КОМИСИЈА ИМА ДУГУ И СВИЈЕТЛУ ТРАДИЦИЈУ У ПРОШЛОСТИ А МИ ЈЕ НАСТАВЉАМО ДАЉЕ
У оквиру 34. Позоришних/Казалишних игара у Јајцу 14. јуна у 18:00 сати у салону Дома културе – одржана је промоција књиге У мраку Светозара Ћоровића
У оквиру 34. Позоришних/Казалишних игара у Јајцу 14. јуна у 18:00 сати у салону Дома културе – одржана је промоција књиге У мраку Светозара Ћоровића. О књизи су говорили Неџад Фејзић, Тања Милетић-Оручевић и Алмир Башовић.
Неџад Фејзић је нагласио да ова књига у издању СПКД Просвјета поставља високе стандарде када је ријеч о издањима драмске књижевности код нас, посебно се осврнувши на узорне театролошке биљешке Кемала Бакаршића.
Алмир Башовић је говорио о елементима мелодраме код Ћоровића и нагласио значај промовирања ове драме управо на Позоришним/Казалишним играма у Јајцу, као најстаријем позоришном фестивалу у Босни и Херцеговини.
Редатељка Тања Милетић-Оручевић говорила је о Ћоровићевом језику, посебно се осврнувши на његово сјајно познавање језика Херцеговине, нагласивши да је присуство локалног дијалекта на позоришној сцени изузетно важно за осјећање властитог идентитета једне заједнице.
Одржана промоција књиге у издању СПКД „Просвјета“ Сарајево од Светозара Ћоровића „У мраку“ у Мостару:
 
У склопу обиљежавања 140.годишњице рођења Светозара Ћоровића, 29. 05. 2015. године, делегација СПКД Просвјета положила је цвијеће на његов гроб а у вечерњим сатима, с почетком у 19 сати, у башти Ћоровића куће уз пригодан програм у којем су учествовали ученици ОШ Мујага Комадина, који су, захваљујући свом наставнику језика и књижевности, ових дана обновили сјећања на живот и дјела Светозара Ћоровића , одржана је и промоција књиге Ћоровићеве драме "У мраку", у издању СПКД Просвјета Сарајево.
 
Оно што посебно радује је то што је бројна омладина Мостара била присутна на догађању као и податак да млади из овог града редовно и заинтересовано прате ове и сличне манифестације што је показатељ, квалитетно образовно-одгојног рада са младима. Догађај су заједнички организирали мостарска Просвјета, у сурадњи с Просвјетом Сарајево.
 
Генерални секретар СПКД Просвјета - Мостар Горан Косанић, рекао је, "Ћоровић је књигу написао почетком 20. стољећа, међутим, рукопис је био загубљен, а након што се поново појавио написана је књигу... Многи велики људи који су доприњели развоју културног живота нашег града и средине временом бивају заборављени. Због тога смо одлучили да ове године обиљежимо годишњицу рођења и бар мало оживимо сјећање на великог Светозара Ћоровића".
Подсјетимо се у цртицама, о нашем великану, на данашњи дан, 1875. године, у Мостару је рођен Светозар Ћоровић, босанскохерцеговачки и српски књижевник и културни радник. Представља једну од најмаркантнијих личности мостарског омладинског покрета тога доба, а са сувременицима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем чинио је надалеко чувену мостарску књижевну и културну тројку. У Мостару је завршио основну и трговачку школу. Брзо је израстао у еминентног српског културног и јавног радника и прозног писца, који ће даноноћно писати цртице, приповијетке, романе и драме и у њима фактографски вјерно сликати живот у Херцеговини и људе свих сталежа, вјера и народности. Како је највећи дио свог живота провео у свом родном граду, његова дјела надахнута су Мостаром и Херцеговином, а његове приче говоре о животима малих, обичних људи, од трговаца и занатлија до војника, свештеника и бивших племића. Од 1887. објављивао је радове у многим листовима и часописима као што су Голуб, Невен, Босанска Вила, Луч, Отаџбина и Бранково коло. Био је активан члан Мостарског друштва Гусле. За вријеме анексионе кризе 1908. избјегао је у Италију. Године 1910. је изабран у Босански сабор као заступник. По избијању рата ухапшен је и одведен у таоце, потом мобилизиран и као војник послан у Мађарску. Тешко болестан вратио се у Мостар 1917. године. Светозар Ћоровић је умро у Мостару 17. априла 1919. године. Његова најпознатија дјела су: "Женидба Пере Карантана", "Мајчина султанија", "Стојан Мутикаша", "У ћелијама", "У мраку", "Јарани", "Зулумћар", "Као вихор", "Међу својима", "Богојављенска ноћ", "Под пећинама", "Поремећен план" и "Издаје стан под кирију".
 
О књизи "У мраку" говорили су Драгана Томашевић, предсједница комисије за издавачку дјелатност СПКД Просвјета и уредница књиге, театролог Страјо Крсмановић и књижевник Алмир Башовић.
Драгана Томашевић изразила је задовољство што је ова Комисија успјела добити бесплатно права за Ћоровићев текст од Марине Катнић-Бакаршић, удовице Кемала Бакаршић и истакла: “Вечерашња промоција је заиста свечаност за наш град јер се често не догађа да се објављује непознати рукопис тако великог писца, као што је био Ћоровић …„Данас је 140. рођендан нашег великог писца Светозара Ћоровића, и мислим да га ни он за живота љепше није прославио, као што ћемо ми данас да га обиљежимо, са оволико лијепих младости и њиховог доприноса овој вечери. Знамо да сваки град има свога писца, тако и Мостар има свога Ћоровића. Потрудили смо се да подсјетимо на овог великог писца објављивањем ове драме која је била загубљена”.
 
Театролог Страјо Крсмановић истакао је да „Ћоровић у овој драми излази на сцену, осјећајући на фантастичан начин пулс живота малог херцеговачког човјека. Ћоровић својим сензибилитетом за социјалним, јако убједљиво, сугестивно износи једну снажну причу и поврђује се као изванредан писац социјалног миљеа.“..” Ова драма објављена је 1909. године у Српском књижевном гласнику и сматрала се изгубљеним рукописом.Ратне 1993. године открио је Кемал Бакаршић, јер је била нес(п)ретно уложена у рукописној библиотеци Земаљског музеја БиХ у погрешну фасциклу. Од његног открића до сценске праизведбе у Народном позоришту у Мостару 1998. године до овог издања литералног и театролошког је надасве необичан пут.” Нагласио је да је ово издање књиге „У мраку“ урађено и опремљено максимално професионално и то с предговором – театролошком анализом Алмира Башовића, библиотечком анализом Кемала Бакаршића и оргиналном оштампаном драмом. " То је показатељ како би требало да се ради у нашем издаваштву и театрологији и један од позитивних примјера"
 
Крсмановић је испричао причу о праизведби представе "У мраку" 1998. године у Мостару, која је сачувана и као снимак у архиви БХ телевизије „Осјећам се поносно и понизно што данас могу бити актер овог по свему значајног културолошког догађаја. Светозар Ћоровић је класик наше литературе, класик каквим би се поносила и пуно већа литература од наше. Наша обавеза је да његујемо сјећање на таквог литерату и да промовишемо његова дјела. Прича о промоцији његове драме „У мраку“ је једна невјероватна, помало трилер прича. Сматрало се да Светозар Ћоровић није завршио ову драму...
 
Земаљски музеј у Сарајеву у рату се налазио на првој линији. Његови упосленици и сви који су могли да помогну бавили су се склањањем његових невјероватно вриједних збирки, да се то не уништи у рату. Проф. др. Кемал Бакаршић је на невјероватан начин дошао до рукописа ове драме. Наиме, рукопис је био уложен у рукописној библиотеци, што би данас рекли, у кривом фајлу, и испао је, а сретна околност је да је професор Кемал Бакаршић, посвећеник и зналац литературе, препознао о чему се ради и открио да је то драма коју је Ћоровић написао.“
 
Предговор за ову књигу написао је позоришни, филмски и књижевни критичар и књижевник Алмир Башовић. „Мислим да је Ћоровић јако добро владао занатом писања мелодраме. Било је вриједно објавити ову књигу да се види у којем је реду Ћоровић писац и ове форме“, изјавио је он.
 
Одржана промоција књиге у издању СПКД „Просвјета“ Сарајево од Светозара Ћоровића „У мраку“ у Зеници:
У оквиру пратећег програма XИВ Фестивала бх драме у Зеници, 12.5.2015. године у Босанском народном позоришту одржана је промоција књиге У мраку Светозара Ћоровића, објављене у издању СПКД Просвјета. На промоцији су говорили Неџад Фејзић и Алмир Башовић.
 
Фејзић је истакао озбиљност приступа покојног Кемала Бакаршића који је открио ову изгубљену Ћоровићеву драму, прикупио најважније театролошке податке о Ћоровићевим драмама те написао библиографски оглед. Управо због начина на који је приређена, по Фејзићу ова књига поставља високе стандарде у објављивању драмске књижевности. Башовић је нагласио важност издања Ћоровићеве драме, између осталог и због односа који наша култура има према драмској традицији. Говорећи о драми У мраку, Башовић је указао на елементе мелодраме те нагласио везу између ове драме и Ћоровићевих приповједака, посебно имајући у виду Ћоровићево разоткривање друштвене неправде. Такођер, Башовић је указао на чињерницу да се код нас понекад са презиром говори о жанровима као што је мелодрама, иако се тај жанр може препознати и код неких значајних европских писаца али и код неких великих филмских аутора, попут Рајнера Вернера Фазбиндера. Фејзић је подсјетио на чињеницу да мелодрама није само жанр који нуди забаву грађанској класи, већ је и форма која може бити друштвено субверзивна, о чему свједочи и Ћоровићева драма У мраку.
Одржана промоција књиге у издању СПКД „Просвјета“ Сарајево од Светозара Ћоровића „У мраку“:
Модератор: Драгана Томашевић,
предсједница комисије за издавачку дјелатност и уредница књиге
Промотори: Страјо Крсмановић, театролог
Жељко Граховац, књижевник
Кемал Бакаршић:
Заборављена драма Светозара Ћоровића “У мраку”
Сажетак:
Истог дана када је збирка ‘Књижевног архива Босанаца и Херцеговаца добила пјесме Авде
Карабеговића Хасанбегова (описане у претходном поглављу) Светозар Ћоровић је поклонио и рукопис сопствене неизведене драме у три чина, чија је почетна сцена објављена, а за коју се сматрало да је изгубљена. Драма у три чина У мраку премијерно је изведена 1. јула. 1998 године у Мостару.
Рукопис и његова полеђина
Аутограф рукописа драме У мраку Светозара Ћоровића, чији је почетак објављен 1909. године у
Српском књижевном гласнику и до сада се сматрао изгубљеним рукописом, пронађен је почетком октобра 1991. године у рукописној збирци Библиотеке Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Рукопис је пронађен случајно приликом рутинског премјештања дијелова рукописне збирке Библиотеке из подрумских просторија и инвентарирања фондова који су искључиво припадали збиркама бившег Института за проучавање Балкана др. Karla Patscha. За рукописом нисам трагао и његов случајан проналазак није представљао заслужену награду за године упорног истраживања и дисциплинираног рада.
1 Кемал Бакаршић “Фрагменти културне хисторије Босне и Херцеговине.Поглавље 5 Заборављена драма Светозара Ћоровића У мраку
 
За рукопис који је у рукописној збирци био недоступан осамдесет година погледу истраживача (првенствено као посљедица чињенице да је његова фасцикла била погрешно уложена унутар једне од архивских кутија) случај је нехотична грешка, а његово откриће готово свакодневница библиотекаровог посла у великој и богатој библиотеци. Ћоровићев рукопис налазио се у архивској кутији документације Института, у једној од шест сачуваних фасцикли регистратуре и пратеће документације, који се чува у рукописној збирци Библиотеке Земаљског музеја.
Књигу можете набавити у просторијама Друштва по јединственој цијени од 12,00 КМ.
Одржана промоција књиге:
ПУТОВАЊА У СЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ ТУРСКЕ У ЕВРОПИ у издању СПКД „Просвјета“ Сарајево
 
Пред препуном салом у просторијама Друштва у улици Симе Милутиновића Сарајлије бр1, у сјајној атмосфери, одржана је промоција на којој су главни учесници били:
- Драгана Томашевић, уредник књиге
- Мина Нухић, рецезент
- Милица Кајевић, преводилац књиге
 
Књига ПУТОВАЊА У СЛОВЕНСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ ТУРСКЕ У ЕВРОПИ
Друго ревидирано издање, Лондон 1877
Наслов оригинала:
Travels in the Slavonic provinces of Turkey in Europe
Већи дио текста првог издања написала је Георгина Мјур Мекензи. А за ово II издање Аделина Паулина Ирби извршила је ревизију и додала три поглавља:
„Босна 1875. године“,
„Путовање у Босну у августу 1875“ и
„Босна 1876 и 1877. године“
Дио текста из предговора уреднице, Драгане Томашевић:
„Иако рођена миљама далеко од Сарајева, Енглескиња Мис Ирби (Мисс Ирбy) својим се животом и радом уписала у историју овог града и одавно
постала његова. Једна улица у самом центру града од 10. јануара 1919. године носи њено име. Једино за вријеме окупације у периоду од 1941. до 1945. године ова “велика добротворка српског живља у Босни,
Херцеговини и Далмацији” није имала своју улицу у Сарајеву...
Мис Аделина Паулина Ирби, богата Енглескиња, дошла је у Босну и проблеме тих страних и далеких људи осјетила као своје. Она сама је то описала овако: “Кад сам дошла у Босну, упознала сам диван
и доброћудан народ, чија је биједа у мени пробудила саосјећање, те сам им стога одлучила посветити цијели свој живот како бих лијечила њихове патње и умањила им биједу.”
... у првом издању које је превео Чедомиљ Мијатовић није било мно-
го говора о Босни. Другом издању су додана и три поглавља о Босни и она су до сада само дјелимично превођена на наш језик. Иако је тај текст писан прије више од 100 година, одлучили смо да га преведемо и објавимо као књигу. Прије свега, сматрамо да то доприноси бољем познавању наше прошлости, затим једном врстом дуга према жени која је цио свој живот посветила Босни трудећи се да не остане странац (одлично је научила наш језик, упознала се са историјом и географијом, етнографијом и археологијом). Осим тога, право мјесто за објављивање њених текстова о Босни је управо сарајевско Српско културно просвјетно друштво
“Просвјета”, јер је она тестаментом сву своју огромну имовину оставила СКПД Просвјети и Добротворној задрузи Српкиња (која је касније названа “Коло српских сестара”)...“
Остатак текста као и сјајан превод можете прочитати у књизи коју можете набавити у просторијама Друштва по јединственој цијени од 10,00 КМ.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i univerzitetska biblioteka
Bosne i Hercegovine, Sarajevo
929 Irby A.P.
821.111-992
IRBY, Adeline Paulina
Putovanja u slovenske provincije Turske u
Evropi / Adelina Paulina Irbi, Georgina Mjur
Mekenzi ; [prijevod s engleskog jezika Milica
Kajević]. - Sarajevo : SPKD Prosvjeta, 2014. - 109
str. : ilustr. ; 21 cm
Tekst ćir. na srp. jeziku. - Izv. stv. nasl:
Travels in the Slavonic provinces of
Turkey-in-Europe.
ISBN 978-9958-821-22-6
1. Mackenzie, Georgina Muir. - I. Irbi, Adelina
Paulina vidi Irby, Adeline Paulina
COBISS.BH-ID 21581574
Представљена збирка пјесама
"Нацртај ми кућу, тата"
Велимира Веље Милошевића (2004-2014)
и обиљежена 10-годишњица
смрти овог значајног пјесмика
Српско просвјетно културно друштво "Просвјета" Сарајево представило је књигу пјесама под насловом "Нацртај ми кућу, тата", аутора Велимира Веље Милошевића и на тај начин обиљежило десет година од смрти тог пјесника.
 
Велимир Веља Милошевић припада генерацији најистакнутијих пјесника Босне и Херцеговине. Иза себе је оставио достојан пјеснички опус, од „Беле молитве“, до књига „Ово је Балкан, драга“ и „Преко срушеног моста“. Као дјечији пјесник, са дванаест књига за најмлађе, његове пјесме заступљене су и у школској лектири. За свој рад добио је бројна значајна књижевна признања и награде. Његова поезија налази се у многим антологијама и изборима поезије, превођена на неколико свјетских језика.
 
Сјећајући се драгог поете и драгог човјека, сарајевскa „Просвјетa“ објавилa je постухумно три пјесничке збирке Велимира Веље Милошевића: „Багрем башта“ – Вече винске поезије, „Похвала славују“ и најновију „Нацртај ми кућу, тата“. „Тематски, то је највећим дијелом родољубива поезија из које ће произаћи и љубавна лирика“, уводне су ријечи рецензента Мирсада Бећирбашића који је нагласио „За аутора пјесма је простор бивања у којем се живи. Све јесте пјесма, али она то уистину постаје тек када је пјесмом именује пјесник.
На тој вечери сјећања композитор Мухамед Златан Хреновица присјетио се периода сарадње са Велимиром Милошевићем и времена кад је компонирао пјесме на његове стихове те истакнуо да га за тог пјесника вежу радосни тренутци. У знак сјећања на Велимира Милошевића, извео музички омаж, а Сеад Арсланагић рецитирао насловну пјесму "Нацртај ми кућу, тата".
 
На једном од седам одморишта названих по познатим пјесницима, на степеништу Каптол, исписани су стихови Велимира Милошевића, пјесника који је много волио Сарајево и у њему провео значај дио живота.
Из књиге „Нацртај ми кућу, тата“, за ову прилику издвојили смо двије пјесме: Очева звезда и Рука која пише песме
Очева звезда
Тата, када си
Висок до неба –
Скини ми звезду,
Ноћас ми треба.
Нек је убере
Твоја рука,
Да сања испод
Мог јастука.
А сутра, кад сунце
Свод позлати,
Нек се та звезда
На небо врати.
И нека небо
Сања и светли –
Наша му звезда
У сан лети.
Тата, дижи ме
У висине,
Да и ја теби
Звезду скинем.
У ноћи пуној
Зла и мрака
Нек те та звезда
Брани од страха.
А сутра, када
Дође слобода,
Нек наша звезда
Сја сред свода.
Нек се слобода
Ничег не боји –
Бране је снови
Твоји и моји.
Рука која пише песме
Рука која пише песме
Час засветли, час процвета,
Час јагоде, а час звезде,
Бере док у песми шета.
У заносу – окрилати,
Буде птица, лептир лаки,
Буде сунчев осмех, златни,
И мак што у житу пламти.
ЗаЉуби се, неосетно,
И ништа јој јасно није,
У томе јој прође лето
Љубави и поезије.
Мало сања, мало бунца,
Мало бунца, мало сања,
У очима засветлуца
Нека чудна луда тајна.
Од нежности, као травка,
Задрхтури, затрепери,
Свака честица, и јавка,
Нешто слути, нешто жели.
Рука која пише песме –
Ова рука, засањана,
Сме и не сме, сме и не сме
Да ти пише сваког дана.
СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО – ТРИБИНА:
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГА
Драгослава Јањића Дно пољупца (путописна проза) и
Велимира Милошевића Похвала славују (збирка поезије)
Промотори: Жељко Иванковић, књижевник;
Мирсад Бећирбашић, књижевник;
Жељко Граховац, књижевник;
Дејан Гарић, публициста.
 
У препуној дворани пред многобројним посјетиоцима, пријатељима „Просвјете“ у просторијама Друштва, промотори су одржали сјајну бесједу о лику и дјелу аутора. Истакла су важност рада и допринос њиховог стваралаштва како Душтву и за Друштво, тако и цјелокупном књижевном стваралаштву БиХ.
 
Овом приликом постхумно је додјељено највеће признање Друштва „ВЕЛИКУ ПОВЕЉУ ПРОСВЈЕТЕ“ Велимиру Милошевићу и Драгославу Јањићу за изузетна достигнућа у области културно-просвјетног и умјетничког стваралаштва.
На X изборној скупштини Друштва одржаној 21. јуна 2012. године усвојен је приједлог да се на основу члана 18. Статута и члана 2 Правилника о наградама и признањима постхумно додијели Велика повеља Просвјете, Драгославу Јањићу, дугогодишњем члану Управног одбора, предсједнику Трибине, главном и одговорном уреднику „Босанске виле“, за изузетна достигнућа у области просвјетно-културног и умјетничког стваралаштва;
Предсједник Друштва Саво Влашки је повељу лично уручио Георгини Јањић, супрузи Драгослава Јањића.
На XИ извјештајној скупштини . сједници одржаној 21. јуна 2013. године усвојен је приједлог да се на основу члана 18. Статута и члана 2 Правилника о наградама и признањима СПКД “Просвјета” Сарајево посхумно додјели Велика повеља Просвјете Велимиру Милошевићу, дугогодишњем члану Друштва и уреднику у “Босанској вили”, листу за књижевност, културу и друштвена питања, за изузетна достигнућа у области просвјетно-културног и умјетничког стваралаштва.
Предсједник Друштва Саво Влашки је повељу персонално уручио Саиди Милошевић, супрузи Велимира Милошевића.
„Просвјета“ се и на овај начин, штампањем књига, њиховом промоцијом и додијелом највећих признања Друштва, дјеломице, одужила и захвалила на раду и бесмртним дјелима ова два великана писане ријечи.
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГА ПОЕЗИЈЕ ДАРЕ СЕКУЛИЋ
„Удари мора“ (поема) и „Висећи мост“
(Издавач СПКД „Просвјета“ Сарајево)
Гост вечери: пјесникиња Дара Секулић
Промотор: Стеван Тонтић, књижевник
 
Јуче је на Осмом зимском салону књиге у клубу Collegium Artisticum гостовала пјесникиња Дара Секулић. Била је то прилика да једна од највећих поетеса балкана промовира најновије књиге поезије. Ријеч је о поеми „Удари мора“ и збирка пјесама „Висећи мост“. Издавач је СПКД „Просвјета“ из Сарајева. Промотор књижевник Стеван Тонтић.
Дара Секулић, својим импозантним књижевним опусом од 26 објављених књига (Одсањани дом, Грлом у јагоде, Горак конак, Блиско било, Лицем од земљице, Облик студи, Дух пустоши, Лицем према сунцу, Брат мој Тесла, Реч се игра, Ни велик ни мали,Камени кашаљ…) и многобројним књижевним наградама (Златна струна 1972, Змајева награда,1997, Печат вароши сремскокарловачке, Бранково коло 2002.,Награда „Саво Мркаљ“,Награда књижевних сусрета на Козари,2010, Кочићево перо, 2011., Књижевне награде „Алекса Шантић, 2012.г.), заступљена је у бројним антологијама у земљи и свијету.
 
ПРОМОЦИЈА КЊИГА ДАРЕ СЕКУЛИЋ НА ЗИМСКОМ САЈМУ КЊИГЕ САРАЈЕВО
У оквиру Осмог „Зимског сајма књиге“ одржаће се у понедјељак, 17.12.2012.године у 15,00сати у Цоллегиуму Артистицуму (Скендерија Терезије бб) промоција књига поезије Даре Секулић „Удари мора“ и „Висећи мост“.
Гост на промоциј пјесникиња Дара Секулић, промотор Стеван Тонтић.
Комисија за издавачку дјелатност СПКД "Просвјета" Сарајево - позива Вас на промоцију књига поезије Даре Секулић:
"УДАРИ МОРА" (поема) И ВИСЕЋИ МОСТ
Гост вечери :Дара Секулић;
Промотор: Стеван Тонтић, књижевник;
Модератор: Милица Кајевић
Музички програм: Јелена Чамур, сопран и пратња, клавир, Невена Чеклић.
Мјесто и вријеме: просторије Друштва у ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1. Четвртак 22.новембра 2012.г. у 19:00 сати.
У ПРИПРЕМИ ИЗДАВАЊЕ ЧЕТИРИ КЊИГЕ ЕДИЦИЈЕ СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У БиХ!!!
СПКД "Просвјета" Сарајево и СПКД "Просвјета" Мостар промоција књига Даре Секулић
 
- У препуној галерији Дара Секулић је казивала своје стихове, Жељко Граховац, књижевник и главни и одговорни уредник Босанске виле својом пјесмом у прози, сликовито је говорио о Дариној поезији, млади умјетници на гитари Бојан Берибака и Пеђа Харт опјевали су Дарине стихове пјесмом и музиком а МИлица Кајевић је модерирала.
Присутни су исказали своје задовољство громогласним аплаузима и честиткама свима нама који смо им приредили једно незаборавно вече. Слике и цртежи познатог мостарског сликара Бобе Самарџића красиле су зидове галерије
СA 55. САЈМА КЊИГА У БЕОГРАДУ
 
55. међународни београдски сајам књига одржан је у периоду од 25 – 31. октобра 2010. године. Тема сајма књига "Сви наши јубилеји", мото сајма "Памет у главу". Сајам је отворио књижевник Ласло Вегел, најзначајнији писац савремене мађарске и српске књижевности. У име земље почасног госта (Шведска), отварање сајма је поздравила шведска књижевница за дјецу Оса Линд.
На 55. међународно београдском сајму књига учествовало је преко 800 издавача из Србије и иностранства. СПКД "Просвјета" – Сарајево је изложила своја издања на штанду Пословног удружења издавача и књижара Босне и Херцеговине.
"Просвјетина" издања књига Драгомира Гајевића Лице и наличје Босне, Дејана Ђуричковића Подсјећања (о српским писцима из БиХ), Војислава Вујановића Заточник свјетлости (о пјесничком дјелу Велимира Милошевића), као и двоброј "Босанске виле" 48-49 су изазвали велико интересовање посјетилаца Сајма. Издања су представили Жељко Граховац, предсједник Комисије за издаваштво и главни и одговорни уредник "Босанске виле" и Љубица Жикић, уредник у Редакцији часописа. |
