Оснивачка Скупштина СПКД "Просвјете”- Сарајево одржана је 1993. године када је Друштво поново регистровано.
Без обзира на ратне услове који су владали у овом периоду, Друштво је, захваљујући ентузијазму неколико појединаца некако функционисало .
Живјели смо и радили у простору са изгорјелим кровом, састајали се у приватним становима. Дјелатност се сводила на обновљено издање "Босанске виле” - Листа за књижевност, културу и друштвена питања. Повремено су организоване трибине научних и културних радника. 1995.година била је нешто активнија. Организоване су изложбе слика Мице Тодо-ровић и Ђоке Мазалића, поетске вечери, округли столови и трибине са разном инересантном тематиком. У оквиру издавачке дјелатности издате су књиге "Ово је Балкан драга” Велимира Милошевића и ”Сарајевска туга” Горана Симића.
Рад у 1996. години био је стицањем разних околности мањег интензитета него претходне године. Главне карактеристике тог периода су: недостатак финансијских средстава, простора за рад и персонални проблеми. И поред тога настављено је издавање "Босанске виле”, штампан је "Народни алманах”, двије збирке пјесама "Пастернак на Мојмилу” Велимира Милошевића и "Лабудов пјев” Ненада Костића. Затим организован је одлазак дјеце на љетовање у Аустрију и Мађарску. Остварени су стални контакти са другим националним друштвима Препородом, Ла Беневоленцијом, Напретком и Цанкаром.
У ових неколико година, од поновног отпочињања активности СПКД "Просвјете”, у раду смо добијали подршку од Министарства за науку, културу, образовање и физичку културу Федерације Босне и Херцеговине, од Фондације Отворено друштво БиХ, Кантоналног министарства за финансије и Кантоналног министарства за културу и спорт.
На III редовној Скупштини СПКД "Просвјете”- Сарајево одржаној у јуну 1977. године изабрани су Савјет, Извршни одбор и други органи Друштва. У Савјету дјелују представници свих националности.
У новембру 1997. године, свечаном академијом у Народном позоришту обиљежено је 95 година постојања и рада СПКД "Просвјете”- Сарајево.
Захваљујући разумјевању Општине Стари град, СПКД "Просвјета”- Сарајево је половином 1998. године уселила у дио простора у својој згради /цца 70м/. У улици Симе Милутиновића Сарајлије бр.1
Полазећи од богате традиције Друштва, "Просвјета” је свој рад усмјеравала преко многобројних комисија ( Трибине , Комисије за ликовне умјетности, Комисије за позориште и филм, Музичко-хорске комисије, Комисије за издавачку дјелатност, Редакције "Босанске виле” и "Алманаха”, Омладинског клуба, Актива жена, Комисије за поврат имовине, Комисије за обиљежавање 100 година постојања СПКД "Просвјета” - Сарајево, Комисије за односе са јавношћу), које су водили стручни људи квалификовани за њихов рад и остваривали зацртане програме рада према финансијским могућностима Друштва.
ИЗВОД ИЗ ГОВОРА КОЈИ ЈЕ ОДРЖАО АКАДЕМИК ПРОФ. ТЕОДОР РОМАНИЋ ПОВОДОМ 100-ГОДИШЊИЦЕ ПРОСЛАВЕ ПОСТОЈАЊА СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО:
Госпође и господо,
"Просвјета" је за вријеме постојања и рада била удружење потпуно отворено држећи се принципа да своје његујемо и унапређујемо а да културна и просвјетна добра бошњачког, хрватског и јеврејског народа искрено и до краја поштујемо. То је оријентација која данас логично доводи до потребе заједничке сарадње код реализације неких пројеката и ца "Препородом" и ца "Напретком" и са "Беневаленцијом", па на том треба устрајати. Посебно и стално изражавамо жељу за што ужом сарадњом, гдје већ поцтижемо значајне резултате ца братском "Просвјетом" Републике Српске. потребно је истахи да чинимо напоре да усагласимо наша дјеловања ца организацијама “Просвјете” у Мостару, Зеници и Тузли.
Опште изражена жеља и потреба да данас и убудуће значајније проширујемо наше активности треба, па и мора да прати ојачана материјална основа. Никако не желимо да заобиђемо чињеницу да у овим тешким временима добијамо помоћ како би одржали у животу "Босанску вилу", издавачку дјелатност, активноцт трибина, изложби, поетских драмских, музичких и свих оцталих манифестација. Помоћ нам долази од институција Федерације, Кантона и Града Сарајева, долази и од многих иностраних организација. Свима хвала на томе.
Живимо, међутим, у нади предстојеће реституције како бисмо, ослоњени на влацтите приходе, од објеката који су нам одавно поклоњени, постали до краја материјално неовисни и слободни у креирању даљњих активности на општу добробит свих који у нама виде пријатеље.
Овај јубилеј, поред тога, што навраћа наше мисли на догађаје из прошлости, свијетле и часне, треба да усмјерава наше погледе према будућности. Правци су познати, они су већ утврђени прије 100 година. Треба их проширити и осавременити. Вођени тим императивом, радимо и покушавамо да будемо достојни насљедници оних честитих, храбрих и упорних људи који су се прије 100 година окупили да би свом народу помогли у свестраном развоју и у просвјетном и у културном и у опште духовном. Они су нас трајно задужили.
Увјерен сам да ће овај јубилеј дати подстрека за још снажнијим ангажманом у чему се првенствено морамо ослонити на допринос младих људи, на освјежење постојећих снага мислимо на младе доказ је наступ нових снага у музичком дијелу културног програма, док ћемо у драмском дијелу поздравити наше већ афирмисане драмске умјетнике. Желим им успјешно представљање а вама, драги пријатељи, желим да уживате у ономе што су нам наши умјетници приредили.
Уживајмо, дакле, и хвала Вам!
Академик проф.. Теодор Романић
|
