД Просвјета др. Сави Влашком тог дана био и родјендан, представници Клуба жена "Miss Irby" уз пригодну честитку, завршили се први дио дружења.

shejla sirtaki

А онда се уз угодно ћаскање, закуску, пиће и музику наставило до касног поподнева. Све ово припремили су Милица Кајевић, предсједница Клуба Miss Irby, уз консултовање са осталим чланицама Клуба,  за добру закуску треба захвалити менаџменту Просвјете, а за штимунг и атмосферу посебна захвала запосленицима Љубици Жикић и Зорану Драшковићу.  

 

Посјета господина Елвира Швракића, генералног директора Хаyат телевизије нашем Друштву

На позив предсједника Друштва Прим др Саве Влашког радо се одазвао господин Елвир Швракић директор ТВ станице Хаyат. Госта су срдачно дочекали прим др Саво Влашки предсједник Друштва и Дејан Гарић предсједник Управног одбора СПКД “Просвјете”.

elvir hayat

-Прије свега, захвални смо на донацији коју сте дали за наш Божићни концерт и на тај начин подржали рад нашег Друштва - рекао је предсједник Друштва Саво Влашки. У наставку разговора господин Елвир Швракић се упознао са радом и активностима СПКД “Просвјете” Сарајево, а у плану су и други видови сарадње.

Укратко о нашем госту, тачно 24. фебруара 1992. године, почела је с радом тадашња Неовисна телевизија Хаyат, данас - Хаyат ТВ. Била је прва комерцијална ТВ станица у БиХ, која је од почетка развијала своје програмске и људске капацитете, те постављала професионалне стандарде на домаћем простору. Данас, 25 година касније, ова ТВ кућа има 170 запослених, те према највећим технолошким стандардима продуцира властити програм за пет различитих канала. Говорећи о протеклих 25 година, ггосподин Швракић је истакао да је најважније било и остало бити правовремен и објективан.

 

Одржана промоција збирке поезије Душка Трифуновића "Има нека тајна веза"

Дана 23.02.2017. четвртак, одржана промоција књиге Душка Трифуновића збирка поезије са насловом "Има нека тајна веза", пјесме одабрао Стеван Тонтић.

Десет година од смрти пјесника Душка Трифуновића обиљежено је издавањем књиге ''Има нека тајна веза'', представљеном у  СПКД “Просвјета” Сарајево.
Трифуновићеве пјесме бирао је пјесник Стеван Тонтић који је написао и предговор, а уредница књиге Драгана Томашевић на представљању дјела је казала да је ово мали знак пажње и сјећања на човјека којег је критика прогласила једним од најбољих југословенских пјесника.

dragana publika

 Трифуновић је за БиХ важан јер је пет својих најбољих књига објавио у главном граду, али и због једне нетипичне појаве, увођења поезије у свакодневницу - истакла је Томашевић, додајући да је овај пјесник добитник Шестоаприлске награде Града Сарајева.

 Новинар Дејан Гарић је такођер навео да Трифуновић заслужује много више сјећања него што су му Сарајево и БиХ дали.

- Трифуновић је човјек чије стихове сви знамо, а нико их није учио у школи - рекао је Гарић.

 Подсјетио је да је више од двије деценије живота уградио у Телевизију Сарајево, пјесничке воде и развој сарајевске pop-rock школе.

valerijan zlatan

Културе сјећања нам не недостаје, али је она селективна. Неке ствари су универзалне и не би смјеле бити подложне селективном сјећању - додао је Гарић.

Душко Трифуновић, књижевник, пјесник и телевизијски аутор, рођен је 1933. године у Сијековцу код Босанског Брода. Један је од највећих књижевника јужнословенских простора с двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма.

 

Позивамо Вас на промоцију књиге
Душко Трифуновић: "Има нека тајна веза“

tajna

Промотори:
Драгана Томашевић, уредница књиге;
Дејан Гарић, новинар;
Валеријан Жујо, књижевник, истраживач хисторије Сарајева и лексикограф;
Мухамед Златан Хреновица, пјесник и композитор.
    
Сарајево, четвртак, 23. 02. 2017. године у 19:00 часова, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

 

Посјета професора са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци

У петак 17.02.2017.године професори са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, Др Бошко Бранковић  и  Др Боривоје Милошевић  су посјетили СПКД Просвјета, дочекали су их предсједник Друштва Прим др Саво Влашки, предсједница комисије за издавачку дјелатност Драгана Томашевић, пословни секретар Љубица Жикић и библиотекар Зоран Драшковић.

posjeta knjige

У кратком опуштеном разговору гости су упознати са радом и активностима  Друштва, у срдачној атмосфери разговарало се и о могућој сарадњи. Том приликом су  уручена најновија  издања издавачке дјелатности на обје стране. Да напоменемо да још од свог оснивања, Филозофски факултет има прилично живу издавачку дјелатност. Сваке године се у просјеку објављује 10‒15 књига које финансира Факултет из својих извора. Поред уџбеника и монографија редовно се објављује зборник са научног скупа те два или три броја часописа Радови.

 

У Мостару одржан Међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника, поводом годишњице смрти великог пјесника Алексе Шантића

festival

Поводом годишњице смрти Алексе Шантића, 02.02.2017. Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Мостар организовало четврти интернационални Шантићев фестивал дјеце пјесника који се одржава у Мостару.  Кроз низ програма, у фестивалу учествовала дјеца пјесници из Србије, Хрватске, Македоније, Црне Горе те Босне и Херцеговине.

publika goran

На фестивал је пристигло преко 1000 радова из свих држава бивше Југославије. Стручни жири у саставу Алма Фазил Обад, Божидар Кијац и Миљенко Бухач одабрали су финалисте који су боравили у Мостару од 01.02. до 03.02.2017. године. Међу овогодишњим финалистима су млади пјесници из Подгорице, Београда, Сарајева, Котора, Ниша, Крагујевца, Бијељине, Прилепа, Врбовца, Пресеке, Раинаца, Градишке, Књажевца и Мостара.

ljubica lav

Шантићев фестивал дјеце пјесника један је од најважнијих дјечијих фестивала те врсте у региону и важно мјесто сусрета најмлађих талената. Бројни финалисти претходних година, објавили су властите књиге, док фестивал служи као потицај да још већи број младих почне писати поезију. Шантићев фестивал дјеце пјесника промовише Мостар и Босну и Херцеговину те чува успомену на најпознатијег мостарског пјесника – Алексу Шантића.

djeca ples

Приређен је и пратећи програм са дјечијим ансамблима, плесом и музиком.

nevesinje goran

''Фестивал значи пуно за цијели град. Млади људи својим ће дружењем и ширењем своје поезије оживјети Мостар. Желимо да Фестивал постане дио културног догађања у Мостару и да буде на пуном већем нивоу него што је то сада'', казао је генерални секретар Српског просвјетног и културног друштво "Просвјета" Мостар Горан Косанић.

ziri dodjela

Жири је имао тежак задатак изабрати најбоље радове и додјелити признања најуспјешнијим.

nagrade zahvalnice

На финалној вечери додојељени су пригодни поклони свим финалистима а том приликом су уручене и захванице бројним спонзорима и донаторима.

 

Одржано предавање на тему:

"Крсне славе код Срба"

st_nikola st_djordje st_sava

У предвечерје великог српског празника Св. Саво, Клуб жена Мисс Ирбy угостио је у просторијама Просвјете посебне госте: свештеника Владимира Ступара, старјешину Саборне цркве у Сарајеву и групу хориста црквеног хора "Слога" са диригентом Стефаном Мојсиловићем. Тема вечери је била "Крсне славе код Срба"

krsna_slava vlado

Модераторка Милица Кајевић је истакла да су свечаност прославе Св Саве уназад три године припремали стипендисти СПКД Просвјета, рециталима, пјесмом и свирком. Нажалост нема више стипендиста, јер Просвјета нема средстава да додјели стипендије, а потребе има. Апеловала је на мјеродавне у Просвјети, да размисле о томе и да нађу средства, барем за неколико талентованих ученика/студената. Основна мисија Просвјете не смије бити заборављена.

Отац Ступар одржао је теолошко предавање, час вјеронауке о значају вјере, Богу створитељу свијета и човјека на земљи, Богу који, иако невидљив све види, прати нас увијек, присутан увијек и на сваком мјесту. О одласку или неодласку људи у цркву, гријесима којим смо сви подложни, страдању српског народа кроз вијекове, рушењу српских богомоља. Враћању вјери, враћању цркви.

st_petka st_jovan

У оквиру тог теолошко филозофског казивања, отац Ступар је рекао нешто и о крсним славама. Крсна слава се први пут помиње 1018.године. Крсна слава потиче из паганских времена, кад су се људи приклањали многим боговима. Временом,када религија постаје монотеистичка, то се мијењало. Крсна слава се прво славила у цркви а касније се тај обичај преносио у породицу.Свака српска породица је имала свог свеца заштитника. Слава се наслеђивала са предака на потомке. Син је био тај који је "носио" женидбом славу свога оца, а ћерка је удајом прихватала супругову славу. И слављење крсне славе разликује се од краја до краја, па чак и у једном граду обиљежавања су различита.

Дешавало се да се у неким породицама славило и двије славе. Симбол крсне славе су крсни колач, свијећа и жито. Домаћин је ујутро носио крсни колач и жито у цркву да се прелије вином. У неким породицама тај обичај се одвијао у кући гдје су имућнији домаћини позивали свештеника да преломи крсни колач, прелије жито и да отпјева тропер свецу кога је та породица славила тај дан.

publika hor

Св. Саво, српски просветитељ је утемељитељ крсне славе. Он је још у 13. вијеку канонизирао српске старе обичеје, па тако и крсну славу.
Трпеза за крсну славу је богата, има свега, штеди се за тај дан, како би се гостима показало да домаћин поштује свога свеца заштитника породице. Наравно да данас има и претјеривања у свему томе.

Секстет хориста са диригентом Стефаном Мојсиловићем отпјевао је духовну пјесму Тебе појем и Ускликнимо с љубављу и одушевио све присутне.
Простори Просвјете скоро су били попуњени до посљедњег мјеста. Цијело предавање попратила је ТВ Хема. (Милица Кајевић)

 

Клуб жена "Miss Irby"
Позивамо Вас на:
"Крсне славе код Срба, најчешће:
Никољдан, Ђурђевдан, Јовандан, Савиндан“

st_nikola st_djordje st_sava

Учесници
Предавач: свештеник Владимир Ступар, старјешина Саборне цркве
Наступa: Стефан Мојсиловић, диригент црквеног хора "Слога"са групом хориста
Модератор: Милица Кајевић, проф.

st_petka st_jovan

Сарајево, четвртак, 26. 01. 2017. године у 18.00 часова, pросторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

 

Додијељене Захвалнице истакнтим и заслужним члановима Друштва


Управни одбор СПКД Просвјета је крајем претходне године донио одлуку да се пригодним захвалницама на један симболичан начин одужи дугогодишњим члановима и активистима Друштва. Након избора органа Друштва у новом четворогодишњем мандату, захвалница је додијељена прим. др Зорици Вујисић, дугогодишњој потпредсједници Друштва, те в.д. предсједника Друштва, чиме др Вујисић, иако у кратком периоду на тој функцији, остаје трајно забиљежена као прва жена која се налазила на челу Просвјете.

жељко жељко

Поред ове, захвалнице су према одлуци додијељене Милици Кајевић и Татјани Жарковић-Тафро, дугогодишњим чланицама и предсједницама Управног одбора Друштва, ранијим уредницима часописа "Босанска Вила"  Жељку Граховцу и Живани Јованчић, досадашњим чланицама Надзорног одбора Друштва Зори Легат и Наили Махић, као и члановим Управног одбора Сржану Вулетићу и Татјани Лазић (која је писмено обавјестила органе Просвјете да не сматра да је довољно заслужна за једно овакво признање, те се захвалила на указаној части).

Након промоције Алманаха Просвјете у просторијама Друштва, 19.01.2017. уручене су захвалнице др Зорици Вујисић и г. Жељку Граховцу, док су остали добитници захвалница оправдали свој изостанак како због путовања ван Босне и Херцеговине, тако и због болести. Остале захвалнице ће бити уручене накнадно.

зорица зорица

СПКД Просвјета и овим путем жели исказати најдубљу захвалност свим поменутим чланицама и члановима, у нади да ће њихов допринос Друштву и у наредном периоду бити значајан, те да ће и даље бити међу стубовима и ослонцима Друштва.( Дејан Гарић)

 

Представљен АлманахПросвјете за 2015.г.

Настављајући некадашњу традицију издавања годишњака, СПКД "Просвјета" је и у прошлој години издала "Просвјетин Алманах". У просторијама Друштва у четвртак 19.01. представљено је ово значајно издање, које је својим садржајем покривало 2015. годину. Настављајући праксу започету са претходним бројем, у коме је велики дио садржаја био посвећен стогодишњици сарајевског атентата и избијања И Свјетског рата, тако је и у овоме броју пажња посвећена важним годишњицама, а посебно догађајима из бурне 1915. године. Међу њима се посебно истичу двије годишњице - један вијек од рођења Бранка Ћопића, те исто толико година од надалеко познатог Велеиздајничког процеса који је вођен у Бањалуци, а на коме су аустроугарске власти судски прогониле велики број патриота, а међу њима и прваке тадашње Просвјете.

жељко зорица

О Алманаху су говорили књижевник Жељко Иванковић и главни уредник Алманаха Слободан Шоја. Током самог представљања промотори су нагласили неколико сегмената Алманаха. Један од њих је посвета некадашњим активистима Просвјете и њиховом прогону током бањалучког Велеиздајничког процеса. Међу њима се посебно истиче име дугогодишњег генералног секретара Друштва и великог прегаоца за српску националну и културну еманципацију Васиља Грђића, који је био један од првооптужених на овом процесу. О Васиљу Грђићу, а посебно о његовој улози у Просвјети се није довољно говорило у протеклом перидоу, и он је један од заборављених великана Друштва, а овим се уредништво Алманаха жељело на један скроман начин одужити Грђићу и осталим члановима Просвјете из тих бурних времена.

публика публика

Поред тога истакнута је важност текстова о Бранку Ћопићу, великом писцу еx-југословенских простора, чији је животни пут једнако занимљив као и радње његових романа и приповјетки. О Бранку Ћопићу се много говорило протеклих годину дана, али сепарат у Алманаху заслужује посебну пажњу.
Промотори су нагласили и значај књижевних текстова и одломака, те репринта некадашњих, већ заборављених текстова. Вриједи истаћи и текст о Лужичким Србима који баца свјетло на ову недовољно познату тему у нашој јавности.

Публика у сали СПКД Просвјета је уживала у представљању посљедњег броја Алманаха, те се због тога са нестрпљењем ишчекује и наредно издање Алманаха, за 2016. годину.(Дејан Гарић)

 

Позивамо Вас на представљање годишњака:
„Алманах Просвјете за 2015. годину

алманах_2015

             Говоре:
             - Жељко Иванковић, књижевник;
             - Слободан Шоја, главни и одговорни уредник Алманаха.

Сарајево, четвртак, 19. јануара 2017. у 18 сати, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

 

У Народном позоришту у Сарајеву одржан свечани VII Божићни концерт

ok

Дана 5. јан. 2017.г. у поводу најрадоснијег православног празника Божића, Српско просвјетно и културно друштво Просвјета у Народном позоришту приредило Божићни концерт

okok

Представници СПКД Просвјета Саво Влашки, предсједник друштва, Дејан Гарић, предсједник УО друштва  су поздравили многобројну публику традиционалним поздравом Мир Божији, Христос се роди, Ваистину се роди, захвалили се спонзорима и донаторима као и свим присутним гостима те најавили шаролик и надасве, занимљив концертни програм.

okok

Подсјетили су да је прича о концерту почела прије седам година, јер су многи сматрали да се вјерски празници не обиљежавају онако како би требало, па је осмишљена ова успјешна сага о концерту.

okok

На концерту је наступао мјешовити хор СПД Јединство а сопран и баритон Каролина Михајловић извели су Божићни тропар Рождетство Твоје и Павел Чесноков Величит душе моја Господа. Такођер су Мирјана Шовран, сопран, и Сања Радојковић, клавир, извели арију Quando me'no vo из опере La Boheme Ђакома Пучинија и арију Je veux vivre из опере Ромео и Јулија Шарла Гуноа.

okok

Љубитељи етно музике су уживали у изведбама бањалучке етно групе Траг и њиховим осавремењеним пјесмама: Жубор, Ај мене мајка једну има, Ајде јано, Маријо ћеро, и друге

Марко Калајановић је извео пјесму Алексе Шантића И опет ми душа све о теби сања, и руску пјесму Тамна ноћВладимира Гариевича Агатова у пратњи Алме Аганспахић на клавиру

okok

Програм концерта је посвем различит и има за сваку душу по нешто, стога је сваке године све већи изазов организирати концерт, интересовање је као и увијек било велико, а  наступали су изузетно квалитетни извођачи са достојном репутацијом.

okok

"Концертом желимо да поручимо свима како видимо Сарајево, какав град желимо, каква је перцепција града у којем живимо и у којем ћемо живјети", напоменуо је Гарић.

okok

И ове године захваљујући пријатељима из Народног позоришта, Министарства културе и спорта Кантона Сарајево, БХ Телецома, ОСЦЕ-а, концерт  је био више него  успјешан. Публика је изистински уживала.

ok savo

Концерт је одржан у Народном позоришту, након којег је приређен и пригодан свечани коктел

 

Са искреним жељама да ове свете дане проведете у миру и свакој радости, срдачно Вас поздрављамо древним поздравом Божића:

"МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!"

Одржана Пресс конференција у поводу одржавања VII свечаног Божићног концерта!

poziv_bk

У сриједу, 04 јануара 2016. године у просторијама Друштва (ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1), са почетком у 11,00 сати одржана  ПРЕСС  КОНФЕРЕНЦИЈА  у поводу одржавања VII СВЕЧАНОГ БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА који ће се одржату у четвртак, 5. јануара 2017. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

На пресс конференцији  пред бројним чувеним медијима, новинарским и ТВ кућама, у име СПКД „Просвјета“ Сарајево били су присутни:

Прим.др. Саво Влашки, предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево, Дејан Гарић, умјетнички креатор Божићног програма и Слободан Шоја, координатор програма.

саво дејан

Саво Влашки, предсједник Друштва, обавјестио је присутне новинаре да за овај VII Божићни концерт влада изузетно интересовање, како у Федерацији БиХ, тако и у Републици Српској. Овом јубиларном концерту присуствоваће и Младен Иванић, члан предсједништва Босне и Херцеговине са сарадницима, и многобројни амбасадори, истакнути представници власти, високо свештенство, те угледни јавни и културни радници.

трио трио

Дејан Гарић, који је са Слободаном Шојом умјетнички креатор Програма, упознао је представнике медија о садржају и учесницима Божићног концерта. Морамо посебно да се захвалимо нашем генералном партнеру БХ Телецому, многобројним спонзорима,  те медијским покровитељима – које смо истакли на билбордима, транспарентима, плакатима и позивницама изјавили су они за Пресс. Посебну захвалност дугујемо и Народном позоришту у Сарајеву – који нам већ седму годину заредом – бесплатно уступа салу.

Улазнице могу се купити на благајни Народног позоришта Сарајево у периоду од 09-11:30 и 15:30 – 19:30 сати по цијени од 10,00КМ. Обзиром да су предходни Божићни концерти били распродани, препоручујемо да заинересовани на вријеме набаве улазнице.

ПРОГРАМ ЗА VII БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ:

програм_бк_2017

 

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити петак 06.01.2017.године.

Свим вјерницима и људима добре воље честитамо Божић!

 

Најава VII БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА 

05.01.2017.г у Народном позоришту!

poziv_BK_2017

Поштовани чланови, сарадници и пријатељи Друштва, 

Позивамо Вас са радошћу да присуствујете концерту посвећеном прослави Божића у организацији СПКД Просвјета Сарајево које се одржава у Народном позоришту Сарајево. Улазнице купите на благајни Народног позоришта, 

Резервације путем телефона 033 221 682.
-резервације улазница се почињу примати седам дана прије представе, а улазнице преузимају два дана прије одржавања представе;
-радно вријеме благајне: 09-11:30 и 15:30-19:30 сати

Добро нам дошли!

 

СРЕЋНЕ БОЖИЋНЕ И НОВОГОДИШЊЕ ПРАЗНИКЕ, ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

SN

ОБАВЈЕШТЕЊА
 

НОВЕ КЊИГЕ

 

НАША ИЗДАЊА: КАТАЛОГ

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 


.

 

.

.

 

 

 


2012 © СПКД "Просвјета" Сарајево, сва права задржана; е-маил:prosvjeta@bih.net.ba