Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Latinica Насловница Новости Библиотека Босанска Вила Пресс Архив Контакт
Ћирилица

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 ПРОСВЈЕТА
 
О нама
Химна посвећена Просвјети
Органи управе
Период 1902. - 1949. године
Период од 1993. до данас
Статут и правилници
Легатори
Награде и признања
Кип
Ин мемориам
 СЕКЦИЈЕ
 
Позориште и филм
Омладинска
Трибина
Мис Ирби
Издавачка
Ликовна
 ГАЛЕРИЈЕ
"НАШИ СТАРИ"
Галерија"Просвјета"
 
 КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Народна библиотека Србије
Национална и универзитетска библиотека БиХ
Добротвор
Народно позориште
The European library
ФЕНА
Профил Друштва на Facebook-у
Умјетничка галерија БиХ
free counters

 

 


 

 

 

 

 

 
 
 ДОБРО ДОШЛИ НА НАШУ СТРАНУ

ПЕРИОД ОД 1993 ДО ДАНАС

ОСЛАЊАЈУЋИ СЕ НА ТРАДИЦИЈУ ПРОШЛОСТИ, ПЛОВИМО У СВИЈЕТЛУ БУДУЋНОСТ

ОСМА ИЗВЈЕШТАЈНО-РАДНА СКУПШТИНА ДРУШТВА

VIII  извјештајна Скупштине СПКД „Просвјета“ – Сарајево одржала се 29. маја 2010. године у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1 са почетком у 11,00 сати.
Присутни: чланови Друштва.

Рад  VIII извјештајне Скупштине СПКД „Просвјета“ отворио је Милорад Крунић, предсједник Друштва, након помена минутом ћутње преминулим члановима Друштва између двије Скупштине, предложен је и усвојен слиједећи

ДНЕВНИ РЕД

  1. Избор радних тијела Скупштине;
    1. Записничара;
    2. Два овјеривача записника;
    3. Верификационе комисије.
  2. Усвајање записника са VII извјештајне Скупштине Друштва;
  3. Извјештај о раду Друштва за период мај 2009.g. – мaj 2010.г.;
  4. Извјештај Надзорног одбора Друштва за период 01.01. – 31.12.2009.г.;
  5. Програм рада комисија Друштва за 2010.г.;
  6. Приједлог измјена СТАТУТА;
  7. Текућа питања – разно;

Сви предложени документи су једногласно усвојени. У експозеу Милице Кајевић, предсједнице Управног одбора, дат је пресјек рада Друштва између двије извјештајне скупштине:

Поштовани чланови Друштва и драги гости,

Већ другу годину дјелујемо у овом лијепом, проширеном простору у који воле доћи сви поштоваоци Просвјете, дружити се, срести се, а уједно чути или погледати нешто занимљиво из разноврсног програма наших пет комисија.
Свјесни смо тешког времена који спутава и ограничава наше активности у свим сегментима рада, али ипак, некако успјевамо нашим трибинама, промоцијама књига, изложбама, филмовима, обиљежавањима значајних годишњица, као и богатим музичким програмима привући велики број посјетилаца, и отргнути од заборава љепоту и традицију наших предака. Настојимо да афирмишемо и чувамо углед Просвјете у њеној 108. години постојања у нашем граду, да слиједимо духовни континуитет културе Срба, и свих наших комшија с којима смо живјели и живимо на овим просторима. Богатство различитости чини нас богатијима и јединственим.
Одржано је 18 јавних манифестација у периоду измедју двије Скупштине.
У госте смо позивали предаваче свих генерација, како оне старије, тако средње и младе.
Чули смо и дивили се љепоти поеме старе 600 година “Слово љубве” Стефана Лазаревића. Упознали се са свестраним књижевним послеником Боривојем Јевтићем поводом 50 година од његове смрти. Погледали први српски играни филм из 1930. године “Грешница без греха” Косте Новаковића, подсјетили се поново винске поезије нашег Веље Милошевића и његове “Багрем баште”у казивању рано преминулог Милана Милидрага. /програм уврштен у обиљежавању Дана кантона/.
Обиљежена је и годишњица смрти Данила Киша, великана писане ријечи.
Вриједан јубилеј, пола вијека, посветили смо доајену нашег глумишта Владимиру Јокановићу. Промовисали смо књигу академика Душана Кецмановића “Психијатрија у критичком огледалу”, као и послушали изузетно занимљиву презентацију једног дипломског рада “Повратак елементарном човјеку”- Десет човјекових заповједи. Шта је то идентитет БиХ гледано из угла једног индивидуалца, као и “Наша животна средина и какве нас климатске промјене чекају”, била су два изазовна казивања уз мноштво нових и непознатих детаља.
Рјечју и музиком дочарана нам је Атина и Хавана у Сарајеву. Било је право уживање присуствовати тим вечерима. Три сликара, умјетника из Јахоринске колоније пружили су нам празник за очи на зидовима Музеја књижевности и позоришне умјетности “Мак”.
Скоро све наше јавне трибине оплеменили су музички програми студената и професора Музичке академије из ИС, и Средње музиичке школе из Сарајева.
Наши стипендисти су дали свој допринос обиљежавању празника Св. Саве и Васкрса. Настојимо да стипендисте укључимо у активности Просвјете. Њих је ове године 15. Истичем људски гест Драгана Дувњака, инж. електротехнике из Сарајева који из властитих средстава стипендира једног студента Електротехничког фак. у Сарајеву.
Одржана је промоција јубиларног броја “Босанске виле” (‘94-’09). Том приликом промовисана су и дигитализована издања Виле, у издању Медијацентра план Сарајево, на што смо поносни.
Исти број је промовисан и у Ћоровића кући у Мостару, а изложен на сајмовима књига у Франкфурту, Београду и Загребу.
Уз велике напоре редакције и Просвјете изашао је и двоброј Босанске виле, 46/47 под руководством новог уредника Жељка Граховца, књжевника. Уврштени су нови садржаји, као и наслови поглавља, редизајн је Виле нешто измјењен. Свака квалитетна промјена је добра и пожељна.
Писани, као и електронски медији посветили су видну пажњу Босанској вили (“Ослободјење” “Слободна Босна”, “Дани” и ТВСА).
У овој години због немања средстава, успјели смо само да будемо суиздавачи”Монографије о раду и животу глумице Инес Фанчовић”, аутора Воје Вујановића, и да издамо постхумно књигу есеја “Лице и наличје Босне” Драгомира Гајевића. Такодје смо издали и Просвјетин календар са фотографијама за 2010. год. Раније је објављен каталог Просвјетиних издања. 1902- 1949 и 1993-2008. година.
Реализација свих наших пројеката зависи од расписаних конкурса градских, кантоналних и федералних институција за културу. Тако смо до сада конкурисали за суфинансирање средстава код Општине Стари град; Министарства културе и спорта Кантона Сарајево; Федералног министарства културе и спорта а код Федералног министарства цивилних послова аплицирали смо за Монографију “Српски сликари XX вијека у БиХ ” дугорочни пројекат аутора Воје Вујановића/ у првој фази Мица Тодоровић/ Обратили смо се Амбасади републике Србије и Амбасади краљевине Норвешке са молбом за материјалну подршку објављивања Босанске виле. 
Истичем добру сарадњу са ТВСА, посебно, снимљену емисију о сарајевској Просвјети која је емитована у програму Тарих. И паљанска ТВ кућа ОСМ прати скоро све наше манифестације. Нисмо задовољни дневним листом “Ослободјење” које нам често не објави јавне трибине. Реаговали смо писмено, али нисмо добили одговор. На јавно упућену писмену иницијативу нашег члана Слободана Стајића према Скупштини града, враћене су бисте Петра Кочића, Хамзе Хуме, Јована Кршића и Хасана Кикића на раније локације у малом парку, преко пута зграде Предсједништва БиХ. Активности на том пољу се настављају.
Прије два дана угостили смо студенте и професоре Института за славистику Универзитета “Карл-Франц” у Грацу-Аустрија који су на својој 9-дневној екскурзији названој: Траговима Иве Андрића, жељели да се упознају и са радом СПКД Просвјета Сарајево, да нешто чују о Иви Андрићу и српској књижевности у БиХ. О томе су им говорили активисти Просвјете и књижевник Стеван Тонтић. Руководилац екскурзије је наш Сарајлија проф.др. Бранко Тошовић.
У марту ове године почела је са радом и библиотека Просвјете. Располажемо са фондом од 6.429 књига. Обогатили смо фонд са куповином Лексикона о Сарајеву Валеријана Жује, 50 књига писаца Нобеловаца, а издавачка кућа Маунагић поклонила нам је 20 књига различитих жанрова.
Успоставили смо контакт са СКД Просвјетом - Ријека, као и са члановима СГВ-а из Санског Моста и Босанске Крупе да оснују подружнице Просвјете, послали потребну документацију, али нажалост, то нису реализовали до сада.
Наша wеб страница, просвјета.цом.ба прати сва догадјања рјечју и сликом.
Са прошлогодишње Скупштине нисмо реализовали:
1.Издавање “Алманаха” редовне годишње публикације/ недостатак средстава/.
2. Аматерско позориште за младе-стипендиста Младен Каурин поднио је Приједлог за реализацију тог пројекта, али због заузетости Младена, као и немања финансијске потпоре, пројекат није остварен. Наставићемо да на томе радимо и даље.
Приоритети за даљи рад:
1. Остаје трајни задатак објављивање изабраних дјела српских књижевника у БиХ у 50 књига. Пројекат је започео покојни Рајко Ђурица.
2. Наставак дигитализације “Босанске виле”( снимљено на ЦД 1885-1914)
То је већ у процесу преговора.
3. Регистрација Просвјете у државни регистар.
Просвјета остаје мјесто људског дружења, лијепе ријечи, толеранције и узајамног разумијевања и договора.

СЕДМА ИЗВЈЕШТАЈНО-РАДНА СКУПШТИНА ДРУШТВА

СПКД "Просвјета" је одржала своју ВИИ извјештајно-радну Скупштину 23. маја 2009. године.

sedmaskupstina1 sedmaskupstina

Резиме:

У сезони септембар 2008 - јуни/јули 2009 година одржано је 18 јавних манифестација различитих жанрова.
- Донесена је одлука о висини годишње чланарине Друштва: Од јануара 2010. године чланарина ће износити 15,00 КМ за пензионере, незапослене, ђаке и студенте, а 30,00 КМ за запослене чланове.
- Интензивирати сарадњу и размјену програма са "Просвјетама" из Федерације и Републике Српске.
- Посебну пажњу посветити Комисији за издавачку дјелатност
- Размотрити могућност наставка издавања "Алманаха" Друштва
- Активирати рад младих

СЈЕЋАЊЕ HA ПPOШЛОСT~ OБABE3E 3A БУДЋHOCT

Манифестација поводом стогодишњице била је обиљежена Свечаном академијом у Дому војске Ф БиХ попраћено изложбом слика под називом “Наши стари” у Collegium artisticum

Даме и господо, уважени гости, драги приjатељи!
Звуцима "7. руковети" бесмртног Мокрањца започесмо, ето, свечану Академиjу посвећену 100-тоj години постоjања Српског просвjетног и културног друштва "Просвjета", основаног 1902. године y Сараjеву. Захваљуjемо се на доласку представницима државних структура, представницима Просвjете Републике Српске, Федерациjе, "Препорода", "Напретка" и "Беневоленциjе", дипломатским предcтавницима, културним и jавним радницима, a посебно од срца се захваљуjемо и поздрављамо наше несебичне активисте.
Свjесни смо да сте дошли на нашу свечаноcт са срдачним честиткама и жељом за даљњи просперитет нашег друштва. Сви сте нам jеднако драги и свима желимо добродошлицу.

akadem Teodor Romanic

Академик проф Теодор Романић

 

Добро нам дошли!

Ето данас прилике да се подсjетимо безброjних прегалаца y просвjетноj и културноj дjелатности, добротвора и легатора од оснутка нашег друштва до данас, a коjи нису, на жалост, присутни мeђу нама, да зажелимо да заjеднички учествуjемо у данашњем обиљежаванњу нашег jубилеjа.
Позивам вас да одамо почаст тим људима, да их се макар и накратко сjетимо, да им захвалимо на учињеном и да се присjетимо аманета коjи су нам завjештали.

Хвала им!

100 година постоjања и рада jедног друштва, макар то било и са прекидима, чишеница je коjа рjечито говори o упорности оснивача и даљњих настављача y племенитом раду за добробит свога народа.
Ово je прилика да сасвим накратко сагледамо све идеjе, сна стремљења коjи су мотивирали наше већ далеке претке да приђу оснивању организациjе кojoj je циљ био да шири просвjету и културу. Не треба заборавити да je код оснутка "Просвjете" 1902. године живjело y Босни и Херцеговини око 30 високо образованих људи српске националности. Поразну празнину требало je под сваку циjену попунити без обзира колико je то напора, трошкова и самоодрицања захтиjевaло. Jасно се назирала идеjа o потреби приближавања кретањима великог свиjета. Био je то покрет хисториjски y сваком погледу, било je то y знаку националног освjешћивања на просвjетном, културном и опште духовном плану.
Beћ код оснивања знали су се основни правци дjеловања, правци коjи су се стално обогаћивали новим идеjама, до обухватања свих видова просвjетног и културног присуства. Не треба сметнути c ума да се y свим акциjама могло и морало ослонити искључиво на властите потенциjале, на властите изворе финансирања, на добротворе, на поjединце коjи су зaиста штедро учествовали y материjалноj, a и свакоj другоj подршци. Ниje занемарљива чињеница да je први донатор била jедна кућна помоћница, слушкиња код имућних газда. Потребно je истаћи име те особе, коjа je сматрала своjом патриотском обавезом да помогне. Име Даше Савиh треба наводити y свим приликама, y свим анализама "Просвjетиних" aктивности.

100g_prosvjete_jubilej

Приступило се првенствено оснивању фондова за стипендирање талентованих и марљивих млaдих људи на студиjама у свjетским културним центрима, у Бечу, Грацу, Прагу. Оснивaли су се затим домови за ученике средњих школа, помагало се школовање ученика у пpивреди. Издавачкоj активности посвећена je посебна пажња. Оснивањем библиотека и читаоница ca знатним фондовнма књигa и под стручним надзором ширио се тpаjан интерес за свеукупна богатства штампaне риjечи. Нису заборављени ни стални курсеви описмењавања, течаjеви за дjевоjке, помоћ сељачким задругама и jош много тога Одбори "Просвjете" су постепено постаjали све бpojниjи, прво у већим, a онда и у мањим мjестимa. Дjеловање “Просвјете” базирано je на изразито демократскоj основи уз знатан степен децентрализованог принципа код доношена одлука. Контрола утрошених средстава била je ригорозна, пословало се домаћински и од свих корисника материjалне помоћи трaжено je заузврат максимално залагање у учењу и увjерљив успjех. Сматрало се нормaлним да нaкон завршетка школовања остajе трajна обaвеза помагања слиjедећим генерациjама.
Од оснивања "Просвjете", па већ и у припремама, ocjeћao се сталан надзор аустpоугарских власти. Ca изразитом и незанемарљивом дозом неповjерења праћене су све активности а каткада се посезало и за забранама поjединих манифестациjа као и за изразитим ометањем у свакодневном раду. Поjедини активиcти "Просвjете" били су на разне начине шиканирани, прогоњени па и хапшени. Све то ниje ни за тpенутак обесхрабривало и вjероватно je као пркос уродило повећаним ангажманом. Било je потребно и улагивање влаcтима како би се добила одобрења за неке акциjе. Материjална база je унаточ свих тих нелагодноcти увећана легатима, донациjама, опорукама и омогућила je да се активности стално прошируjу териториjално и по опсегу: Дом "Просвjете", у чиjем незнатном диjелу данас дjелуjемо усрдно се надаjући обећаном скромном проширењу, био je у то вриjеме импозантна база и посебан извор прихода.
Активност "Просвjете" ниjе се, нажалоcт одвиjала без прекида. Готово у траjању од пола стољеhа прекидан je нормалан рад. Посебно тешке тренутке доживљавало се за вриjеме Првог и Другог свjетског рата кад je прекид био попраћен запљеном и уништавањем имовине, интернирањем истакнутих поjединаца па и физичким ликвидациjама. Ho попут птице Феникс, сваки пут je долазило до обнове. Очити je то доказ да je "Просвjета" била неопходна, потребна свом народу, да је незамисливо одсуство просвјетног и културног живота, да је за духовност српског народа потребно изнова почињати, изнова сакупљати средства, изнова окупљати снаге, почињати такорећи ca згаришта како би се превладале посљедице истинских катаклизми.

hor_100g_prosvjete

Госпође и господо,
"Просвjета" je за вриjеме постоjања и ра­да била удружење потпуно отворено држећи се принципа да своjе његуjемо и унапређуjемо a да културна и просвjетна добра бошњачког, хрватског и jевреjског народа искрено  и до краjа поштуjемо. To je ориjентациjа коja данас логично доводи до потребе заjедничке сарадње код реализациjе неких проjеката и ca "Препородом" и ca "Напретком" и са "Беневаленциjом", па на том треба устраjати. Посебно и стално изражавамо жељу за што ужом сарадњом, гдjе већ поcтижемо значаjне резултате ca братском "Просвjетом" Републике Српске. потребно je истаhи да чинимо напоре да усагласимо наша дjеловања ca организациjама “Просвјете” у Мостару, Зеници и Тузли.
Опште изражена жеља и потреба да данас и убудуће значаjниjе прошируjемо наше активности треба, па и мора да прати оjачана материjална основа. Никако не желимо да заобиђемо чињеницу да у овим тешким временима добиjамо помоћ како би одржали у животу "Босанску вилу", издавачку дjелатност, активноcт трибина, изложби, поетских драмских, музичких и свих оcтaлих манифестациjа. Помоћ нам долази од институциjа Федерациjе, Кантона и Града Сараjева, долази и од многих иностраних организациja. Свима хвала на томе.
Живимо, међутим, у нади предстоjеће реституциjе како бисмо, ослоњени на влаcтите приходе, од обjеката коjи су нам одавно поклоњени, постали до краjа материjално неовисни и слободни у креирању даљњих активности на општу добробит свих коjи у нама виде приjатеље.
Оваj jубилеj, поред тога, што навраћа наше мисли на дoгaђaje из прошлости, свиjетле и часне, треба да усмjерава наше погледе према будућности. Правци су познати, они су већ утврђени приjе 100 година. Треба их проширити и осавременити. Вођени тим императивом, радимо и покушавамо да будемо достоjни насљедници оних честитих, храбрих и упорних људи коjи су се приjе 100 година окупили да би свом народу помогли у свестраном развоjу и у просвjетном и у културном и у опште духовном. Они су нас траjно задужили.
Увjерен сам да ћe оваj jубилеj дати подстрека за jош снажниjим ангажманом у чему се првенствено морамо ослонити на допринос младих људи, на освјежење постојећих снага мислимо на младе доказ je наступ нових снага у музичком диjелу културног програма, док ћемо у драмском диjелу поздравити наше већ афирмисане драмске умjетнике. Желим им успjешно представљање а вама, драги приjатељи, желим да уживате у ономе што су нам наши умјетници приредили.
Уживајмо, дакле, и хвала Вам!

Академик проф.. Теодор Романић

 

ИНФОРМАЦИЈА О ОСНИВАЊУ И РАДУ СПКД "ПРОСВЈЕТА”-САРАЈЕВО

У ПЕРИОДУ 1993 – 2006. ГОДИНА

Оснивачка Скупштина СПКД "Просвјете”- Сарајево одржана је 1993. године када је Друштво поново регистровано.
Без обзира на ратне услове који су владали у овом периоду, Друштво је, захваљујући ентузијазму неколико појединаца некако функционисало .
Живјели смо и радили у простору са изгорјелим кровом, састајали се у приватним становима. Дјелатност се сводила на обновљено издање "Босанске виле” - Листа за књижевност, културу и друштвена питања. Повремено су организоване трибине научних и културних радника. 1995.година била је нешто активнија. Организоване су изложбе слика Мице Тодо-ровић и Ђоке Мазалића, поетске вечери, округли столови и трибине са разном инересантном тематиком. У оквиру издавачке дјелатности издате су књиге "Ово је Балкан драга” Велимира Милошевића и ”Сарајевска туга” Горана Симића.
Рад у 1996. години био је стицањем разних околности мањег интензитета него претходне године. Главне карактеристике тог периода су: недостатак финансијских средстава, простора за рад и персонални проблеми. И поред тога настављено је издавање "Босанске виле”, штампан је "Народни алманах”, двије збирке пјесама "Пастернак на Мојмилу” Велимира Милошевића и "Лабудов пјев” Ненада Костића. Затим организован је одлазак дјеце на љетовање у Аустрију и Мађарску. Остварени су стални контакти са другим националним друштвима Препородом, Ла Беневоленцијом, Напретком и Цанкаром.
У ових неколико година, од поновног отпочињања активности СПКД "Просвјете”, у раду смо добијали подршку од Министарства за науку, културу, образовање и физичку културу Федерације Босне и Херцеговине, од Фондације Отворено друштво БиХ, Кантоналног министарства за финансије и Кантоналног министарства за културу и спорт.
На ИИИ редовној Скупштини СПКД "Просвјете”- Сарајево одржаној у јуну 1977. године изабрани су Савјет, Извршни одбор и други органи Друштва. У Савјету дјелују представници свих националности.
У новембру 1997. године, свечаном академијом у Народном позоришту обиљежено је 95 година постојања и рада СПКД "Просвјете”- Сарајево.
Захваљујући разумјевању Општине Стари град, СПКД "Просвјета”- Сарајево је половином 1998. године уселила у дио простора у својој згради /цца 70м/. У улици Симе Милутиновића Сарајлије бр.1
Полазећи од богате традиције Друштва, "Просвјета” је свој рад усмјеравала преко многобројних комисија ( Трибине , Комисије за ликовне умјетности, Комисије за позориште и филм, Музичко-хорске комисије, Комисије за издавачку дјелатност, Редакције "Босанске виле” и "Алманаха”, Омладинског клуба, Актива жена, Комисије за поврат имовине, Комисије за обиљежавање 100 година постојања СПКД "Просвјета” - Сарајево, Комисије за односе са јавношћу), које су водили стручни људи квалификовани за њихов рад и остваривали зацртане програме рада према финансијским могућностима Друштва.

ТРИБИНА

У овом периоду је организовано 61 Трибина:

Округли сто: "Драмско дјело Миодрага Жалице” (учесници: Хусеин Тахмишчић, Страјо Крсмановић, Бата Ченгић, Радован Марушић, Слободан Стојановић, Гордана Музаферија, Мишо Мрваљевић, Драгослав Јањић).
Проф.др. Божо Кљајић: "Уставно организовање и функционисање Босне и Херцеговине”.
Проф.др. Дејан Ђурићковић: "Дјело Јована Кршића” (поводом 100 година од рођења књижевника) и изложба о животу и дјелу Јована Кршића коју је отворио Александар Љиљак.
Мехмед Мешић: "Осам вијекова Хиландара”.
Књижевно вече: Сарајевска ратна прича (учесници: Жељко Граховац, Драгослав Јањић, Ненад Величковић, Дамир Узуновић и Горан Самарџић).
Креонт босанскохерцеговачког театра – Урош Крављача. (учесници: Урош Крављача, Војислав Вујановић, Владо Јокановић, Феђа Ђедовић и Миле Пећанац.
Драгутин Басрак: "Како постићи нормалну тјелесну тежину”.
Проф.др. Дејан Ђурићковић: "Перо Слијепчевић, књижевник и публициста” (поводом 100 година од рођења књижевника).
Трибина посвећена Ристи Бесаровићу, научнику и културном раднику (учесници: Александар Љиљак, Томислав Ишек, Татјана Праштало, Мина Кујовић, Дуња Видаковић, Мира Миљановић, Драгослав Јањић).
Промоција 14. броја "Босанске виле” и "Алманаха” за 1998.г. (промотори: Жељко Иванковић, Ненад Радановић и Мухидин Џанко).
Милорад Милић: "Прве светосавске бесједе” (поводом обиљежавања дана С. Саве и 110 година Српског пјевачког друштва "Слога” (учесници Теодор Романић и Војислав Вујановић).
"Пјесмом да ти кажем” - вече посвећено музичком стваралаштву Милета Јањића. Учесници: Нада Ђуревска, Мики Трифунов, Велимир Милошевић и Драгослав Јањић.
"Живот пише романе али нема ко да их чита” - вече посвећено обиљежавању 35-ој годишњици умјетничког рада и 55 година живота Ратка Орозовића, познатог, телевизијског и филмског ствараоца (учесници:
Градимир Гојер, Њ.Е. Филип Сидорски, амбасадор Руске Федерације, Мики Трифунов и Драгослав Јањић).
Вече сјећања на академика Неду Зеца - у поводу 100 година рођења (учесници Проф.др. Боро Ђукановић, Проф.др. Радмило Јовановић и Мики Трифунов, глумац).
Музичко – поетско вече поводом 200 година рођења Александра Сергијевича Пушкина (ученици Бисера Аликадић, Марко Вешовић, Војка Ђикић, Жељко Граховац, Неџад Ибришимовић, Велимир Милошевић, Ненад Радановић, Горан Врачар, Владимир Настић и Њ.Е. Филип Сидорски, амбасадор Руске Федерације. У музичком дијелу програма учествовали солисти хора Словеначког културног друшта "Цанкар” и Милица Пап за клавиром.
Промоција књиге Драгослава Јањића "Тровање шампањцем”. Издавач: СПКД "Просвјета” - Сарајево.
Димитрије Калезић: "Значај Божића”.
Милорад Милић: "Бахрија Нурихаџић о себи, својој умјетности и свом времену” - сјећање на једну од најуспјешнихих оперских дива прије другог свјетског рата, првакињом Београдске опере, цијењеној умјетници која је гостовала на свим великим оперским сценама тог времена – од Цириха, Лондона, Каира, Варшаве до Прага, Беча, Будим-пеште.
Промоција књиге "Легенде из старог Сарајева” аутора Влајка Палавестре. Промотори: Изет Сарајлић, Дејан Ђурићковић, Марина Палавестра и Драган Стојковић издавач књиге.
Промоција књиге "На пергамени лица” Амира Брке и "Квинтни круг” Драгана Јовановића Данилова. Промотори: Др. Енвер Казаз и Жељко Граговац.
Поетско вече Стевана Тонтића. Учесници: Стеван Тонтић, Дејан Ђурићковић и Жељко Граховац.
Промоција књиге Јагоде Кецман из Сплита "Акварелом у предворју срца”. Промотор: Војислав Вујановић.
"Естетика Светог Саве”. Предавач Војислав Вујановић.
Поетско вече Даре Секулић. Учесници: Дара Секулић, Ненад Радановић, Сократ Кајевић, те пијанисти Ведрана Мујкић и Нихад Кречо.
Поетско вече пјесника Горана Бабића из Београда и Вуице Решиног Туцића из Новог Сада. Домаћин вечери је био књижевник Стеван Тонтић.
Промоција књиге "Пламени језици над Мостаром” аутора Ратка Пејановића из Мостара. Промотор је био Златко Сердаревић, новинар из Мостара.
"Мисија Босанске виле у прошлости и данас”. Предавач: Проф. др. Дејан Ђурићковић.
Промоција "Босанске виле”, листа за књижевност, културу и друштвена питања бр. 22-23 који је већи дио свога садржаја посветио прослави 100 година постојања СПКД "Просвјета” - Сарајево. Промотори су били јавни и културни радници Сарајева, књижевници, пјесници и сарадници часописа.
Промоција књиге и ЦД-а Драгице Вујовић – Браунштајн "Ветрови Балкана”. Промотори су били академик Владимир Премец и Војислав Вујановић, књижевни, ликовни, и позоришни критичар.
"Политички роман као специфичан књижевни израз”. Предавач академик Никола Ковач.
"Породични корјени Деспића и лично стваралаштво”. Предавач гост из Београда академик Дејан Деспић.
Промоција књиге Велимира Милошевића "Преко срушеног моста". Промотори: Адван Хозић и Драгослав Јањић. Поезију Велимира Милошевића читали Адмирал Махић, Аида Дреца и Милан Милидраг.
Слободан Жалица: "Дванаест светих ноћи” - предавање из антропозофије.
Промоција књиге Бошка Кућанског "Зелензим”. Промотори: Драгослав Јањић и Велимир Милошевић.
Промоција књиге поезије Велимира Милошевића: "Преко срушеног моста” у сарадњи са СПКД "Просвјета” - Мостар. Промотори су били Алија Кебо, књижевник и Мијо Иво Андрић, књижевник.
Промоција књиге Бранислава Ђурђева "На застарјелим странпутицама”, приређивача Доц.др. Весне Мушете - Ашчерић. Промотори: Академик Владимир Премец, проф.др. Енес Пелидија и Жељко Граговац, књижевник.
Промоција књиге Бранислава Ђурђева "На застарјелим странпутицама".
Приређивач. Весна Мушета Ашћерић. Промотори: књижевник Жељко Граховац, академик Владимир Премец и проф.др. Енес Пелидија. Промоција је одржана 13.02. 2003. године у просторијама Друштва. СПКД "Просвјета” - Сарајево, као издавач ове књиге је из области хисторијографије добило ГОДИШЊУ НАГРАДУ Пословног удржења и књижара Босне и Херцеговине.
Проф. др. Ненад Кецмановић, неуропсихијатар: "О (не) моралу психијатара, још једном”. Трибина одржана у четвртак, 29. маја у просторијама Друштва.
Жељко Иванковић, "Политичка рецепција Андрићева дјела”. Трибина одржана у уторак 10. јуна у просторијама Друштва.
Мирослав Јањчић: "Бесједа Другим језиком – о искушењима стварања на нематеријалном језику”. Трибина је одржана у уторак, 17. јуна у Музеју књижевности и позоришне умјетности.
"Књижевник Ристо Трифковић” - подсјећање уз десету годишњицу смрти. Предавач: проф.др. Дејан Ђурићковић. Трибина одржана 18. септембра у просторијама Друштва.
Вече поезије Алије Кебе "Од Уборка до Неw Yорка” и промоција књижевног часописа "Мост”. Гост вечери Алија Кебо. Промотори: пјесник Велимир-Вељо Милошевић и књижевник Драгослав Јањић. Промоција одржана 02.октобра у просторијама Друштва.
Промоција књига Благоја Блажа Племића, књижевника из Фоче "У загрљају” и "Иза прве линије”. Промотори: књижевник Есад Бајтал и књижевник Велимир-Вељо Милошевић. Медијатор Страјо Крсмановић, театролог. Промоција одржана 13. новембра у Мултимедијалном центру МАК у сарадњи са Библиотеком Града Сарајева.
"Фактори и елементи глогализације”. Предавач: академик Љубомир Берберовић. Предавање одржано 27. новембра у просторијама Друштва.
Хумориста и сатиричар старог Сарајева: Саво Скарић-Зембиљ (поводом 125. година од рођења).
Вече озбиљне поезије по казивању Бранка Чучка, пјесника – "Поезија с краја стољећа”. Медијатор Стево Латиновић. Манифестација одржана 27. 01. 2004. године у просторијама Друштва.
Филмско – поетско вече "Живим од недостатка доказа”, организовано поводом 60 година живота и 40 година умјетничког рада Ратка Орозовића, филмског и позоришног режисера. Промотори (бесједили) Владимир Премец, академик и Градимир Гојер, театролог. Медијатор Стево Латиновић. Манифестација одржана 25. 02. 2004. године у просторијама Друштва.
Промоција књиге Милорада Костића "Записано у звездама”. Промотори Адмирал Махић, књижевник и Ратко Орозовић, филмски и позоришни редитељ.
Вече балада и шансона "Ноћас се моје чело жари”. Аутор музике Мухамед Златан Хреновица – извођач Мики Трифунов, глумац. Манифестација одржана у просторијама Друштва 31. 03. 2004. године.
Промоција књиге Драгослава Јањића "Драме” и јавно слушање награђене радио драме "Људи на чекању”. Промотори Градимир Гојер, театролог, Жељко Иванковић, књижевник и Жарко Турубатовић, режисер. Медијатор Стево Латиновић. Манифестација одржана 29. 04. у Музеју Сарајева – "Деспића кућа”.
Промоција јубиларног 30. броја часописа "Босанска вила” поводом десетогодишњице њеног новог живота. Промотори проф. др. Дејан Ђуричковић и Жељко Граховац, књижевник. Промоција је одржана 10. 06. 2004. године у просторијама Друштва.
52.Промоција књиге Ненада Радановића "Антологија фантастичке пиповијеткеу Босни и Херцеговини”. Издавач: СПКД "Просвјета” - Сарајево. Промотори проф. др. Дејан Ђуричковић и Жељко Граховац, књижевник. Промоција је одржана 24. 06. у просторијама Друштва, као и 03. 07. 2004. године у Мостару у Ћоровича кући.
Живот и дјело преминулог пјесника Весе Радумила, најмлађег заточеника концентрационог логора Јасеновац. Предавач Ненад Радановић, модератор Стево Латиновић
Хисторија и прича: Књижевно дјело Иве Андрића. Предавач: проф. др. Дејан Ђуричковић, модератор Стево Латиновић.
Обиљежавање 50. представе "Мемоари Проте Матеје Ненадовића”. Извођач: Павле Илић. Модератор Стево Латиновић.
Деведесет година од смрти Михајла Пушаре. Предавачи: Павле Илић, проф. др. Дејан Ђуричковић. Модератор Стево Латиновић.
Књижевно вече пјесника Драгана Колунџије у поводу 50-годишњце умјетничког стваралаштва. Уводна ријеч: Стеван Тонтић.
Промоција књиге Велимира Милошевића "Багрем башта” (Вече винске поезије. Промотори Драгослав Јањић и Војислав Вујановић. Модератор Стево Латиновић.
Промоција "Босанске виле” (двоброј 33-34) у поводу 120 година од изласка првог броја. Промотори: проф. др. Драгомир Гајевић, проф. др. Новак Килибарда и Драгослав Јањић.
Живот и рад Николе Тесле. Предавач: Радослав Елез.
Поетско вече посвећено Душку Трифуновићу. О пјеснику говорио Стеван Тонтић, књижевник. Интерпретација стихова Милан Милидраг уз музичку пратњу Борислава Вељковића.

КОМИСИЈА ЗА ЛИКОВНЕ УМЈЕТНОСТИ

Скромни простори СПКД "Просвјета” - Сарајево су ипак омогућавали организовање ликовних изложби. Биле су то изложбе до тридесетак експоната. Усмјерење је било ка афирмацији мање познатих и, чешће, младих ликовних стваралаца, стваралаца чијој се афирмацији хтјело помоћи, скренути пажњу на њихово стваралаштво које би остало, можда, затворено у приватним просторима у којима је и настајало. Поред просторија СПКД "Просвјета” - Сарајево кориштени су и изложбени простори Галерије "Нови храм” и Галерије "Мак”.
"Осамсто година постојања манастира Хиландар”. Изложба је организована у сарадњи са Републиком Српском, постављена је била у Галерији "Нови храм", Изложбу је отворио Митрополит Дабобосански Господин Николај.
Изложба лавирунга "Отмица Европе” Слободана Бијељца, умјетника који живи и ствара у Паризу (отварање изложбе у Галерији Нови храм и перформанс поводом затварања изложбе. Учесници: Војислав Вујановић, ликовни критичар, Мики Трифунов, глумац и Проф. Јевгениј Ксаверијев, виолончело).
Изложба Слика Слободана Перишића (који је тих година боравио и стварао у Шведској) у Галерији Нови Храм. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
"Аб ово", изложба Биљане Жакуле, умјетнице која тренутно живи и ради у Данској. Изложба под симболичним називом "Аб ово" постављена у Галерији "Мак" представља један нови почетак у стварању ове ауторице, почетак рада на новим материјалима попут свиле и порцулана. Изложбу је отворип Ненад Радановић, књижевник и сликар.
Изложба слика Милана Васиљевића у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба минијатура сликара Јована Бијелића" организована у просторијама СПКД "Просвјета" - Сарајево у сарадњи са Галеријом "Палета". Изложбу су отворили Војислав Вујановић и Драгослав Јањић.
Изложба икона у бакру Славољуба Радовановића Србина организована у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба "Бели анђео” (детаљи милешевских фрески) Ибрахима Дураковића, иконописца из Србије. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба слика Густија Гонзалеса, Аргентинца, који тренутно живи и ради у Шведској. Поред Војислава Вујановића, изложбу је отворио и Њ.Е. господин Нилс Елиассон, амбасадор Краљевине Шведске у БиХ. Изложба је организована у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево.
Изложба слика Милана Арежине, младог сликара из Републике Српске. Изложба је организована у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево. Изложбу је отворио Војислав Вујановић-
Изложба слика Радмиле Лиздек, апсолвента Академије ликовне умјетности из Требиња. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба слика Митра Девића која је организована у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево. Изложбу је отворио Војислав Вујановић
Трећа самостална изложба Ненада Радановића, књижевника у просторијама СПКД "Просвјета” - Сарајево. Изложбу је отворио Војислав Вухановић.
Изложба слика (торзо) Јелене Каришик, асистента Академије ликовних умјетности из Бања Луке, која је организована у Галерији "Нови храм”. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба калиграфских радова Шукрије Гаврановића одржана у Галерији "Мак” у Сарајеву. Иста поставка изложбе је пренесена и у Мостар и изложена у Галерији "Ћоровића кућа”.
Изложба о животу глумице Јелене Кешељевић постављене у Галерији "Габријел" у сарадњи са Фестивалом "Сарајевска зима”. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Изложба "Наши стари” - Српски сликари из БиХ – прва половина XX вијека постављена (аутора Војислава Вујановића) у Галерији "Цоллегиум артистицум” која је представила 51 умјетника са 140 дјела. Изложбу су отворили академик Никола Ковач и Фуад Халихалиловић. По многима, ова изложба уприличена у поводу 100 година постојања СПКД "Просвјета" - Сарајево била је културни догађај у 2002. години.
Изложба слика Бошка Кућанског постављена у СПКД "Просвјета” - Сарајево.
Изложба експоната породице Цековић у сарадњи са Земаљским музејом БиХ. Изложбу приредила Свјетлана Бајић
Изложба слика жена аматера: Вере Куленовић, Борјане Масал и Ениде Малишевић. Изложбу је отворио Војислав Вујановић.
Прва заједничка изложба слика сликара аматера Верице Куленовић, Борјане Масал и Ениде Малишевић. Изложбу је отворио академик Бошко Кућански 06. марта у просторијама Друштва. Изложба је организована на иницијативу Клуба жена "Мис Ирби”, а у поводу обиљежавања 8. марта Дана жена.
Изложба фотографија "Вријеме је стало” аутора Драгана Ресснера. Изложба је организована 19. јуна у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ. Изложбу је отворила Татјана Жарковић-Тафро, а о умјетнику је говорио Ратко Орозовић, режисер.
Изложба слика Саиде Милошевић, сликара аматера. Изложбу је поставио и отворио Војислав Вујановић 23.12.2003. године у просторијама Друштва.
У сарадњи са СПКД "Просвјета” - Мостар организована је изложба слика "Портрет Старог моста” , мостарског сликара Сеада Владовића Гуче. Изложба је постављена у Галерији "Мак” од 22. – 30. 06. 2004. године. Изложбу су отворили Ратко Пејановић, потпред-сједник СПКД "Просвјета” - Мостар и Војислав Вујановић, ликовни критичар.
Изложба слика Ајнуше Хорозовић, пјесникиње и сликара под називом "Ликовно и поетско”. Изложба је постављена у просторијама Друштва у периоду од 08. 07. - Изложбу је отворио Војислав Вујановић, ликовни критичар.
Изложба скулптура Лејле Ћехајић одржана у Музеју књижевности и позоришне умјетности.
Изложба акварела Драгослава Хусара из Панчева – СЦГ одржана у музеју књижевности и позоришне умјетности.
СПКД "Просвјета” - Сарајево је издала и репрезентативне каталоге за изложбе Радослава Тадића, Слободана Бијељца, Биљане Жакуле, за изложбу "Наши стари” излагање експоната породице Цековић, а остале изложбе су попраћене пригодним афишама.
Предсједник Комисије за ликовне умјетности је Војислав Вујановић, књижевни, ликовни и позоришни критичар.

КОМИСИЈА ЗА ПОЗОРИШТЕ И ФИЛМ

Комисија за позориште и филм и Народно позориште Мостар су у копродукцији реализовали драмски пројекат "У мраку” аутора Светозара Ћоровића. Ријеч је о драми за коју се донедавно сматрало да није у цјелости написана или да се један њен дио изгубио, јер је хисторија позоришта нала само за први чин ове драме. Међутим, проф. др. Кемал Бакаршић је под веома необичним околностима, спасавајући библиотеку Земаљског музеја у Сарајеву, ратне 1993. године када се та библиотека нашла на првој линији фронта, пронашао оригинални Ћоровићев рукопис драме у цјелини. Драма је изведена у амбијенту рушевина Српске православне цркве у Мостару. Представу је режирао Слободан Стојановић, драматург је био Страјо Крсмановић, сценограф Ома Арсланагић, костимограф Амела Видић, лектор Здравко Шипка. Као глумци су се појавили, осим чланова мостарског Народног позоришта и гостујући глумци Драган Маринковић, Урош Крављача, Сабина Куленовић и Баиса Баки. Представа је неколико пута репризирана на Федералној ТВ.
У оквиру ове Комисије основана је "Мала сцена Просвјете”. Промоцију "Просвјетине” Мале сцене у просторијама Друштва отворио је гост из Београда Томо Курузовић, познати глумац, изводећи легендарну монодраму "Петар Пепо Бандић” на основу текста Бранка Ћопића. У сарадњи са "Просвјетом” из Републике Српске приказана је представа "Балкан – Питсбург” у Камерном театру 55 у Сарајеву.
Европска унија је на основу пројекта Комисије донирала значајна средства за реализацију монодраме "Мемоари Проте Матеје Ненадовића” у извођењу глумца Павла Илића и комедије "Хотел Мајна” које представља прво премијерно извођење на основу текста Владе Дијака. Глумци у овој представи су били: Мишо Мрваљевић, Инес Фанчовић и Ајла Фрљукчић. Представа "Хотел Мајна” је због недостатка материјалних средстава само доживјела премијерно извођење у просторијама Друштва, али је монодрама "Прота Матеја Ненадовић” представа која живи и данас. Већ сутрадан, након премијерног извођења у просторијама Друштва, репризирана у цркви С. Текла у Сарајеву, приказивана је неколико пута у Српском Сарајеву. Монодрама је извођена и у Високом, Брчком, Добоју, Теслићу, Челинцу, Српском броду и Тузли.
На основу приједлога Комисије на Свечаној академији учествовали су и глумци Весна Машић и Зоран Бечић. Европска унија је Друштву донирала и видео бим, тако да су се стекли услови и за кино пројекције. У сарадњи са амбасадом Федерације Русије премијерно је приказан филм "Американка” и "Краљевски лов”. Премијерно извођење монодраме "Вук Стефановић Карађић” аутора Милована Витезовића у извођењу глумца Љубе Божовића. Монодрама је изведена 07. маја 2003. године у просторијама Друштва. Извођење драме Владе Дијака "Хотел мајна”; Ревија награђених филмова Ратка Орозовића поводом јубилеја 40 година умјетничког рада и 60 година живота; Приказивање филма "Бољи живот дивљих свиња”. Књижевно драмско вече "Сведок глуме” Томе Курузовића. Гост вечери је био Томо Курузовић, глумац из Београда. Промотор Ратко Орозовић. Медијатор Стево Латиновић. Манифестација одржана 12. 05. 2004. године у просторијама Друштва. Премијера руског филма "Звијезда” у сарадњи са Амбасадом Руске федерације у БиХ.
Поетско-музичка монодрама "Багрем башта” (Вече винске поезије) у интерпретацији Милана Милидрага који је написао сценарио, компоновао музичке сонгове и режирао представу). Иста представа је играна у Бачкој Тополи , Црвенки, кући "Ђуре Јакшића” на Скадарлији, а уврштена је у такмичарски део Фестивала монодраме и малих позоришта Републике Српске.

МУЗИЧКО-ХОРСКА КОМИСИЈА

СПКД "Просвјета” - Сарајево је у протеклом периоду организовала два солистичка клавирска концерта познатих пијанистица Александре Романић и Милице Пап, а у оквиру музичко ентитетске сарадње организован је концерт у Брчком (реализација пројекта Милице Пап "Музика без граница” финансиран донацијом од УНЕСЦА), гдје су поред Милице Пап учествовале још и Ана Покрклић, флаута и Белма Тузовић-Мујкић, гитара. Ова Комисија је дала и значајан допринос организацији Свечане академије уприличене у поводу 100 година постојања СПКД "Просвјета” - Сарајево, гдје су у музичком дијелу програма учествовали: Хор Музичке академије Српско Сарајево, Милица Пап, клавир, Сања Остић, сопран, Невена Ћеклић, клавир, Татјана Романић, виола и Аида Дреца, клавир. Уз музичку пратњу, наступали су и познати сарајевски глумци Весна Машић и Зоран Бечић.
Комисија је у сарадњи са Музичком академијом из Сарајева организовала концерт Владимира Николића, гитаристе из Београда, а у сарадњи са Музичком академијом из Српског Сарајева и наступ музичке групе "Русалке” које су наступале на отворењу изложбе жена аматера. Организовала концерт Камерног хора и солиста студената Музичке академије из Српског Сарајева. Концерт је одржан 03. јуна у Дому војске Федерације БиХ и Гостовање групе "Ренесанс” из Савезне државе Србије и Црне Горе: Хармоникашки рецитал – Александар Пуповац.

КОМИСИЈА ЗА ИЗДАВАЧКУ ДЈЕЛАТНОСТ

Издавачка дјелатност "Просвјете" говори да је ово Друштво од почетка свога рада заузело становиште да је писана ријеч најбољи облик културно-просвјетног рада у народу, па је стога, уз помоћ властите штампарије, у периоду до 1949. године објављено преко 350 књига, као и неколико часописа. Од 1993. године поново је покренуто излажење "Босанске виле”, листа за књижевност, културу и друштвена питања, као и "Аманаха". Од 1996. године до данас објављени су слиједећи наслови:
Велимир Милошевић: "Пастернак на Мојмилу” (збирка поезије). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 1996.године.
Ненад Костић: "Лабудов пијев” (збирка поезије). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 1997. године.
Теодор Романић Диригент – публикација посвећена 45 – годишњици умјетничког, педагошког и друштвеног ангажмана једне осебујне, бриљантне и надасве плодотворне каријере презентиране од стране Ивана Чавловића. СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 1998. године.
Драгослав Јањић: "Тровање шампањцем” (збирка приповједака). СПКД "Просвјета” - Сарајево и Удружење писаца БиХ, Сарајево, 2000. године.
Љиљана Бељкашић-Хаџидедић: "Српска ношња у Сарајевском пољу” (етнолошка студија). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2001. године.
Младен Суботић: "Ембријева прича” (кратки роман). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2001. године.
Амир Брка: "На пергамени лица” (избор од 100 пјесама из пјесничког стваралаштва од 1990-2000. године. Ова књига штампана је заједно са књигом Драгана Јовановића Данилова "Квинтни круг” као заједничко издање, односно дуологија. СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2001. године.
Драган Јовановић Данилов: "Квинтни круг” (100 пјесама – избор)- СПКД "Просвјета” - Сарајево, 2001. године. СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2002. године.
"Двадесет пет година рада просвјете 1902-1927” - издање Друштва "Просвјете” - Сарајево, 1927. године. Репринт издање (издање финансирала Општина Центар-Сарајево), СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2002. године.
Војислав Вујановић: "Јелена Кешељевић”. СПКД "Просвјета” - Сарајево и "Фестивал Сарајевска зима”, Сарајево, 2002. године.
Мирјана Поповић: "Све је у овој кући” (збирка поезије). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2002. године.
Велимир Милошевић: "Преко срушеног моста” (збирка поезије). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2002. године.
Бошко Кућански: "Зелензим” (репринт издање поетске прозе илустровано властитим цртежима). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2002. године.
Бранислав Ђурђев:"На застарјелим странпутицама” (методолошка и филозофско историјска питања – избор необјављених радова сачинила Весна Мушета – Ашћерић). СПКД "Просвјета” - Сарајево, Сарајево, 2003. године.
Драгослава Јањић: "Драме” 
Милорада Костиће: "Записано у звездама”- збирка пјесама.
Ненада Радановић: "Антологију фантастичке приповијетке у Босни и Херцеговини”.
Бошко Кућански: "Уздарја”.
Љубица Жикић : "Слике распуклог времена” /Књига је награђена на Конкурсу Фондације за издаваштво/накладништво Владе Федерације БиХ за 2005. годину.
Велимир Милошевић: "Багрем башта” - (Вече винске поезије).
"Босанска вила”, лист за књижевност, културу и друштвена питања. Издавач СПКД "Просвјета” - Сарајево.
СПКД "Просвјета” је издавач "Босанске виле”, листа за књижевност, културу и друштвена питања. Лист је покренут 1885. године и излазио је до 1914. године. Поново је покренут 10. маја 1994. године и до сада је изашло 34 бројева. "Босанска била” је једини часопис у Федерацији који излази на ћирилици. По оцјени мериторне критике сврстан је у најугледније часописе у БиХ. У 2000. години "Босанска вила” прославља значајан јубилеј – 115 година од изласка првог броја. У кооперацији и сарадњи са Фондацијом "Хеинрицх Бöлл” из СР Њемачке (Регионални уред – Сарајево) Редакција часописа је остварила промоцију у градовима БиХ: Мостару, Зеници, Тешњу, Тузли, Бањој Луци и Српском Сарајеву.
Шест бројева "Босанске виле” изашле у периоду од маја 1994. до априла 1977. године као главни и одговорни уредници потписивали су Горан Симић, проф. др. Божо Кљајић и мр. Борислав Спасојевић. Нову серију листа од броја 7-8 до броја 14 уређивао је проф. др. Дејан Ђурићковић, а од броја 15 до броја 26 лист уређује Драгослав Јањић, књижевник.
У 2000. години достојно је обиљежена 115- та годишњица од изласка првог броја "Босанске виле”. Потпомогнута од Фондације ”Хеинрицх Бöлл” из СР Њемачке (Регионални уред Сарајево), Министарства културе и спорта Кантона Сарајево, те Скупштине града, редакција часописа са многобројним угледним промоторима (Дејан Ђурићковић, Борислав Спасојевић, Жељко Граховац, Амир Брка, Војислав Вујановић, Мирјана Поповић-Милковић, Новак Килибарда, Младен Суботић, Ранко Рисојевић, Адмирал Махић) је промовисала "Босанску вилу” (бројеве 18, 19-20 и 21) у Мостару, Зеници, Тешњу, Тузли, Новом Саду, Подгорици, Цетињу, Загребу и Бања Луци. Био је то својеврсни културолошки подухват, изузетно медијски попраћен, који је имао за циљ дугорочно учвршћивање међунационалне и међурегионалне сарадње и културне повезаности екс-југословенског простора.
Сваки број "Босанске виле” је промовисан у просторијама Друштва, неколико пута и у Мостару, а успјешно је презентиран и на Франкфуртском сајму књига.
Битно је још истаћи да је "Босанска вила” објавила значајан број текстова из историје "Просвјете”, као и из њених данашњих активности (аутори: Теодор Романић, Горан Симић, Божо Кљајић, Борислав Спасојевић, Дејан Ђурићковић, Војислав Вујановић, Ратко Орозовић, Стево Латиновић, Љубица Жикић…) који ће засигурно представљати значајну грађу за израду монографије о десет година рада овог Друштва.
До сада је изашло 34. бројева "Босанске виле”.

"Алманах” - периодична публикација СПКД "Просвјета” - Сарајево.

Настављајући традицију објављивања "Алманаха” "Просвјете” који је покренуо Перо Слијепчевић, СПКД "Просвјета” - Сарајево је објавила у периоду 1996-2002 четири "Алманаха”. Први за 1996. годину уредио је проф.др. Божо Кљајић , а преостала три (за 1997., 1998. и 2001.) проф.др. Дејан Ђурићковић.
"Алманах” је конципиран као редовна годишња публикација (али због недостатка материјалних средстава излази периодично), посвећен је његовању српске националне културе, дијелом и наше заједничке мултикултуралне традиције и са жељом да окупља угледне сараднике из свих области културе и друштвених наука – професоре универзитета, научне раднике, писце, критичаре и умјетнике, настојећи да, прилозима које објављује, буде огледало наше прошлости и наше садашњости.
Уредник "Алманаха” је био проф.др. Дејан Ђурићковић.

ОМЛАДИНСКИ КЛУБ СПКД "ПРОСВЈЕТА” - САРАЈЕВО

Подржан донацијом Фондације СОРОШ, Омладински клуб је покренуо "Гласник Просвјете путем интернета”, који је сажето приказивао сва догађања у СПКД "Просвјета” - Сарајево. Дванаест бројева овог "Гласника” разаслан је на око 60 адреса широм свијета. Нажалост, због недостатка материјалних средстава "Гласник” је престао са радом. У сарадњи са Комисијом за позориште и филм организована је кино пројекција- премијерно извођење филма "Американка”. У припреми је и издавање музичког ЦД-а, снимљеног музичког материјала који би садржавао оригиналну музику створену с намјером укрштања неколико музичких различитих праваца у савременој музици.
Предсједник Омладинског клуба је Дубравко Јеремић, новинар.
У намјери да покрене "Просвјетину видео продукцију” Омладински клуб је добио од Амбасаде Грчке у БиХ донацију за дигиталну монтажу. Ради се о компјутеру конфигурације неопходне за монтирање снимљеног материјала.

Клуб жена "Мис Ирби”

У сарадњи са Покретним позориштем Сенада Арсланагића одржана је представа "За велике и мале”, а у поводу обиљежавања православне нове године. На овој приредби су дјеци свих националности подјељени новогодишњи пакетићи. Исто позориште је одржало још једну представу у просторијама Друштва, те присутној дјеци даривало пригодне поклоне. Дароване играчке и одјећу од Фондације "Лес перссонел де ла Басе Аериенне” из Солензара, Актив жена је подјелио дјеци слабог материјалног стања. Актив жена је обиљежавао и 8. март Дан жена. Пригодним излетом и предавањем обиљежен је и традиционални Уранак, и организовано предавање из Центра за женске студије у Београду. Актив жена је био домаћин сусрета женских удружења "Жене женама”, "Абрахам”, "Ла Беневоленције” са гошћама екуменске женске академије из Цириха.

Активности:

Прва заједничка изложба слика сликара аматера Верице Куленовић, Борјане Масал и Ениде Малишевић. Изложбу је отворио академик Бошко Кућански 06. марта у просторијама Друштва. Изложба је организована у поводу обиљежавања 8. марта Дана жена.
Предавање "Теорија избора- психологија особне слободе”. Предавач: Ранка Каталински, професорица педагогије и психологије, специјалиста трауматске психологије. Предавање одржано 05. новембра у просторијама Друштва.
Предавање "Босанске хероине и хероине Босне”. Предавач Татјана Жарковић-Тафро.
"Жена у православљу”. Предавач Вања Јовановић, свештеник. Медијатор Милица Кајевић. Предавање одржано 17. 02 2004. године у просторијама Друштва.
Вече поетеса Сарајева. Учествовале Бисера Аликадић, Мирјана-Поповић Милковић и Маја Кнежевић. Промотор Ненад Радановић. Поетско вече одржано 07. 05. 2004. године у просторијама Друштва.
Предавање "Хомеопатија – каква је то медицина”. Предавач др. Јованка Хусеинбег-овић. Медијатор Милица Кајевић. Предање одржано 08. 07. 2004. године у просторијама Друштва.
Предавање "О савременој социолингвистичкој ситуацији”. Предавач проф. др. Ханка Вајзовић. Медијатор Милица Кајевић. Предавање одржано 15. 07. 2004. године у просторијама Друштва.
Знамените жене Сарајева у 20. вијеку. Предавач: Татјана Жарковић - Тафро. Модератор: Милица Кајевић. (март мјесец).
Вече са драмским умјетницама Каћом Дорић и Надом Ђуревски. Музичка пратња: Ана Покрклић, флаута и Белма Тузовић-Мујкић, гитара. Модератор: Милица Кајевић.
Наше суграђанке: Стака Скендерова и Др. Шевала Зилџић-Иблизовић уз музичку пратњи севдалинки и градских пјесама.
Породична медицина – Геријатрија – проблеми трећег доба. Предавач: др. Вера Рундић-Михаљчић, модератор Милица Кајевић.
Покренута иницијатива за заједничким програмима између националних културних друштава.

КОМИСИЈА ЗА ПОВРАТ ИМОВИНЕ

Комисија за поврат имовине је у свом досадашњем раду свој рад усмјеравала на слиједеће активности:
Сакупљала из Архива Федерације и из других извора све релевантне податке који се односе на имовину Друштва.
Активно је узимала учешћа у раду Координационог одбора националних културних друштава, дајући своје ставове и мишљење о приједлогу Закона о реституцији.
Упутила Информацију Високом представнику о неравноправном положају СПКД "Просвјета” - Сарајево и цјелокупне имовине Друштва.
Одржала конференцију за штампу на тему неравноправног положаја СПКД "Просвјета” - Сарајево и цјелокупне имовине Друштва.
Обавјештавала јавност у средствима јавног информисања о неравноправном третману Друштва, те је водила полемику о неистинитим наводима о имовинском стању Друштва.
С обзиром на дугогодишње отезање са доношењем Закона о реституцији, Комисија је улагала посебне напоре с циљем да се "Просвјети" да на кориштење Просвјетин дом, односно његов највећи дио, па је у том правцу непрестано контактирала општину Стари град и тражила исељење "Шумапродукта”. Редовно је праћен ток догађаја у вези судског спора који се води у вези третирања националних културно-просвјетних друшава. Нажалост, још нема резултата, јер актуелна власт нема политичке воље да једнако третира културно-просвјетна друштва.
У активностима око поврата имовине "Провјете” Комисија је на задовољавајући начин сарађивала са одговарајућим органима Српске православне цркве у Сарајеву.
На приједлог ХКД "Напредак” - СПКД "Просвјета” - Сарајево је била организатор и домаћин састанка Координационог одбора националних културних и просвјетних друштава (ХКД "Напредак”, БЗК "Препород”, "Ла беневоленција”) и представника Удружења власника национализоване и конфисковане имовине, разматрајући актуелно стање у вези доношења закона о реституцији. Том приликом закључено је да с обзиром на новоизабрану власт треба покренути нови циклус активности на нивоу ентитета и државе, како би се послије 12 година очекивања створили законски предуслови за враћање нацио-нализоване и кофисковане имовине у земљи. Удружење власника национализоване имовине дало је овом питању нову димензију израдивши текст "Оквирни закон о реституцији БиХ”. Повољно је примљена информација да и у Републици Српској дјелује неколико удружења грађана са истим циљем. Предсједници националних и културно-просвјетних друштава, те предсједник Удружења одлучили су посјетити највише функционере федерације Федерације БиХ, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Високог представника у БиХ, како би их упознали са овом проблематиком.
О овом састанку одржаном 09.04.2003. године у просторијама Друштва обавијештена су средства јавног информисања, а молба за састанак и разматрање ове теме упућени су Њ.Е. Паддy Асхдоwн-у, Високом представнику у БиХ, Аднану Терзићу , Предсједавајућем Вијећу министара, Ахмету Хаџипашићу, Премијеру Владе Федерације БиХ, Сулејману Тихићу, члану Предсједништва БиХ, те Бориславу Микеревићу, Премијеру Владе Републике Српске. Уз молбу за састанак, достављен је и иницијални радни текст "Оквирног закона о реституцији БиХ”.
Молба за пријем код Високог представника са потписима предсједника сва четири национална друштва је поново упућена 06. јуна 2003. године.
На иницијативу Фрање Топића, Предсједника ХКД "Напредак”, организована је радна вечера са предсједницима свих националних-културних друштава, а на тему заузимања заједничког става о закону о реституцији.
ХКД "Напредак” је у својим просторијама 01. септембра организовао састанак Координационог одбора. На састанку су представници КО информисани о току активности и реакцијама на Оквирни закон о реституцији у Босни и Херцеговини који је у парламентарној процедури.

КОМИСИЈА ЗА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА СПКД "ПРОСВЈЕТА” - САРАЈЕВО

Комисија је иницирала доношење Програма рада свих комисија Друштва за обиљежавање ове значајне годишњице и реализовала све планиране манифестације током 2002. године посвећене годишњици Друштва.
Предсједник Комисије је био Теодор Романић, предсједник Друштва.

КОМИСИЈА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ

Комисија је у свом раду своје активности усмјеравала на слиједеће активности: Организовала 4 конференције за штампу са слиједећим садржајима:
Стање и положај Друштва у садашњем тренутку;
Представљање рада Комисије за ликовне умјетности и најава изложбе Милана Васиљевића;
Представљање рада Комисије за позориште и филм и најава монодраме "Мемоари Проте Матеје Ненадовића” и комедије "Хотел Мајна” Владе Дијака.
Најавила централне манифестације "Свечану академију” и изложбу "Наши стари” у поводу обиљежавања 100 година постојања и рада СПКД "Просвјета” - Сарајево.
У сарадњи са многим медијима припремала презентацију рада Друштва (Федералном и Кантоналном ТВ, ТВ Хајат, ТВ ОБН, ТВ Студио 99, ТВ Вогошћа, ТВ Пале,ТВ СРНА Радио Ферн, Радио Дисс, Радио Стари град, Федерални радио, Радио БиХ, Радио Глас наде, Радио Слободна Европа, у дневној штампи: "Ослобођење”, "Јутарње новине”, "Дневни аваз”, "САН”, Српске новине, "Политика”, "Борба”, "Београдске вечерње новине”, седмична штампа: "Наши дани”, "Слободна Босна”, "Љиљан”.
Промовисала посјете политачара који су посјећивали Друштво (Живка Радишића, предсједавајућег Предсједништва БиХ и његових сарадника, градоначелника Расима Гачановића, Мухидина Хамамџића, Мустафе Мујезиновича, предсједника Кантона Сарајево, Есме Хаџагић, министрице културе и спорта Кантона Сарајево, Халиме Хаџијамаковић, Начелница Општине Фехима Шкаљића, Начелника Општине Стари град и др.).
У сарадњи са предсједником Омладинског клуба Дубравком Јеремићем (који је иначе пружао драгоцјену сарадњу овој Комисији), организована је свеобухватно медијско праћење свих активности у поводу обиљежавања 100 година постаојања СПКД "Просвјета” - Сарајево, а нарочито Свечане академије и изложбе "Наши стари” .
Активно обавјештавала сва средства информисања о свим манифестацијама друштва, о чему сведочи уредно вођен пресс цлипинг са богатом документацијом од преко 200 референци о раду Друштва из штампе.
Предсједник Комисије за односе са јавношћу је Стево Латиновић, новинар.

БИБЛИОТЕКА

Једна од изузетно важних "Просвјетиних” дјелатности у прошлости било је и оснивање библиотека. Познато је да је "Просвјетина” Централна библиотека поседовала некада библиотечки фонд од преко 50.000 књига. У току самог рата, многобројни грађани, чланови, симпатизери друштва и познати писци и умјетници даровали су "Просвјети” своје књиге, тако да данас књижевни фонд према израђеном инвентарном каталогу има преко 5.000 књига и значајну периодику. Значајно је истаћи да је 738 књига легат госпође Ане Бубало која је своју кућну библиотеку са полицама тестаментом завјештала Друштву. Поред инвентарног каталога, као и израде картица књига, библиотека је и компјутерски обрађена, и смјештена у застакљеним полицама.
Поред библиотечког фонда Библиотека располаже и богатом аудио и видео документ-ацијом.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ

СПКД "Просвјета” - Сарајево је остварила успјешну и плодотворну сарадњу са СПКД "Просвјета” из Мостара, Зенице и Тузле у смислу организовања изложби, промоција књига и "Босанске виле”, позоришних представа, као и других манифестација. СПКД "Просвјета” је помагала ова друштва у складу са својим могућностима.
СПКД "Просвјета” - Сарајево је путем својих представника инсистирала на сарадњи са СПКД "Просвјета” из Републике Српске. Представници обје "Просвјете” су организовали многобројне састанке, гдје су се договарали о сарадњи путем размјена програма рада. Најактивнија сарадња се остварила са СПКД "Просвјета” из Источног Сарајева. Захваљујући овој сарадњи организована је изложба "800 година постојања манастира Хиландар”, приказана монодрама "Петар Пепо Бандић” у извођењу београдског глумца Томе Курузовића, као и представа "Балкан-Питсбург” узведена у Каметном театру 55 у Сарајеву.
Неоспорно је да СПКД "Просвјета” - Сарајево ужива велики углед у својој средини, остварујући значајне контакте са Предсједништвом БиХ, свим амбасадорима акредитованим у БиХ, предсједницима националних друштава, органима власти, те другим значајним културним установама и институцијама. Посебну пажњу је Друштво посвјећивало сарадњи са вјерским заједницама у БиХ. Тако су и многобројни амбасадори, те предсједници националних друштава, истакнути политичари, као и јавни и културни радници посјећивали просторије Друштва, гдје их је руководство упознавало са радом и проблемима СПКД "Просвјета” - Сарајево.
СПКД "Просвјета” - Сарајево је у сарадњи са осталим националним културним друштвима ХКД "Напредак”, БЗК "Препород” и "Ла беневоленцијом” организовала Округли сто на тему Културни идентитет у БиХ. На овој трибини запажена излагања су имали и делегирани представници нашег Друштва: Теодор Романић, Дејан Ђурићковић, Јасна Шамић, Ненад Радановић, Жељко Граховац Младен Суботић и Војислав Вујановић.
СПКД "Просвјета” - Сарајево је уз пригодне манифестације организовала прославу Божића, Васкрса, као и шаховске турнире, а обиљежавала је и дан Светог Саве – великог просвјетитеља.
У оквиру обиљежавања Васкрса, а у поводу 10-годишњице обнављања рада "Просвјете” - Сарајево, Друштво је оснивачима, истакнутим активистима, донаторима и пријатељима додијелило захвалнице, као признање доприноса рада СПКД "Просвјета” - Сарајево.
Поводом умјетничког успјеха режисера Ратка Орозовића, члана Извршног одбора Друштва и предсједника Комисије за позориште у филм на филмским фестивалима у Београду и Москви Друштво је организовало пригодно дружење. Том приликом премијерно је приказан филм "Бољи живот дивљих свиња”. Дружење и пројекција су одржани 26.јуна у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ.

ДОДЈЕЉИВАЊЕ ЂАЧКИХ СТИПЕНДИЈА

Једна од првих активности утемељивача "Просвјете” је била стипендирање ђака и студената. С обзиром на недостатак финансијских средстава СПКД "Просвјета” - Сарајево је изнашла могућности да додјели од 2003-2006 године више стипендија у износу од 100,00 КМ стипендистима: Игору Абдуловићу, Јелени Рађеновић, Александри Ристић, Амили Златар, Јелени Давидовић, Ивани Пантелић, Мирјани Пантелић, Анити Минић, Ањи Вељовић, Мирославу Шорну и Младену Каурину. Стпендије ће се повећати на 120,00 КМ.
Ови ученици су, на велику радост и понос Друштва, завршавали школске године са одличним успјехом.
Значајно је истаћи да је велики број активности, као и набавку техничке опреме за рад, финансиран донацијама на основу Пројеката Друштва који су донацијама потпомогнути од: Фондација СОРОШ (за реализацију драме "У мраку” Светозара Ћоровића у копро-дукцији са Народним позориштем у Мостару, за штампање неколико бројева "Босанске виле”, допуну збирке библиотеке "Српске књижевне задруге”, реализацију 12 бројева "Гласника” - "Просвјете” путем интернета").
Европска унија (за развој библиотеке - набавку техничких средстава и куповину нових полица и њихово застакљивања, за реализацију монодраме "Мемоари Проте Матеје Ненадовића” и комедије "Хотел Мајна” Владе Дијака, те набавку видео БИМ-а за рад Комисије за позориште и филм).
УНЕСЦО (за реализацију концерта у Брчком под називом "Музика без граница”.
Фондација "Хеинрицх Бöлл" - Регионални уред у Сарајеву, Министарство културе и спорта Кантона Сарајево, Град Сарајево за промоцију "Босанске виле” у поводу обиљежавања 115-те годишњице "Босанске виле”.
Министарства културе и спорта Кантона Сарајево.
Амбасада Канаде ( за куповину техничких средстава за рад библиотеке).
Град Сарајево и Општина Стари град (за куповину техничке опреме за рад Друштва).
Општина Центар ( за штампање репринт издања "Двадесет и пет година постојања и рада "Просвјете” 1902-1927").
Фондација за издаваштво/накладништво Федерације БиХ ( за штампање три броја "Босанске виле”.
Федерално министарство финансија БиХ ( за штампање дуологије – збирки поезија Амира Брке "На пергамени лица” и "Квинтни круг” Драгана Јовановића Данилова, за помоћ у реализација програма за обиљежавање 100 година постојања СПКД "Просвјета” - Сарајево).
За свој допринос у његовању властите националне традиције и културе, као и представљење и валоризовање културне баштине других народа, СПКД "Просвјета” - Сарајево је добила и значајно признаје - Шестоаприлску награду града Сарајева у 2002. години.

ОБАВЈЕШТЕЊА
 

НОВЕ КЊИГЕ

 

НАША ИЗДАЊА: КАТАЛОГ