Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Latinica Насловница Новости Библиотека Босанска Вила Пресс Архив Контакт
Ћирилица

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 ПРОСВЈЕТА
 
О нама
Химна посвећена Просвјети
Органи управе
Период 1902. - 1949. године
Период од 1993. до данас
Статут и правилници
Легатори
Награде и признања
Кип
Ин мемориам
 СЕКЦИЈЕ
 
Позориште и филм
Омладинска
Трибина
Мис Ирби
Издавачка
Ликовна
 ГАЛЕРИЈЕ
"НАШИ СТАРИ"
Галерија"Просвјета"
 
 КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Народна библиотека Србије
Национална и универзитетска библиотека БиХ
Добротвор
Народно позориште
The European library
ФЕНА
Профил Друштва на Facebook-у
Умјетничка галерија БиХ
free counters

 

 


 

 

 

 

 

 
 
 ДОБРО ДОШЛИ НА НАШУ СТРАНУ

АРХИВ!

НА ОВОЈ СТРАНИЦИ ДЕШАВАЊА У 2017.г

СПКД “Просвјета” Сарајево

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити понедјељак 08.01.2018.године.

Свим вјерницима и људима добре воље честитамо Божић!

cestitka

 

Најава VIII БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА 

05.01.2018.г у Народном позоришту!

pozivnica

Поштовани чланови, сарадници и пријатељи Друштва, 

Позивамо Вас са радошћу да присуствујете концерту посвећеном прослави Божића у организацији СПКД Просвјета Сарајево које се одржава у Народном позоришту Сарајево. Улазнице купите на благајни Народног позоришта, 

Резервације путем телефона 033 221 682.

-радно вријеме благајне: 09-11:30 и 15:30-19:30 сати

Добро нам дошли!

 

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

 

sretnaa

 

Приказан филм:

Наши очеви, мајке и њихова дјеца

plakat

sanja publika

Филм Сање Савић, младе редатељке и сценариасткиње из Београда ." Наши очеви, мајке и њихова дјеца", приказан је 21.12. 2017.год.у 18х у "кино" сали СПКД Просвјета Сарајево у организацији Клуба жена Мисс Ирбy. Младих присутних неуобичајено много, студенти с Пала, из ИИ гимназије у Сарајеву, пет "глумаца" из филма са водећа два лика Надија, Марија Шуковић и Његош, Никола Зеленовић.

publika marija

Сања Савић, одважно и храбро се упушта у причу о симпатијама и више двоје младих људи, не из истог етничког миљеа, већ из мјешовитог: Муслиманке и Србина. Сурова реалност, нелегална трговина, незапосленост, породични проблеми, излаз је најбоље наћи у удаји ћерке за друга из дјетињства, али исте националности. Отац, полицијски инспектор мисли да ће тиме рјешити све породичне проблеме, не питајући да ли постоји љубав између то двоје младих људи. Али Надија осјећа повјерење код мамине сестре Спасе, воли разговор с њом, жели контактирати мајку која је у Њемачкој, па чак и отићи тамо. Случајни сусрет с Његошем и помоћ коју му пружа почиње да се развија обострана наклоност. Обоје су свјесни да не могу бити заједно, али љубав је јача. У филму та љубав не побјеђује, предрасуде су јаче. Тема је већ добро позната, у средини гдје је режисерка одрасла, завршила средњу школу, ова тема је логична и другачија не може ни бити.

slobodanmarija

Дискусија присутних показала је да у граду Сарајеву итекако има другачијих размишљања и примјера, рекла бих све више, што охрабрује. Неколико је дугих кадрова у филму који су могли бити краћи, али честитке ауторици за њен први дугометражни филм који је приказан у десетак градова широм регије и у Њемачкој

 

glumci glumci

Сања Савић је докторант на ФДУ у Београду и ради дугометражни анимирани филм за дјецу. Интереси су јој веома разнолики. Желимо јој успјех у будућем раду. (Милица Кајевић)

 

Позивамо Вас на пројекцију филма:

Наши очеви, мајке и њихова дјеца

plakat

Жанр: Драма 
Земља порекла: Србија 
Година производње: 2017. 
Трајање: 76 мин 

Режија: Сања Савић 
Сценарио: Сања Савић 

Главне улоге: Марија Шуковић, Никола Зеленовић, Љубо Божовић, Ленка Љевак, Ведран Трифковић, Владимир Зеленовић 

Синопсис:
Надија, двадесетогодишња фризерка упознаје Његоша, члана ауто мафије, у посјети својој тетки Спаси која држи кафану. Овај кратак сусрет наводи Надију на размишљање о породичној ситуацији, те пожели да промијени свој живот. Додатна отежавајућа околност је Надијин отац, полицајац разведен од њене мајке која живи у Њемачкој. Надија И Његош, са различитих етничких страна у Босни, покушавају да се изборе за своју љубав, али се чини да је све против њих.

sanja

Сања Савић је рођена 1988. године у Сарајеву. Завршила је основне и мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду. Објавила је књиге приповедака „Кад жирафа проговори“ и „Вријеме вашара“, те роман „Неоштрине“. Тренутно је на докторским студијама на ФДУ. Бави се анимацијом и експерименталним драмским формама. Наши очеви, мајке и њихова дјеца је њен први дугометражни играни филм.

Пројекција ће се одржати у четвртак 21. децембра у 18.00 часова у просторијама СПКД „Просвјета“ у Сарајеву, Симе Милутиновића Сарајелије 1.

 

Обновљена поставка изложбе Ђоко Мазалић у Умјетничкој галерији БиХ


Умјетничка галерија БиХ ове године завршиће са изложбом Ђоке Мазалића. Након што су у уторак, 12. 12. 2017. отворена љубитељи ликовне умјетноти радове ће моћи видјети до 4. јануара.

djoko

Мазалић припада првој генерацији бх. умјетника који су студирали сликарство. Завршио је Високу школу за ликовне умјетности у Будимпешти. Како нам је казао директор Умјетничке галерије БиХ Страјо Крсмановић, циљ ове изложбе је да подсјетимо на Мазалићеву величину и мјесто у бх. ликовној мјетности. Изложба Ђоке Мазалића је отворена у сарадњи са СПКД „Просвјета“ прије мјесец и по. Међутим у међувремену смо одлучили да је вратимо зато што се ради о једном од најрепрезентативнијих и најзначајнијих изложби Умјетничке галерије БиХ појашњава Страјо Крсмановић.

Додаје да је Мазалић био рестауратор и органзатор ликовних догађаја. Између осталог био је оснивач Ликовне збирке у Земаљском музеју БиХ, из које је касније настала Умјетничка галерија БиХ каже Страјо Крсмановић.

Ово је велики успјех за Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Сарајево да овако значајан догађај доживи своје „друго издање“.

 

Посјета команданта НАТО Штаба Сарајево

    На позив руководства Српског просвјетног и културног друштва “Просвјете” Сарајево  одазвао се  бригадни генерал Роберт Хустон, командант НАТО Штаба Сарајево који је посјетио Друштво у четвртак 14. децембра 2017. године.

robert_huston

   Том приликом прим др. Саво Влашки, предсједник “Просвјете”,  и мр. Георгина Јањић, потпредсједница Управног одбора, су генерала Хустона упознали са историјатом Друштва основаног 1902. године, и његовим досадашњим радом и бројним активностима: богатом издавачком дјелатношћу, многобројним изложбама, концертима – од којих су свакако најзначајнији Божићни и Васкршњи концерти. Приоритет рада дат је на очувању српске културне баштине и употреби ћириличног писма

Роберт Хустон је упознат и са проблемима доношења Закона о реституцији и о немогућности повратка «Просвјетиних» објеката у граду Сарајеву.
Командант Хустон изразио је наду да ће се наставити успјешан рад  Просвјете,  заснован на пројектима који су од вриједности за главни град БиХ, као и за ширу регију и нагласио да дијели наду у свијетлију будућност ове земље.

Такође је исказао пуно поштовање и подршку  раду СПКД „Просвјета“ Сарајево,  јер је рад Друштва, од изузетног значаја, са историјског и културолошког аспекта, за очување и промовисање културне баштине како Срба на овим просторима тако и заједничке баштине народа БиХ.

Руководство Друштва је изузетно почаствовано што је Роберт Хустон изразио жељу да присуствује VIII Божићнем концерту

 

 

Одржана изложба и промоција књиге

knjiga

Дана 14.12. 2017.г, четвртак, у просторијама СПКД „Просвјета“ из Сарајева, у организацији Матичне библиотеке Источно Сарајево, одржана је изложба под називом Заборављени сарајевски Срби – Стево Калуђерчић, учитељ и васпитач, аутора Иване Илић.

Том приликом промовисана је и књига    Павла Калуђерчића  Сјећања на људе и догађаје , која је, како је речено, „хроника једне угледне сарајевске породице коју је основао Стево Калуђерчић,  просвјетни, културни и јавни радник  с краја деветнаестог и прве половине двадесетог вијека.  О књизи су поред аутора Павла Калуђерчића говорили и доц. др. Радославка Сударушић и историчар и дипломата Слободан Шоја.

promotori izlozba

 „Посматрана у ширем контексту ова књига је наша народна, историјска читанка. Књига Павла Калуђерчића Сјећања на људе и догађаје  је одан, искрен помен знаменитим и угледним члановима породице  Калуђерчић. Настала је у знак сјећања на једну изузетну сарајевску породицу која је дала несумњив допринос научном, политичком, културном  животу Босне и осталих земаља бивше Југославије“, рекла је доц. др. Радославка Сударушић, један од рецензената  књиге.

pavle radoslavka

„Књига је инспирисана Стевом Калуђерчићем и доноси нам његову животну сторију уз биографске податке који су непознати широј јавности. У књизи Сјећања на људе и догађаје Стево Калуђерчић је представљен и као књижевник. По свему судећи таленат за писање и приповиједање аутор је наслиједио од свог дједа, који је својевремено писао приповијетке описујући живот сарајевског становништва“, додала је она.

publika danijela

Према писању Павла Калуђерчића, и остали Стевини потомци су били  успјешни у осталим областима јавног, културног и научног дјеловања.У овој сарајевској породици рођени су истакнути правници, љекари, математичари, физичари, филозофи, политичари, војна лица, дипломате, инжењери...

Данијела Мандић

Поставка изложбе се може погледати сваким радним даном од 10-15 сати до 31. децембра, 2017.г, улаз слободан.

 

 

СПКД „Просвјета„ Сарајево и Матична библиотека Источно Сарајево позивају Вас на промоцију књиге Павла Калуђерчића:

„Сјећања на људе и догађаје“

СПКД „Просвјета„ Сарајево и Матична библиотека Источно Сарајево организују промоцију књиге „Сјећања на Људе и догађаје“ Павла Калуђерчића.

poziv


Промоција ће се одржати у четвртак 14. децембра у 18.00 часова у просторијама СПКД „Просвјета“ у Сарајеву, Симе Милутиновића Сарајелије 1.
Рукопис Павла Калуђерчића, под насловом „Сјећања на Људе и догађаје“, у суштини је хроника једне сарајевске породице, коју је основао Стево Калуђерчић, просвјетни, културни и политички радник с краја 19. и почетка 20. вијека. Он је дошао у Босну јула 1883. године, када је добио посао учитеЉа у основној школи у Сарајеву. Био је члан већине оновремених просвјетних, хуманих и културних друштава. Памтимо га и као једног од учитеЉа заслужних за покретање популарног књижевног листа Босанска вила (Сарајево, 1885).

knjiga

Временски оквир унутар кога су смјештени ликови и догађаји о којима пише Павле Калуђерчић обухвата период аустро¬угарске владавине, као и оба свјетска рата. Истовремено, аутор се осврће и на догађаје из минулог рата у Босни и Херцеговини (1992-1995), коментаришући повремено и савремена политичка и културна збивања.
Иако је тежиште на ликовима и догађајима из пишчеве породице, овај рукопис описује и страдања српског народа од краја 19. вијека, па све до поменутог грађанског рата. Стога се слободно може рећи да је рукопис Павла Калуђерчића потенцијално још једна књига о Сарајеву, у којој су начета ратна збивања из не тако давних деведесетих година 20. вијека.

 

Посјета делегације "Просвјете" Митрополији Дабробосанској

Дана , 15. новембра 2017. године Његово Високопреосвештенство г.г. Хризостома, Митрополита Дабро-Босанског примио у аудијенцију делегацију СПКД ''Просвјета'' и то предсједника ''Просвјета'' др. Саву Влашког и г. Слободана Шоју. 

posjeta

У подужем разговору господа Влашки и Шоја подробно су упознали Високопреосвећеног господина Митрополита о раду ПРОСВЈЕТЕ и о стању исте у датом тренутку. С друге стране Високопреосвећени господин Митрополит се интересовао о начинима и модалитетима превазилажења одређених отворених питања и понудио је своју помоћ у правцу превазилажења истих. (http://www.mitropolijadabrobosanska.org/vijest890.html)

 

Одржано Комеморативно вече посвећено лику и опусу

проф. Др. Шпире Матијевића(1943-1993)

Дана 30.11.2017.г, одржано је Комеморативно вече посвећено лику и опусу проф. Др. Шпире Матијевића (1943-1993), у организацији НВО “Др Шпиро Матијевић” Лукавац, ТК, ФБИХ.

spiro

Шпиро Матијевић, рођен је 24. фебруара 1943, године у селу Колашац код Книна. Тамо је завршио прва два разреда основне школе. Из родне Буковице са породицом се 1953. године доселио у Сремске Лазе где је завршио трећи и четврти разред. Основну школу завршава у селу Слаковци. Средњу економску школу завршио је у Винковцима а педагошку академију у Осијеку. Извесно време је радио као наставник српско-хрватског језика, а дипломирао је на философском факултету у Задру. Због посла 1971. године сели се у Лукавац код Тузле. Магистарску и докторску титулу из области књижевноисторијских наука је стекао на философском факултету у Сарајеву.

prom prom

Под неразјашњеним околностима убијен је 1993. године у Тузли. Под истим околностима угасио се и живот његовог сина. Његови посмртни остаци ексхумирани су 1998. године и пренети на Ново гробЉе у Новом Саду.

Још за време похађања Основне школе писао је песме што је наставио иу средњој где се већ успешно огледао у прозним есејистичким саставима. Све што је било имало вредније објавио је у многим књижевним часописима широм Југославије. Писао је поезију, прозу, књижевне критике, есеје и студије, те се бавио превођењем са словеначког, немачког и руског. Био је члан Удружења књижевника СР Босне и Херцеговине и Удружења књижевних преводилаца СР БиХ.
ОбјавЉена су изабрана дела Др Шпире Матијевића (избор поезије и прозе) у три тома и она се у књижарским излозима налазе од јула 2010. године.

prom prom

У угодној атмосфери сарајевској публици представили су се са својим дјелима и гости: Борислав Гаврић, ЖељкоТ Ковачевић. Момчило Тубић Сенахид Незировић.

 

Позивамо Вас на Комеморативно вече, посвећено лику и дјелу проф. др. Шпире Матијевића

НВО “Др Шпиро Матијевић” Лукавац, ТК, ФБИХ ОРГАНИЗУЈЕ Комеморативно вече Посвећено лику и опусу Проф. Др. Шпире Матијевића (1943-1993)

Учествују:

-Борислав Гаврић, књижевник, СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ
-ЖељкоТ. Ковачевић, писац из Тузле,
-МомчилоТубић, песник из Бијељине, РС
-Сенахид Незировић, новинар и преводилац из Лукавца

30.11.2017. године, четвртак од 17.30-18.45 часова, у просторијама СПКД “Просвјета” Сарајево, Симе Милутиновића Сарајлије бр.1

ДОБРО  ДОШЛИ

spiro 

 

Одржано предавање:

Метаболички систем

Дана, 16.нов.2017.g. одржано предавање др:Весна Лоза, на тему Метаболички систем.

milica publika

Др. Весна Лоза, кардиолог, посјетила је просторе Просвјете по први пут. Одржала занимљиво и корисно предавање на тему: Метаболички синдром.
Нагласила да Артериосклероза је најчешћа болест у свијету. То је задебљање и сужавање зидова артерија, посебно у доба старења. Главни  фактори који то поспјешују су: ПРЕТИЛОСТ, ПУШЕЊЕ, ДИЈАБЕТЕС, ХИПЕРТЕНЗИЈА, ТРИГЛИЦЕРИДИ, НИВО ХОЛЕСТЕРОЛА, НИВО ШЕЋЕРА У КРВИ И МОТИВАЦИЈА пацијента да мисли и контролише редовно своје здравствено стање 

Искуства пацијената који се лијече код др. Лоза и с којим сам разговарала прије почетка трибине: Др. Лозу карактерише: Смирен приступ пацијенту, разговор с пацијентом и шире од здравстеног стања, професионалост и аналитичност.
Др. Весна Лоза је и с медицинске тачке гледишта и графиконом образлагала  сваки од горе споменутих фактора. Задржала се на Хипертензији, које лијекове треба узимати и то редовно, до краја живота. Графички приказала нове серије лијекова којих сваким даном је све више.

vesna slobodan

Данас, др. Весна Лоза је медицински директор у приватној клиници "Еурофарм", такође одлази двапут у Фочу и изводи интервенције на срцу, уграђивање Пацемакера и Стенда.

Једна занимљивост. Стриц др. Весне Лоза, пок. Бранко Лоза је био њен стриц, а Просвјетин први стипендиста и дугогодишњи драг гост и саговорник у Просвјети.

 

Позивамо Вас на предавање у организацији клуба жена Мис Ирби на тему:

Метаболички синдром

Предавач: др. Весна Лозо, кардиолог

Модератор: Милица Кајевић, професор

Сарајево, четвртак, 16. 11. 2017. године у 18:00 часова у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

 

Велики успјех издавачке дјелатности СПКД „Просвјета“ Сарајево  на 62. међународном београдском сајму књига

stand izdanja

Српско просвјетно и  културно друштво „Просвјета“ Сарајево већ четири године заредом самостално наступа и  представља своја нова издања на Међународном београдском сајму књига са запаженим успјехом. „Просвјетин“ штанд је мјесто окупљања старих пријатеља из региона -  књижевника, умјетника, филмских радника   - гдје се у угодној атмосфери договора о новим заједничким  пројектима.

ogi ivana

    Ове године Друштво је у препуној Сали „Васко Попа“ пред многобројном публиком -  академицима, професорима, јавним и културним радницима града Београда представило овогодишњу издавачку продукцију:

sreto vlado

  1. Милена Мразовић: „Босанска источна жељезница“;
  2. Друго проширено издање Каталога слика Лазара Дрљаче;
  3. Друго редизајнирано издање каталога „Наши класици“ /српско сликарство и вајарство у Босни и Херцеговини 1896-1955;
  4. Друго редизајнирано издање каталога „Прашки одрази“ / Просвјетини стипендисти школовани на Ликовној академији у Прагу 1904-1920: Перо Поповић, Тодор Швракић, Бранко Радуловић, Коста Хакман и Јован Бијелић;
  5. Каталог слика Ђоке Мазалића;
  6. „Алманах Просвјетe 2016/ 2017“

dejanpromotori

Промотори су били: прим. др. Саво Влашки, мр. Ивана Удовичић, Дејан Гарић, новинар, Драгана Томашевић, књижевница и др. Слободан Шоја, главни и одговорни уредник „Алманаха Просвјете“.

kamere vlado

Цјелокупну промоцију снимала је РТВ Србија – програм за дијаспору.

promotori borjana

Стручни жири 62.међународног београдског сајма књига је издавачку дјелатност СПКД „Просвјета“ Сарајево уврстило у пет најбољих издавача Срба из дијаспоре у 2017. години.

dejan slobo

Овом приликом се захваљујемо свим донаторима који су подржавали издавачку дјелатност „Просвјете“: Федералном министарству културе и спорта, Фондацији за издаваштво, Фондацији за музичке, сценске и ликовне умјетности, Министарству културе и информисања Републике Србије, Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, Младену Иванићу, члану Предсједништва БиХ, Милану Дуновићу, потпредсједнику Федерације БиХ,  а посебно Дирекцији београдског сајма која нам све ове године  додјељује бесплатан штанд за излагање старих и нових издања.

 

 

Интервју са Драганом Томашевић

Босанска источна жељезница: Неста пруге, неста хранитељице

balkans.alјazeera.net |

Просвјета, српско културно и просвјетно друштво Сарајево, недавно је објавило књигу Босанска источна жељезница Милене Прајндлсбергер-Мразовић. 
Књига, која је значајно свједочанство изградње ускотрачне пруге кроз Босну и Херцеговину, је илустровани водич на босанскохерцеговачким државним жељезничким линијама  Сарајево – Увац и Међеђа – Вардиште. Оригинално је написана на њемачком језику под насловом Die Bosnische Ostbahn, а објављена је 1908. године у Бечу и Лајпцигу.
Иницијаторка и уредница књиге је Драгана Томашевић и ово није први њен овакав пројект. До сада је истражујући по архивама скинула прашину са доста сјајних текстова који су тематски уприличени и објављени. Томашевић такођер говори о знаменитим женама Босне.

  • Откуд идеја за књигу Босанска источна жељезница Милене Прајндлсбергер-Мразовић?

- Открила сам је када сам правила књигу о Сарајеву - Све бих земље за Сарај'во дала. Пожељела сам направити књигу написану женском руком о свом граду. Тако да сам за књигу користила и описе Сарајева Милене Прајндлсбергер-Мразовић. Пошто је њена биографија заиста фантастична, нашла сам и читала остале њене књиге. Учинило ми се да је ова Босанска источна жељезница путовање од којег ми данас заиста можемо пуно научити. Видимо у њој  прошлост те какви су обичаји били и како се живјело. И не само то: она описује изглед тих крајева тада, али и прије. Главни лик књиге је жељезница као симбол просперитета и модерног доба.
Милени Прајндлсбергер-Мразовић можда је било плаћено да напише ту књигу, у то не улазим, али је исписала прелијеп текст. Нема ту неких похвала држави. Осјећа пругу као нешто што ће промијенити живот људи куда прође. Видјела је она добре и негативне ствари које доноси напредак друштва с пругом или без пруге: истовремено пише са жалом о људима који неће видјети предности новог времена, али и да изумиру обичаји и предмети који су имали неку употребну вриједност. Младима ће пруга донијети пуно – школоват ће се, лакше ће трговати и путовати. Када су укинуте ускотрачне пруге у Босни, остала је пјесма неста пруге, неста хранитељице. Та пруга заиста јесте била хранитељица. Зато сам жељела да се књига преведе и објави те да нам освијетли наш живот и тај период босанскохерцеговачке прошлости.
Драгана Томашевић С. Мустајбеговић

  • Ауторица је књигу подијелила на географске регије, а све је илустровано фотографијама. Јесу ли оне биле и у оригиналном издању објављеном на њемачком језику?

Не може се стручном терминологијом назвати репринтом јер је пријевод, али је све као у оргиналном издању. Ту има слика које је радио тада славни Евалд Арт, напримјер насловна страна је његова; има и неких других, који нису потписани, а има и аматерских фотографија – тако је ауторица написала. Све смо преузели из оригиналног издања.

  • Занимљиво је код Милене Мразовић да је она свега неколико текстова написала на нашем језику, а књиге је углавном писала на њемачком. Због чега је писала књиге о Босни и босанској баштини (биљежила је бајке) на њемачком језику?

- Рођена је у Хрватској, у Бјеловару (највјероватније). Дошла је у Босну са оцем који је био аустроугарски чиновник. Одлично је говорила наш  језик, али њемачки је био службени језик тада. Пошто је била новинарка, уредница и власница Bosnische Posta, писала је на њемачком језику. То је разлог због којег је она у Босни непозната. Уједно, апсурд је да жена, која је толико писала о Босни, вољела је и познавала, у тој својој посвојеној и вољеној земљи остала потпуно непозната. Није то случај само данас, деведесет година након смрти, већ је и за живота била непозната ширим круговима. Насупрот томе, кад је умрла у јануару 1927. године у Бечу гдје је и живјела, све новине су исти дан донијеле вијест о њеној смрти. Писали су да је умрла босанска списатељица. Тако да ми књиге Милене Прајндлсбергер- Мразовић данас заправо преводимо.

  • Живот жена савременица Милене Прајндлсбергер-Мразовић на Балкану био је поприлично непознат широј јавности, тако да је она расвјетљавала дијелове живота унутар босанских породица. Можете ли нам нешто рећи о томе?

- Имала је приступа јер је одлично говорила наш језик, али је имала приступа до одређене границе. Морамо се вратити у то вријеме и да бисмо то и разумјели: Босну је у то вријеме пропутовала на коњу са својом пријатељицом сликарицом Аугустом Боцк. Оне су улазиле у доста кућа. Иако се она могла разумјети – разговарати са доста жена, сама чињеница да у то вријеме двије жене путују Босном саме морала је изазвати дистанцу код тих жена. Сигурно су с њом разговарале и причале јој легенде, бајке и рецепте, али су приватни живот „заградиле“ и нису с неким „таквим“ дијелиле га. Милена је откупљивала босанску женску одјећу, коју је класифицирала и тестаментом касније оставила Земаљском музеју у Сарајеву.

  • Занимљиво је у вези с Миленом Прајдлсбергер-Мразовић да је записивала и босанске бајке које су важан дио бх. културног сјећања – фолколора.

- Записивала их је такођер на њемачком језику. И оне су касније превођене. 

  • Ово није прва Ваша књига овог типа. Заправо, доста се бавите женама које су у првој половици двадесетог стољећа оставиле неки траг у босанскохерцеговачком друштву. Доста сте деценија живота посветили тим истраживањима. Одакле сте кренули у та истраживања и одлучили се суочавати са изазовима и заборавом који иде уз те теме?

- Коријен тога је још у сеже у гимназијске дане када сам са пуно узбуђења открила у којој кући је становала Андрићева 'госпођица'. Често сам пролазила крај те зграде и замишљала како ме госпођица гледа. Касније сам то заборавила, али ми је увијек занимљиво знати памћење неког мјеста, зграде или улице. Важно ми је знати ко је ту живио, када или како. Нарочито је то изазовно када су у питању жене, јер женски животи су сакривени не само нама данас, већ су били сакривени и члановима те фамилије. Жене нису смјеле боловати, бити тужне итд. Ипак, у свим тим оквирима који су им задавали, успијевале су урадити оно што су жељеле и сањале. Фасцинантно је како су жене тада успијевале остварити своје жеље, с вана спутане и како су успијевале изаћи из својих оквира нечујно тако да многи не схвате да су порушиле ограде. Такве жене су ми биле занимљиве. То је напримјер, Умихана Чувидина, која је писала пјесме своме драгом и одбила се удати, што је за то вријеме било заиста страшно. Одбила се удати је јој је вјереник умро, а она није хтјела другог. Логика тог времена била је: па шта ако је умро, наћи ћемо јој другог!  Ту је и Лаура Бохорета Папо, Стака Скендерова, Јелица Бјеловић, итд. Све су то сјајне жене које нису признавале да нешто не може зато што ти неко не да.

  • Једно од Ваших посебних интересовања у оквиру побројаних истраживања је Стака Скендерова, о којој такођер постоје опречна мишљења. Можете ли нам нешто рећи о томе?

- О Стаки Скрендеровој има заиста пуно недоумица. Прва је то да се не зна гдје је заиста рођена. Претпоставља се да је у Сарајеву 1928. године, иако можда није уопће рођена те године и у Сарајеву већ да је дошла из Пријепоља. Готово је сигурно да њена породица јесте дошла из Пријепоља и да јој је отац умро док је била сасвим мала и да је живјела с мајком, сестром и два брата. Један брат био је крзнар, који је радио за Турску војску и уз њега је научила турски.  Касније је и сама уговарала послове. Као дијете су је облачили у мушку одјећу. Нама је данас то чудно. Људи су тада имали вјеровања да, ако женско дијете облаче у мушку одјећу, бит ће јача, да је неће неке зле силе дотакнути и да ће бити заштићена. Стака је била и касније остала дјевојчица која носи мушку одјећу и за коју се не зна како се описменила. Зна се исто да је пјевала у Старој православној цркви у Сарајеву – поп је морао узети њу јер није било писменог мушког дјетета. Вјера је имала посебно важну улогу током цијелог њеног живота.
Сан јој је био да отвори школу за дјевојчице и успјела је 1858. године. Тада јој је био тридесетак година. Успијевала је наћи и средства за њу, али и дјецу која ће је похађати јер на то се није добронамјерно гледало. Занимљиво је да је Стака била савременица са Георгеом Санд, која је живјела у Паризу, носила је мушку одјећу и живјела је у браку без папира. Постоји битна разлика између њих двије - Георге Санд је порушила за собом све – она је била саблазан; Стака за собом ништа није порушила – идентитет је градила по својим потребама. Када је отворила школу, сви су били против ње, а највише су се противили српски трговци јер су сматрали да је то срамота.

  • Стака је по повратку са хаџа, на који је сама путовала годину, боравила код султана мјесец дана. Како је доспјела до султана?

- За отворење своје школе Стака је добила ферман од турских власти. Била је јараница са Топал Осман-пашом.  Они су се добро разумјели и он је своје двије кћерке слао код ње у школу. Данас када имамо приче о двије школе под једним кровом то је невјероватан податак за успоредбу. Топал Осман–паша помагао је њену школу и дао јој је писмо за султана. Данас би рекли - писмо препоруке. На повратку из Јерусалема свратила је у Стамбол, гдје је била мјесец гошћа на двору султана Азиза. Кад је кренула, султан јој је дао дуката за њену школу.

  • Сви знамо за Гази Хусрев-бега и његову вакуфнаму, али је мало познато да је и његова жена, удовица Шахдидар, такођер увакуфила своју имовину. Ви сте се и том причом бавили, како кажете, у женској књизи Све бих земље за Сарај'во дала. Ко је била Шахдидар?

- То је заиста фасцинантна прича. Гази Хусрев-бегова супруга Шахдидар била је робиња његове сестре. Од робиње постала је владарица. Познато је да нису имали дјеце, али и да никада није довео другу жену. Надживјела га је. Текст њене вакуфнаме заиста је прекрасан. Поред данашње Музичке академије у Сарајеву била је кућа у којој је живјела и умрла.

  • На добре реакције наишла је Ваша књига у којој сте сабрали текстове о Бајрамима, а њихови аутори су различитих вјера. Можемо ли рећи да су се људи некада, када је била мања формална писменост, међусобно више познавали и поштовали?

- Књигу сам насловила Бајрам иде, посудила сам дио пјесме. У књизи су сабрани текстови Бошњака и других који су са толико љубави писали о рамазану и Бајрамима у Босни и Херцеговини да је то заиста једно драгоцјено свједочанство како се на овим просторима живјело прије. Исаије Митровић има прекрасну пјесму у којој честита Бајрам браћи, или напримјер Светозар Ћоровић, који има прекрасне приче о Бајраму и рамазану.

  • Имате ли идеју да направите књиге о Божићима са истим концептом?

- Почела сам прикупљати текстове за књигу о православном Божићу. Али по истом принципу као и за бајрамску књигу, не узимам у обзир модерне ауторе. Мало ми је безвезе у књизи имати радове са живим ауторима, а немати оне који су некада писали. То захтијева пуно истраживања и рада у архивима по старим књигама и часописима. Мени је као да правимо кућу без темеља. Издавач би, као и за бајрамску књигу, требала бити Народна универзитетска библиотека.
Извор: Al Jazeera

 

Промоција нових "Просвјетиних" издања на 62.Међународном београдском сајму књига које се одржава од 22.10.-29.10.2017.г.

 

baner

СПКД Просвјета Сарајево и ове године учествује на 62. Међународном београдском сајму књиге.. Промоцију најновијих "Просвјетиних" издања ће предводити прим.др. Саво Влашки, 
који ће присутне на промоцији упознати са историјатом Друштва, посебно са издавачком 
дјелатношћу, а о објављеним издањима ће говорити:

1.Драгана Томашевић, књижевница, уредница ових издања;

2.Рад Друштва и његова улога у савременом свијету, Дејан Гарић, предсједник Управног одбора Друштва;

3.О новој серији Алманаха Просвјете говориће Слободан Шоја, главни и одговорни уредник;

4.Ивана Удовичић, виши кустос Умјетничке галерије БиХ и савјетник на изложбама и каталозима.

milena  almanah

klasici odrazi

lazar djoko 

ПРОМОЦИЈА ПРОСВЈЕТИНИХ ИЗДАЊА:

1.Путопис Милена Преиндлсбергер Мразовић Босанска источна жељезница;
2.Каталог Прашки одрази/Просвјетини стипендисти школовани на Ликовној академији у Прагу;
3.Каталог Наши класици/Српско сликарство и вајарство у БиХ 1896-1955;
4.Каталог Лазар Дрљача;
5.Каталог са изложбе Ђоко Мазалић 1888-1975;
6.Алманах Просвјете, Просвјетин годишњак (нова серија) за 2016/17. годину.

Из рецензије Страје Крсмановића директора Умјетничке галерије БиХ:

У сарадњи са Умјетничком галеријом Босне и Херцеговине,,Просвјета" је организовала досад шест врло релевантних и респектабилних изложби, а уз малу помоћ пријатеља из БиХ и Србије,током само ове 2017.г. објавили су чак четири, врло богата и по свим узусима професије лијепо опремљена каталога. Ријеч је о другом допуњеном издању каталога "Лазар Дрљача", ,,Наши класици", ,,Прашки одрази" те каталог ,,Ђоко Мазалић”. Сваки од тих каталога опремљен је врло квалитетним колор фотографијама заступљених слика ових аутора, дизајнирани су зналачки и у сваком су заступљени стручни текстови историчара и теоретичара умјетности о наведеним ауторима. Каталози садрже и историјске податке о настанку и значају ликовних дјела заступљених у изложбама односно каталозима, па на тај начин пружају могућност сваком ко буде проучавао историју и биографије умјетника заступљених у каталозима да располажу са релевантним подацима о њиховом мјесту и улози у историји умјетности....

Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циЉ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представЉају своју годишњу издавачку продукцију, међу којима је и наша скромна издавачка продукција.

Видимо се на Сајму!

 

 

Одржана промоција књиге

Милена Преиндлсбергер Мразовић: “Босанска источна жеЉезница”

 

Дана 19. октобар, 2017.г. у просторијама Друштва представљена је књига Милена Преиндлсбергер Мразовић: “Босанска источна жељезница”.

Ремек дјело градитељства, једна од најизазовнијих жељезничких пруга у овом дијелу Европе, која је спајала Сарајево са источном границом Босне и Херцеговине, изграђена је за вријеме аустроугарске окупације, као пруга уског колосијека. Популарни Ћиро је овом пругом, од Сарајева, преко Пала и Вишеграда, возио све до укидања пруге 1978. године, од када она полако пада у заборав. Ипак, и данас још постоје они који се сјећају писка локомотиве, и путовања безбројним тунелима и вијадуктима корз источнобосанске планине, кланце и превоје.

promotori maja

У књизи "Босанска источна жељезница", Милене Прајндлсбергер-Мразовић, овај пут изнова оживљава пред нама. Са сваком новом страницом осјећај је преласка новог километра пруге, и несвјесно се почиње осјећати клопарање точкова, и уживати у крајолику који ауторица тако јасно доноси пред читаоца. Иако су ове странице изворно написане прије више од једнога вијека, оне данас доживљавају препород, јер у 21. вијеку не само да нам доносе опис једне жељезничке линије и путовања истом, већ нам дају и значајан увид у ондашње друштвене односе и начин живота у Босни и Херцеговини. Ова књига јесте штиво за уживање, али истовремено и за проучавање и подсјећање.

publika lana

Милена Прајндлсбергер-Мразовић била је прва босанскохерцеговачка новинарка, у вријеме када се жене том професијом нису бавиле ни у другим дијеловима Европе и свијета, била је и прва жена издавач на нашим просторима, музичарка и композиторка, те прва жена члан Антрополошког друштва из Беча. Данас је, нажалост, њено име заборављено у Босни и Херцеговини, а ова књига је начин на који СПКД "Просвјета" жели да исправи ову неправду.

Књигу "Босанска источна жељезница" је уредила и припремила за штампу, те написала предговор, књижевница Драгана Томашевић, а можете је по промотивној цијени купити у просторијама СПКД "Просвјета" у Сарајеву, улица Симе Милутиновића Сарајлије 1.

 

Позивамо Вас на промоцију књиге у оквиру Сарајевских дана поезије:

Миленa Преиндлсбергер Мразовић: “Босанска источна жељезница”

Задовољство нам је позвати Вас на промоцију књиге  "Босанска источна жељезница – 1908.г. Придружите нам се у четвртак, 19. октобра, у 18.00 у просторијама СПКД “Просвјета”,

Промотори:

Драгана Томашевић
Дејан Гарић
др. Лана Паћука
пијанистица Маја Ачкар Златаревић

naslovna


Сарајево, четвртак, 19. 10. 2017. године у 18:00 часова у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

Из предговора Драгане Томашевић:

milena


Милена Прајндлсбергер (Preindlsberger)-Мразовић, “публицисткиња између фолклора и модернитета”, својим радом уписала се у културну историју Босне и Херцеговине и у много чему крчила пут босанским женама које у то вријеме нису имале баш превише могућности за школовање и стицање знања која нису везана за вођење домаћинства и одгој дјеце. Кад је лист Bosnische Post 1894. године славио десетогодишњицу постојања, цјелокупна свјетска јавност писала је о томе да се баш у Босни, у којој жене не могу играти ни најмању улогу у јавности, догодило да једна жена буде заступником најслободније професије. Милена Прајндлсбергер-Мразовић је прва жена новинар у БиХ, прва жена уредник и прва жена издавач у БиХ. Осим бројних фељтона и репортажа, објавила је и пет књига с темама из Босне, дала велик допринос музичком животу БиХ, сакупљала народно благо, држала предавања и писала о љепотама и културним богатствима ове земље. Одлично је свирала клавир и захваљујући томе своје име трајно уписала у хронику Бање Луке. Године 1881. музицирала је на концерту класичне музике означеном као први концерт у БиХ. Босанско-херцеговачке новине, које су излазиле у Сарајеву, објавиле су да је 31. маја 1881. у Бањој Луци одржан први концерт озбиљне музике. У уводу опширног чланка наглашено је да “бијаше одржаван CONCERAT – први у Босни – под покровитељством Њег. Преузвишености фзм. Криша. Концерт је одржан пред млогобројном и одабраном публиком у част рођења прејасне пријестолонасљеднице”. Миленина умјетничка дјелатност обухватала је и композиторско стваралаштво које се кретало у оквирима малих форми намијењених клавиру. Њене композиције су најранији доступни трагови о композиторској пракси у Босни и Херцеговини....

vijadukt

... У књижевном смислу најбоља књига Милене Прајндлсбергер-Мразовић свакако је водич под насловом Босанска источна жељезница у којој и даље има помало оријенталне позлате Босне, али је прије свега зани-мљиво написано штиво које читаоца води на узбудљиво путовање жељезницом кроз Босну и кроз њену историју. Главни лик ове књиге је источна пруга која је уједно и метафора за све реформе које Аустро-Угарска подузима у Босни и које ће њеним становницима донијети срећу и благостање.

pale

Пруга је симбол за све модерно и “први корак у стварну нову земљу”. Путујући с ауторицом кроз чудесне предјеле од Сарајева до Увца и од Међеђе до Вардишта, откривамо прелијепу природу с много географско-геолошких података, сазнајемо како људи живе у касабицама које су некада давно биле богате и славне, упознајемо историјске и легендарне ликове заједно с њиховим најскривенијим сновима и тајнама, неиспуњеним или прекасно испуњеним жељама, сазнајемо гдје и зашто расте цвијеће које нико не сади, шта је све радила проклета Јерина и још много тога занимљивог и важног. Тако напримјер сазнајемо да се “Прача помиње и као сједиште једног бискупа, а њену пропаст народ објашњава клетвом султана Мехмеда, великог освајача, којем се Прача жестоко опирала”.

aladja

Слично су прошле Устиколина и Фоча. И оне су имале своје славне дане које више нико не памти. Некада су златари из Устиколине правили сребрене грудне оклопе, украшавали оружје и узде, а фочански мајстори били славни по пушкама, пиштољима и ножевима које су знали украсити сребреним или златним умецима (техником тауширања).Испричала нам је Милена много узбудљивих прича, између осталих и причу о првој штампарији коју су побожни монаси изградили у 16. вијеку како би штампали црквене књиге на глагољици и с њом повезану причу о горажданској ери, што је данас само “тмурна ријеч без значења, која одзвања у тами”; затим причу о прослављању Светог Ђорђа, заштитника свих славенских народа и покровитеља земљорадње (убијена аждаја представља савладану зиму). Открила нам је да је најбоља вода у Босни с врела Добра вода које зову и Кадина вода, а налази се на пола сата прије Свијетлог Борја.

dobrun

Некада су ту воду паше давале допремити на коњима све до Мостара. Најблажу, најуравнотеженију климу која се може пожељети изван ривијере у Босни има Међеђа. “Овдје нема вјетра ни снијега, нити вишеседмичних наоблачења; зато има прелијепих трешања, шљива и јабука, и питку воду…” А настанак чудесног бијелог цвијета у облику реса с прекрасним мирисом (Daphne blagayana) који је веома риједак и у Босни га зову борица приписује се Мурад Деди. Кажу, кад му се након смрти запалила кућа испред које је био покопан, он је устао из гроба, побјегао преко брда и вратио се тек кад му се направио надгробни споменик.

mapa

Тамо гдје су падале капи његовог зноја, изникао је прелијепи бијели цвијет борица, који мирише слађе од дјевојачке душе....

 

Отворена изложба "Ђоко Мазалић 1888-1975."

Дана, уторак 10. 10. 2017. отворена је ретроспективна изложба слика босанскохерцеговачког сликара Ђоке Мазалића у Умјетничкој галерији Босне и Херцеговине.

strajo savo

На више од 50 слика представљен је репертоар фолклорних мотива, градских призора те босанског пејзажа као најважнијег Мазалићевог мотива.

ivana milan

Изложба, коју је отворио потпредсједник Федерације БиХ Милан Дуновић, постављена је у циљу подсјећања на Мазалићеву величину и мјесто у бх. ликовној умјетности, али и као дуг према том умјетнику.

publika publika

Дуновић је истакао да се оваквим изложбама подсјећа на вриједност које цијело бх. друштво баштини.

publika janja

Директор Умјетничке галерије Страјо Крсмановић нагласио је да је Мазалић сликар који је цијели живот сликао Босну. Навео је да је вечерас отворена изложба прва ретроспектива након 1970. године.

gina dragana

Подсјетио је да се у власништву Умјетничке галерије налази већина слика Ђоке Мазалића, једног од најрелевантнијих ликовних фигура БиХ уопће:"Мазалић је један од бх. сликара који се након школовања одлучио заувијек вратити у своју државу, гдје је радио као професор, педагог, научни радник"- рекао је Крсмановић.

tanja aco

Изложбу ''Ђоко Мазалић, 1888 - 1975'' организирала је Умјетничка галерија у сарадњи с СПКД "Просвјета", а предсједник тог друштва Саво Влашки на отварању је подсјетио да се град Сарајево у знак захвалности ликовној и научној заоставштини одужио умјетнику тако што је једној улици даровао његово име.. Изашао је и каталог у поводу отварања изложбе, која ће бити отворена до 14. новембра у Умјетничкој галерији БиХ.

dejan zaki

Изложбу су материјално помогли Министарство културе и информисања Републике Србије и Фондација за сценске, ликовне и филмске умјетности, а дио слика уступили су Бошњачки институт и Музеј Града Сарајева.

ambasador inzko

Отварању су присуствовале бројне личности из политичког, културног и јавног живота, а међу њима су били ЊЕ. Станимир Вукићевић и високи представник у БиХ Валентин Инзко.

 

Одржана пресс конференција поводом отварања изложбе

"Ђоко Мазалић, 1888-1975."

Дана 09.10.2017. на Пресс конференцији медији су добили све потребне информације о предстојећој изложби и подсјећању на једног од највећих бх. умјетника, Ђоки Мазалићу: "Ова изложба има за циљ да нас подсјети на Мазалићеву величину и мјесто у босанскохерцеговачкој ликовној умјетности, али и на наш дуг према њему"

savo_ivana_strajo press

Ђоко Мазалић, 1888 – 1975

10.10 – 14.11.2017.

Ђоко Мазалић (Босанска Костајница, 1888 – Сарајево, 1975) један је од сликара из прве генерације босанскохерцеговачких умјетника који су студирали сликарство. Завршио је Високу школу за ликовне умјетности у Будимпешти (1910 – 1914). Током живота остварио се још као професор, педагог, научни радник, конзерватор, историчар умјетности и ликовни критичар, тако да ће његов свестрани рад скоро цијелу трећу и четврту деценију 20. вијека представљати неприкосновен ауторитет у културном животу Сарајева. Град Сарајево се, у знак захвалности ликовној и научној заоставштини, одужио умјетнику тако што је једној улици даровао његово име.

herojski

“Ријетка суздржаност, дистингвираност, живот на дистанци од људи и догађаја, апсолутно владање собом и својим моћима, изразита склоност истраживању и науци – један картезијански дух спојен с пословичном босанском шутљивошћу и закопчаношћу чини Ђоку Мазалића изузетном појавом међу босанскохерцеговачким умјетницима уопште. Обухвативши својим радом период дужи од шест деценија, он је у свом сликарском развоју нужно прошао кроз различите утицаје – од сецесије и натурализма, преко мистицизма и симболике до неких надреалних атмосфера; као и остали његови савременици, платио је свој обол носталгији за класиком, али је у својој генерацији једини смогао снаге да успостави дијалог са својим временом чак и у периоду послије Другог свјетског рата кад је сасвим осамљен кренуо у нову сликарску авантуру, дотичући, на махове, импресионизам, експресионизам па чак и апстракцију, чему пандан можемо наћи само код његовог друга из младости Јована Бијелића који је, срећом по себе и по нашу умјетност, могао да се развија у једној далеко стимулативнијој, далеко плодоноснијој средини.” Азра Бегић

zavisan

Сликарски опус Ђоке Мазалића богат је и разнородан и у стилском и у тематском смислу. У њему се могу наћи различити утицаји, од магичног реализма, поинтилизма, пленеризма, класицизма и других иних изама све до саме границе апстракције коју никада није одлучио прећи, иако се у неким његовим дјелима осјећају наговјештаји блиски каснијем апстрактном експресионизму. Тематски гледано, распон је једнако широк. Изостају само мртве природе, док је богат репертоар фолклорних мотива, градских призора, грађанских портрета, анималистике, сакралних тема, алегорија, те коначно босанског пејзажа као најважнијег Мазалићевог мотива. Случајно или игром судбине, међу његовом оставштином готово да није ни остало пејзажа других крајева. Промјене унутар колорита и начина сликања односе се на различите периоде, али се истовремено могу пратити и у оквиру појединих мотива.

selo

Захваљујући континуираном квалитету без већих осцилација, те чињеници да је један од ријетких босанскохерцеговачких сликара који се након школовања одлучио заувијек вратити у домовину, Мазалић ће врло брзо стећи статус угледног, а ускоро и кључног актера сарајевске ликовне сцене. Према властитом избору, он је прије свега сликар, али немогуће га је посматрати искључиво кроз тај сегмент, с обзиром да је сликарство и умјетност доживљавао у много ширем контексту.

izlozba_plakat

 

СПКД „Просвјета“ Сарајево и Умјетничка галерија Босне и Херцеговине одржаће пресс конференцију поводом отварања изложбе „Ђоко Мазалић, 1888 – 1975“.


Пресс конференција ће се одржати у понедјељак, 9. октобар 2017. у 11 сати у Умјетничкој галерији Босне и Херцеговине, Зелених беретки 8.

jablani


Присутнима ће се обратити:
Страјо Крсмановић, директор Умјетничке галерије Босне и Херцеговине Прим. др. Саво Влашки, предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево Ивана Удовичић, кустосица

Отворење изложбе за јавност ће се одржати 10. октобра у 20 сати.

Надамо се Вашем присуству!

 

 СПКД „Просвјета“ Сарајево позива Вас на свечано отварање изложбе

ЂОКО МАЗАЛИЋ
1888-1975.

djoko

Изложба приређена поводом стотридесетогодишњице од рођења великог умјетника.
.
Сарајево, уторак, 10. октобар 2017. године у 20:00 сати, у Умјетничкој галерији БиХ, ул. Зелених беретки бр. 8.

Из уводне ријечи у пратећем каталогу изложбе:

Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” Сарајево наставља истраживање и представљање српске ликовне баштине Босне и Херцеговине. Ове године приређује изложбу слика Ђоке Мазалића којом се обиљежава стотридесета годишњица његовог рођења.
Изложба и Каталог резултат су истраживачко-изложбено-издавачког подухвата чији је циљ да нас, поводом овог значајног јубилеја, подсјети на Мазалићеву величину која му припада у босанскохерцеговачкој ликовној умјетности али и да изнова расвијетли културни идентитет средине у којој је умјетник живио и градио свој умјетнички опус.
Један је од сликара из прве генерације босанскохерцеговачких умјетника који су студирали сликарство. Завршио је Високу школу за ликовне умјетности у Будимпешти (1910‒1914). Током живота остварио се још као професор, педагог, научни радник, конзерватор, историчар умјетности и ликовни критичар, тако да ће његов свестрани рад скоро цијелу трећу и четврту деценију 20. вијека представљати неприкосновен ауторитет у културном животу Сарајева.
Град Сарајево се, у знак захвалности ликовној и научној заоставштини, одужио умјетнику тако што је једној улици даровао његово име.
Пројекат се реализује у сарадњи са Умјетничком галеријом Босне и Херцеговине у чијем је простору  постављена изложба дјела из фундуса УГБиХ, након четрдесет и седам година од посљедње ретроспективне изложбе организоване пред крај Мазалићевог живота. ...

Посебну вриједност Каталога, осим репродукција у боји, представља објављивање, први пут,   Мазалићеве аутобиографије која се чува у архиву УГБиХ, у којој умјетник гради слику властитог живота, рада и стваралаштва у једном турбулентном вијеку, настојећи да дефинише лични однос према умјетности. ...

Предсједник СПКД “Просвјета” Сарајево
прим. др. Саво Влашки


Од 2012. до данас Друштво је организовало изложбе са пратећим каталозима: Наши класици српско сликарство и вајарство у Босни и Херцеговини 1896-1955, изложбу Лазара Дрљаче, Прашки одрази, Просвјетини стипендисти школовани на ликовној академији у Прагу (Перо Поповић, Тодор Швракић, Бранко Радуловић, Јован Бијелић, Коста Хакман), Женском руком, допринос женског српског сликарства и вајарства умјетности Босне и Херцеговине (Адела Бер-Вукић, Ива Деспић, Мица Тодоровић, Рајка Мерћеп, Милена Шотра). У овом периоду смо објавили и друго издање Каталога Лазара Дрљаче, Наши класици и Прашки одрази.

 

Полагање цвијећа на спомен обиљежја

У недељу, 24.9. 2017.године, делегација Клуба жена Мис Ирби СПКД "Просвјета" у саставу: Милица Кајевић, Зора Легат, Младенка Јовановић, Боба Продановић-Зовко и члан УО Слободан Шоја, посјетили су гробове Ангелине Паулине Ирби - Племените- и Стаке Скендерове на гробљу Св. Миховил и положили цвијеће.

misirbi staka

Милица Кајевић прочитала је пјесму Алексе Шантића: МИС ИРБИЈЕВА

predstavnici

 

milica misirbi

МИС ИРБИЈЕВА

Ступила си нама... Усред ноћи тавне
Мученика земљу, која нема зоре,
Привила си души, гдје планете горе,
О велика жено Британије славне!

Преко наших поља, гдје купине стоје,
Неуморно, као сијач богом дани,
Сијала си испод магла непрестани'
Све звијезде срца и љубави своје.
И свуда гдје паде твоје зрње чисто –
Плод обилан, златан сузом је заблистô,
На славу и хвалу теби, наша мати!...

И вијекова многих када конац буде,
Овдје на олтару ове српске груде,
Пред твојијем ликом кандило ће сјати.

Алекса Шантић

О МИС ИРБИ

Мис Аделин Павлија Ирби је била једна енглеска дама која је у народном сјећању Срба у Босни оставила дубок и неизбрисив печат. Мис Ирби, како је позната у српској културној историји, путујући Европом са својом пријатеЉицом мис Макензи, пожеЉела је да посјети и балканске земље које су се у том периоду још увијек налазиле под Турском. Пролазећи кроз Босну и Херцеговину, биле су очаране људима на које су наилазиле и које су упознавале. По повратку у Лондон, Мис Ирби је објавила путопис под називом: Путовање по словенским земљама Турске у Европи.

У својим публикацијама Аделина Ирби - Мис Ирбијева је разбила све предрасуде о „дивљим” Словенима настањеним на Балкану, о којима већина Енглеза скоро ништа није знала. Енглеском читаоцу предочила је, између осталог и истину о српском народу чије су некада моћно царство покорили турски освајачи. Писала је такође и о непроцењивом културном и уметничком благо тога некада великог царства, безобзирно пЉачканом, рушеном и уништаваном и о људима који су мучени, тлачени и понижавани

Због свог хуманитарног рада и помоћи коју је пружила правосланом становништву које је живело под влашћу Османлија одликована је са више ордена српских и црногорских владара. Одликована је Таковским крстом краЉа Александра Обреновића, орденом Светог Саве другог реда краЉа Петра Првог, као и Даниловим крстом црногорског краЉа Николе Петровића Његоша.

Због свих њених залагања мис Ирби је у народу постала племенита Ирби.

Мис Аделин Ирби је умрла у септембру 1911. године. У Сарајеву и дан данас постоји улица Мис Ирби.
Када сам дошла у Босну, видјела сам један добар и срцем велики народ. Несрећа тог народа и патње његових синова пробудиле су у мени осјећај милосрђа и ја сам одлучила да свој живот посветим раду да се ублаже те патње и умање те несреће.

О ХАЏИ СТАКИ СКЕНДЕРОВОЈ

Стака Скендерова потиче из старе породице Дамјановића (Петровића) назване Скендеријашима према турском називу за Скадарски санџак одакле се ова породица доселила најпре у Комаран и Пријепоље почетком 19. века, а потом у Сарајево. Стакина година и место рођења нису са сигурношћу утврђени: према некима то би могла бити 1821. година у Пријепољу, међутим најчешће се узима 1828. и Сарајево, а Силија Хоксворт наводи чак 1831. По пресељењу у Сарајево брзо је умро отац Перо, а бригу о мајци Мари и сестри Стаки преузео је брат Илија који је био ћурчија. Он је говорио турски језик, а шио је за турску војску и официре. Уз њега је Стака научила турски језик што јој је касније било од велике помоћи. Кретала се по православним кућама и свима била на услузи, а поготово кад је њено знање турског језика могло помоћи у интервенцији код турских власти или допринети у тумачењу и склапању уговора с трговцима и другим пословним људима.
Цео свој живот Стака Скендерова посветила је просветној делатности и тешкој борби за одржање првооосноване девојачке школе у Босни и Херцеговини у којој је била прва учитељица. У томе су јој највише помогли руски конзули Гиљфердинг и Шчелупников, затим српски митрополит Михајло, кнез Михајло Обреновић, али и босански везир Топал Осман-паша и сам турски султан. Неки пут је помоћ слала и француска влада, док је с друге стране помоћ богатих сарајевских трговаца увек изостајала што је била последица њиховог негативног става према школи.
Остала је упамћена њена смела реакција на притиске сарајевске чаршије да се Мис Ирбијевој забрани рад. Каде је ова чувена Енглескиња 1869. године отварала свој просветни завод јавила су се отворена негодовања грађана и католика и православаца због отварања ове „лутеранске“ школе. И једни и други доживљавају Ирбијеву као конкуренцију а њен рад као удар на верски и национални идентитет. Стака је тада јавно иступила усред општине, сва узбуђена, потресена неистинама и неправдом, срчано бранећи Мис Ирби. Захваљујући њеном ауторитету црквено-школска општина повлачи своју „Објаву народу“ којом је тражила да Срби не шаљу децу у протестантску школу. Време је показало да је Стака била у праву: својим радом и љубављу Мис Ирби је задобила срца Сарајлија за сва времена.
Последње раздобље Стакиног живота обележено је самоћом и немаштином. Остаје без породице, заборављена од многих и без средстава за хуманитарни рад који је био смисао њеног живота. Гостопримство јој је пружила Мис Ирби. Њен живот трагично се окончао под запрегом поплашених коња на Илиџи, 26. маја 1891. године, а после једне добротворне забаве у корист сиромашних. „На спроводу 28. маја био је силан свијет из свих сталежа. Наша српска општина наредила је, те су у спроводу ишле ученице наших српских школа са учитељским особљем; а тако исто у пратњи су биле и ученице из завода наше српске добротворке, племените Мис Ирбијеве“ (Читуља - Босанска вила, 31. мај 1891.)

 

Опело и полагаЊе вијенца на Спомен капелу припадника МЛАДЕ БОСНЕ

kapela

У сриједу, 28.06.2017. године,  руководство Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Сарајево, представници Амбасаде Републике Србије у БиХ, представници Српске православне цркве - Црквене општине Сарајево, Хуманитарног удружења „Добротвор“ , као и чланови и симпатизери Друштва су положити вијенац на Спомен капелу припадника Младе Босне на гробљу „Свети Арханђели Георгије и Гаврило“,  и тиме одали  почаст свим учесницима Сарајевског атентата, на годишњицу овог судбоносног догађаја.

savo svestenici

    Овим чином  СПКД Просвјета  Сарајево подсјећа на важност памћења историјских догађаја, како мјеста сјећања у будућности не би постала мјеста заборава.

 

Одржана промоција
Каталога Лазара Дрљаче
друго проширено издање

lazar

СПКД “Просвјета” Сарајево представило је у четвртак 8. јуна, 2017.г  друго, проширено издање каталога слика Лазара Дрљаче у коме су његове 62 сачуване слике и скице. Прво издање објављено је 2012. године, на стотину и тридесету годишњицу рођења тог бх. сликара, а у поводу обиљежавања 110 година рада Друштва кад је у  галерији Мак галеријском простору Музеја књижевности и позоришне умјетности у ул. Симе Милутиновича Сарајлије бр.7. постављена и изложба.

trio publika

Ликовни критичар Војислав Вујановић рекао је да тај каталог садржи дјела Лазара Дрљаче која су сакупљена у намјери да се сачува његова ликовна баштина, а културна јавност у БиХ и регији поново сусретне с грандиозним дјелом тог умјетника чије је сликарство обиљежило 20. вијек.
Подсјећа да је живот тог бх. сликара проткан тајнама. Разлог његове одлуке да послије Рима, Париза и других европских центара, живот настави у “дивљини“ остат ће тајна.
“Лазар Дрљача био је опсједнут свим оним што је изнад мјере човјека. То што је изнад мјере човјека, била је његова инспирација, његова духовна храна, то је оно што се налази у његовом дјелу”, нагласио је.

СПКД “Просвјета” се труди да на овај начин одаје дужно поштовање баштини Срба који су живјели, стварали и своја дјела остављали у Сарајеву.

Стручна сурадница на пројекту виши кустос у УГБиХ, Ивана Удовичић сматра да је Дрљача чврсто позиционирао своје мјесто у историји бх. умјетности те наглашава да је највећи дио његове оставштине похрањен у Умјетничкој галерији БиХ.

Лазар Дрљача (Блатна код Босанског Новог 1882. – Коњиц 1970.) бх. академски сликар оставио је дубоког трага не само својим умјетничким дјелом (које спада у врх европског и свјетског сликарства) него и начином живота због којег још називају и посљедњим босанским богумилом. Сам је правио боје за своје слике од природних материјала које је налазио по планини Прењ. Његов живот као да је стао у његову пјесму:


ЛУТАЊЕ
С палетом и с блоком кроз царство природе лутање
Гледајући пашњаке и стада и жетве зрелих класи
Слушајући потока ромор и језера вјечно ћутање
Пучини морској што зраке ужарене сунца трне и гаси.


Лазар Дрљача

ivana vojo

Овом приликом је додијељено и највеће признање Друштва, „Велика повеља Просвјете“ Војиславу Вујановићу, дугогодишњем предсједнику Ликовне комисије, за изузетан лични допринос раду и развоју СПКД Просјете Сарајеву

 

Позивамо Вас на промоцију
Каталога Лазара Дрљаче
друго проширено издање

lazar 

Модератор: Дејан Гарић
Промотори: Војислав Вујановић, ликовни критичар
Ивана Удовичић, стручни сарадник на пројекту

Сарајево, четвртак, 08. јуни 2017. године у 19:00 сати, у просторијама Друштва Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

Лазар Дрљача – каталог слика посљедњег босанског богумила...
Лазар Дрљача је једном приликом, за себе рекао: „Ја сам, видите, након Рима и Париза, у којима сам радио и излагао, постао прави тврди босански сељак. Ја сам вам, уствари, богумил“. Можда овај цитат најбоље описује невјероватан животни пут сликара Лазара Дрљаче. Рођен је у селу Блатина код Новог Града почетком 1880-тих, у сиромашној сељачкој породици, која налази начин да га пошаље у Сарајево на школовање. Након завршене занатске школе, уписује грађевинско одјељење Средње техничке школе у Сарајеву те 1902. бива први стипендиста „Просвјете“ за ученике ликовног образовања. По завршетку техничке школе амбиција га води у Беч на Академију ликовних умјетности.

Након позива да учествује на изложби у Риму 1911., Дрљача се сели у Париз гдје доста времена проводи по музејим и галеријама, брусећи свој таленат, копира дјела старих мајстора медју којима и Леонарда и Тицијана. Међу осталим, у Паризу ће настати и једна од његових најпознатијих слика „Три коњаника“. Почетком тридесетих, лутајући крајолицима испод Прења, послије готово пола вијека живота широм Европе, Лазар Дрљача, најзад налази своје стално станиште крај Борачког језера. Наступају најплодније године у његовом животу, слика и излаже из године у годину, а 1935. ће насликати једно од својих најмонументалнијих дјела „Црно језеро под Дурмитором“.

У два наврата Дрљачин дом је горио са свим његовим дјелима те је најплодније године његовог рада узела ватра, а након тога се још више осамљује и преживљава као шумски радник и косац, здравље га издаје те одржава само једну изложбу послије рата, и то 1962. у Мостару, гдје због лошег здравља остаје до смрти 13. јула 1970.

На промоцији, у просторијама СПКД „Просвјета“, у четвртак, 08.06.2017. у 19 сати, ће бити представљено друго, допуњено издање каталога/монографије дјела Лазара Дрљаче, у коме се налазе његове 62 сачуване слике и скице. Прво издање објављено је 2012. године, на стотину и тридесету годишњицу рођења овог непоновљивог сликара, када је у Умјетничкој галерији БиХ постављена и изложба.

 

Враћање капела на гробљима Светих архангела Михаила и Гаврила и Свети Марко

Дана 15.05.2017.г. враћање капела на гробљима Светих архангела Михаила и Гаврила и Свети Марко у посјед Српске православне цркве бит ће регулисано кроз Меморандум о разумијевању, а чије су потписивање данас најавили Влада Кантона Сарајево, Министарство комуналне привреде и инфраструктуре, Јавно предузеће "Покоп" и Српска православна црква.
То је био повод и данашњем састанку премијера Кантона Сарајево Елмедина Конаковића и протојереја - ставрофора Вање Јовановића, пароха сарајевског, који су заједно са ресорним министром Сенадом Хасанспахићем, директором „Покопа“ Гораном Церићем и предсједником Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Савом Влашким разговарали о потписивању и реализацији овог документа.

kapelice

"Враћање ових капела у посјед Српске православне цркве за нас је један веома битан корак. Након више од двадесет година наишли смо на разумијевање од стране кантоналне власти и премијера Конаковића да капеле, које су у нашем власништву, можемо поновно користити за вјерске обреде. Ово је за нас заиста важно", поручио је са овог састанка протојереј - ставрофор Јовановић.

Како су истакли представници СПЦ једна од капела је и капела Видовданских хероја у којој су сахрањени посмртни остаци Принципа, Грабежа и осталих која је такође у лошем стању. Заједно с Црквом, Влада Кантона Сарајево ће дати свој допринос у њиховој санацији док ће предузеће "Покоп" одржавати гробља која се налазе око њих. 

У читав процес активно је укључено Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" чији предсједник Саво Влашки, имајући у виду ранија неуспјела настојања у рјешавању овог питања, посебну захвалност изражава премијеру Конаковићу, на разумијевању и спремности да се ово ријеши. 

"Важно нам је да сарађујемо и да вјерницима свих конфесија омогућимо изражавање вјерских осјећања и практиковање својих обичаја. На овај начин, заједно са СПЦ, промовишемо мултиетничност, међусобно уважавање и сарадњу", поручио је премијер Конаковић те изразио наду да вјерници неће дуго чекати на обнову ових капела. (извор: http://vlada.ks.gov.ba/aktuelnosti/novosti/premijer-konakovic-i-protojerej-stavrofor-vanja)

 

Најава нових издања СПКД "Просвјета" Сарајево

Јелица Беловић-Бернаџиковска: Говорила је девет језика и написала 56 књига

Пише: Едина Каменица

Толико је година прошло, а два сандука с њеном заоставштином нико још није пописао, конзервирао, трајно изложио...У грађанском огледалу: Идентитети жена БиХ грађанске културе 1878–1941

Шта све може учинити једна, наизглед, обична електронска порука показало се прије неколико дана када ми је драги и вриједни чешки докторанд В.Б. Борјен послао информацију о донацијама Фондације за издаваштво ФБиХ.

Посебно су му пала у око имена двије, како рече, важне жене. О једној од њих, Милени Приндлс Бергер Мразовић и сам је писао рад док је стицао магистериј на Будимпештанском универзитету. А, ето, СПКД Просвјета је добила средства за издавање Миленине књиге Босанска источна пруга, али и за још једну књигу: Успомене и друге приче из Босне ауторице Јелице Беловић-Бернаџикоwске.

„Књиге су вјероватно у припреми, било би их лијепо пропратити“, примијетио је Борјен, а ја сам се истог тренутка када сам чула име Јелице нашла у једном ранојесењем сарајевском дану од прије неколико година у којем смо се, мој колега, фоторепортер Ослобођења Сенад Губелић и ја, пењали Габелином улицом, и с радозналошћу дјетета тражили број 10.

Ахааа, ето је. Зграда се звала Вила Јелена, и ми смо, као ловци када дођу до плијена, али овај им још измиче, нестрпљиво на њој тражили трагове живота жене која је знала девет језика, написала 56 књига, сарађивала у 23 листа и, све су прилике, управо ту становала за свога боравка у Сарајеву. О њој се јако мало зна на овим просторима, или, чак ништа, али, судећи према неким знаковима, па и овој донацији, Јеличино вријеме изгледа тек долази.

Тада, у Габелиној, никога нисмо могли питати да ли макар нешто зна о бившој станарки. Врата закључана, ни на једно звоно се завјесе не помичу. Однекуд се појави нека жена и од ње сазнадосмо да је недавно, са броја 10, отишла у вјечни свијет једна старица која се била приближила стотој. Да ли је она познавала Јелицу, питали смо се и када смо отишли у двориште, посматрајући дрвену изрезбарену веранду, коју је обгрлила густа винова лоза.То што је и многима које ја познајем, а који се убрајају у познаваоце свега и свачега, непознато име Јелице Беловић-Бернаџикоwске, мене не чуди јер, искрена да будем, и ја не бих знала ништа о њој да неким поводом нисам отишла у Хисторијски архив Града Сарајева и видјела како архивист Саша Белтрам премјешта неке картонске кутије.

На свакој од њих је било мени непознато име. Архивист ми је тада показао аутобиографски рукопис ове педагогиње, фолклористкиње, новинарке, публицисткиње. Продао га је тој установи Јеличин рођак, Лео Сиелски. На папиру је писало да је продаја завршена 15. новембра 1957.године.

Љубини Мемоари

Рукопис носи назив Мемоари, али на њему није било Јеличино име, него је писало: Љуба Т. Даницхић.

Тако је, ето, почело моје упознавање са изузетном интелектуалком која се, под бројним псеудонимима, појављивала у гласилима разних градова Европе, а највише у онима који су припадали бившој Југославији: у Сарајеву, у Загребу, Сомбору, Сремским Карловцима...

Потписивала се као Јелица, тета Јелица, Јеле, Јасна, Хеле, Млада Ана госпоја..., пишући и за Франкфуртер Зеитунг, Фрауензеитунг, Ревуе дес Деуx Мондес, Јоурнал од тхе Гупсy Лоре Социетy, Тршћански Лиоyд, али и за Смиље, Бршљан, Млади добротвор, Млади Истранин, Анђео чувар, Школски вјесник, Школски одјек, за Напредак, Женски свијет, Фрањевачки гласник, Гласник св. Јосипа, за Народну просвјету, Народну снагу, Фрауенwелт (гдје је била уредница), а у години 1913. је радила и као редакторица алманаха Српкиња.

У свакоме од тих листова, за које је писала на језику средине у којој је овај излазио, Јелица Беловић- Бернаџикоwска је водила жестоке јавне полемике.

Апсолутно отворена према свему што је био изазов, друштвени и стваралачки, Јелица је тако на дјелу показала шта значи бити стварно ангажована особа, а не салонски ушушкана. Њени радови, у којима слободно, без икаквих ограничења, разматра посебно тзв. женско питање, сврставају је међу зачетнице феминизма у Европи. Но, то није никад био феминизам елитног кроја којим се и данас у хладовини многи заклањају, то су били истински животни проблеми сваке жене, од којих Јелица Беловић-Бернаџикоwска није бјежала. Напротив.

Рођена је у Осијеку 25. фебруара 1870. године. Њени образовани родитељи (отац поријеклом Црногорац, мајка Њемица) жељели су да и сву своју дјеца школују. Нижу гимназију започиње у Ђакову, у Заводу бискупа Јосипа Јураја Штросмајера којег је Јелица познавала, а једном је и изјавила да ју је он надахнуо илирским духом. У Загребу је похађала самостанску учитељску школу, а студије је завршила у Бечу и у Паризу.

Радила је као учитељица у Загребу, у Осијеку, у Руми, у Мостару, потом долази у Сарајево гдје је професорица у Трговачкој школи, а потом је у Бања Луци управница Више дјевојачке школе.

У 26. години се удала за Пољака, грофа Јанка Бернаџикоwског, службеника мостарског Окружног суда. Пензионисана је, присилно, у 39. години живота, а власти у Аустро-Угарској, које нису гледале нимало благонаклоно на њене бројне критике, забраниле су јој да се уопће појављује у јавности. Због тога је и писала под псеудонимима.

Народни вез

Управо из Мемоара је очито колико је ова жена храбро износила своје ставове о многим негативностима у друштву. Биће занимљиво о томе више прочитати у најављеној књизи СПКД Просвјета. Но, нимало не сумњам да ће се у њој испољити у нарочитом свјетлу и велика Јеличина љубав, етнологија, а у оквиру ове, народни вез.

Колико је само дјела њему посветила, колико је само истраживала све што се односи на ту област! Говоре о томе већ и неки од наслова њених књига: Грађа за технолошки рјечник женског ручног рада, О ренесанси наше везиљачке умјетности, Југословенски народни везови, Мала везиља... Основала је и удружење госпођа за подизање народних везова у Петрињи, учествовала на изложбама везова у Европи, а на највећем броју њих била је чланица оснивачких одбора.

Иначе, 1935. године, на београдској изложби удружења универзитетски образованих жена Јелица учествује са 19 својих књига. Бавила се и дјечјом психологијом, педагогијом, разним друштвеним и књижевним темама, ликовном, музичком критиком.

Била је почасна чланица Бечког фолклорног друштва, па је, у оквиру њега, сарађивала са у то вријеме познатим Фриедрицхом Саломоном Крауссом, професором, приповједачем, сексологом,(писала је и о сексу), фолклористом, а о каквој је сарадњи ријеч довољно говори и то да је Краусс био први читалац њеног најпознатијег дјела Културна хисторија Јужних Славена, објављеног на њемачком језику 1927. године.

Тадашњем европском културном кругу припадале су бројне познате списатељице с простора бивше Југославије (Мара Малагурски-Ђорђевић, Алојзија Сгтеби, Мага Магазиновић, др. Зора Прица, Миклица Јанковић, Зофка Кведер...) с којима је Јелица често водила и врло неугодне јавне полемике, а неријетко је с њима размјењивала опоре ријечи. Неки тврде да је разлог овим свађама и женска љубомора. Јелица је била и врло лијепа, духовита, забавна.

Но, то је мање важно у односу на чињеницу да је својим дјеловањем скидала многе копрене, указивала на нешто о чему се до тада није размишљало. Гордана Стојаковић, једна од истраживачица живота ове интелектуалке, сматра да је Јелица та која је уочила особеност у књижевности жена, па се, захваљујући њој данас и највише зна о првој хрватској феминисткињи, о Осјечанки (опет Осијек!), Франки Пашкец, али и о Марији Франковић, Милени Мразовић, Савки Суботић...

Други пут пензионисана

Јелица је била сарадница загребачког Музеја за обрт и примијењену умјетност, а 1918. године предаје и у новосадској Мјешовитој грађанској школи, јако много преводи. Тада је по други пут пензионисана. Умрла је у Новом Саду 30. јуна 1946. године, у самоћи, заборављена од свих. Малу свјетлост на њен тадашњи живот је бацило Сарајево, у којем је о Бернаџикоwској Душан Јелкић написао књигу.

Половином прошле године, Музеј града Новог Сада је, поводом 70. годишњице смрти знамените суграђанке, организовао пројекцију филма њој посвећеног, а тим поводом се подсјетило на чињеницу да је Јелица сахрањена на Успенском гробљу, на коме не постоји ни њено гробно обиљежје нити је уврштена на тамошњи списак знаменитих личности. Крајем 2016., министру културе Републике Србије Новосађани су упутили петицију да се благо које је сакупљала и описивала Јелица сачува. Јер, толико је година прошло, а два сандука с њеном заоставштином нико још није пописао, конзервирао, трајно изложио. Није било времена а ни пара!

У Сарајеву је недавно изашло и друго, допуњено и измијењено издање публикације Забиљежене-Жене и јавни живот Босне и Херцеговине у 20. вијеку, у којој је представљена и Беловић Бернаџикоwска, чије књиге су нацисти палили у Њемачкој, а чије име не изоставља ниједна релевантна свјетска енциклопедија.

Ново Просвјетино издање ће је још једном вратити у Сарајево, а, можда би се у том граду баш поводом ове жене могло кренути с обиљежавањем његових зграда у којима су кроз минула стољећа живјели великани духа. Осјећали ми то или не, они и нама данас подижу крила. Тако би се дошло и до Габелине и до оне сјеновите лозе, коју је и Јелица, сигурна сам, с њежношћу посматрала, умјесто свога јединог дјетета, прерано умрлог.

Извор: Ал Јазеера

(преузето:http://balkans.aljazeera.net/blog/jelica-belovic-bernadzikowska-govorila-je-devet-jezika-i-napisala-56-knjiga)

 

Одржано Поетско вече  „Ријечи путују“

 pia

У Просвјети, ул. Симе Милутиновића 1, у сриједу, 26. априла 2017. одржано Поетско вече: Ријечи путују.

pia publika

Једна од најпознатијих, уједно и најзначајнијих данских пјесникиња Пиа Тафдруп, гостовала је у просторијама  СПКД “Просвјете” Сарајево, гдје је сарајевској публици представила пјесме из своје најновије збирке “Ријечи путују”.
Ради се о књизи у пријеводу Милене Рудеж која је ових дана изашла из штампе, а представља избор пјесама из четирију збирки “Саламандер квартета”. Промоција књиге је одржана у Бањој Луци  у склопу поетске манифестације ‘Атлас европске лирике’ у организацији издавача ‘Кућа поезије’.

pia pia

Нисам могла а да не иницирам и посјету Пие Тафдруп Сарајеву. Ово је њено друго пјесничко дружење са сарајевским љубитељима поезије након “Сарајевских дана поезије” 2008., али овај пут са властитом књигом “Ријечи путују” у издању “Куће поезије” из Бањалуке. Ову  Иницијативу је подржала Милица Кајевић, предсједница клуба жена  Мисс Ирбy СПКД Просвјета Сарајево и захваљујући драгој Милици, ми смо вечерас овдје – казала је у уводној ријечи Милена Рудеж.

milena hor

Да се подсјетимо, Пиа Тафдруп, данска пјесникиња, рођена 1952. у Копенхагену. Дебитовала са књигом поезије “Кад настане рупа на анђелу 1981“. Након објављивања треће збирке “Унутрашња зона“ (1983.), дански књижевни критичар Поул Борум прогласио ју је најзначајнијим пјесником младе генерације. До сада је објавила двадесетак пјесничких збирки, од којих је најпознатија “Краљичина капија” (1998.) за коју је добила престижну књижевну награду Нордијског савјета 1999. За своју поезију добила је и друга данска и страна одликовања и награде.

hor zajedno

Представљање  Пие Тафдруп и њених пјесама је оплемењен духовним пјесмама и наступом октета из хора СПД „Слога“ под руководством Стефана Мојсиловића.
Било је то заиста вече за памћење, свим љубитељима добре поезије. Хвала нашој пјесникињи Пиа-и нашој Милени и нашој Милици који су нам омогућили ово лијепо дружење, а захвалност свакако иде и свим посјетиоцима, љубитељима писане ријечи који су својим присуством увеличали ову атмосферу.

 

Позивамо Вас на:
Поетско вече, " Ријечи путују"

пиа

Учесници:

Пиа Тафдруп, пјесникиња, Данска;

Милена Рудеж, пјесникиња и преводитељица;

Наступа: Стефан Мојсиловић, дириигент црквеног хора "Слога" са групом хориста;

Модератор: Милица Кајевић, проф.

Сарајево, сриједа, 26. 04. 2017. године у 19.00 часова у просторијама Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

Пиа Тафдруп, данска пјесникиња, рођена у Копенхагену 1952.г.

Припадала је генерацији осамдесетих, тзв. дивљој или панк генерацији која је била у опозицији према данској поезији седамдесетих година за коју је карактеристичан стих настао преломом прозног текста. Ипак се Пиа Тафдруп издвајала од своје генерације и налазила инспирацију у поезији страних пјесника, прије свих Рилкеу и Целану, као и Гуннару Екелофу, шведском модерном пјеснику.

До сада је објавила 20-так пјесничких збирки, од којих је најпознатија Краљичина капија/1998/ за коју је добила престижну књижевну награду Нордијског савјета 1999.г. добила је и друга данска и страна одликовања и награде. Члан је Данске академије од 1989.г., а била је и члан Европске академије поезије од 2009. до 2011. године.
Објављене збирке "Кад настане рупа на анђелу"/ 1981; "Унутрашња зона"/ 1983/.
Проглашена је најзначајнијом пјесникињом младе генерације / Поул Борум, дански књижевни критичар/.

Пјесме су јој преведене на 30-так страних језика у антологијама, часописима, и властитим књигама поезије, од којих пет на енглеском.

 

Одржан традиционални V Васкршњи концерт

Традиционални Просвјетин Васкршњи концерт одржан је 20.04.2017.г. у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву.

dvorana publika

Вече које је било за памћење, препуна дворана, врхунска изведба. Сјајна атмосфера, потпуно уживање.

hor hor

На концерту, који је организирао СПКД "Просвјета", публику је одушевио Хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву, под диригентском палицом професора Раде Радовића. Ово је један од најбољих хорова који његује и изводи духовну музику у нашој земљи.

djeciji_hor harmonika

Поред њих, на концерту су наступали и хор и оркестар Школе за основно музичко образовање у Источном Сарајеву, којим је дириговала Јована Марић те Александар Николић, двоструки носилац признања "прва хармоника свијета". 

savo dejan

Ово је већ пета година да се организује Васкршњи концерт у Дому ОС БиХ. Прије концерта публику је поздравио предсједник друштва СПКД "Просвјета", прим. др Саво Влашки и предсједник Управног одбора Дејан Гарић.

diplomati publika

"Наши концерти су јако добро посјећени, а посебно ми је драго што има све више и младих људи који показују интересовање за духовну и традиционалну музику", рекао је Влашки.

hor hor

Овогодишњи концерт одржан је у два дијела. У првом дијелу хор је извео духовну православну музику, а у другом етно и традиционалне пјесме. По завршетку концерта, за све присутне је приређен свечани коктел.

 

ПРЕСС

Поводом одржавања концерта којим ће бити обиљежен један од најзначајнијих православних празника Васкрс

саво дејан

Дана 18.04.2017.г. одржана је Пресс конференција поводом одржавања Васкршњег концерта најављеног 20. априла у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву, којим ће бити обиљежен један од најзначајнијих православних празника.

На овогодишњем Васкршњем концерту у организацији СПКД Просвјета, који ће бити одржан 20.04. у 20 сати, у Дому Оружаних снага БиХ у Сарајеву, сарајевској ће се публици представити Хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије у Источном Сарајеву, чији је умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић. То је један од најбољих хорова који његују и изводе духовну музику у БиХ. Уз њих ће, као гости наступити и Хор и оркестар Школе за основно музичко образовање у Источном Сарајеву, којим диригује Јована Марић, те Александар Николић, двоструки носилац признања прва хармоника свијета. Позивамо вас да уживате у разноврсном репертоару духовних и традиционалних мелодија, уз напомену да је улаз на концерт бесплатан.

Камерни хор Смјера за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву основан је октобра 2001, а хором од оснивања руководи и диригује професор Раде Радовић. Хор је наступао на бројним међународним хорским и музичким фестивалима: Мусица сацра а Рома (Рим, 2005), БЕМУС (Београд, 2006), Мусица Медитерранеа-Еуропамусицале фестивал (Минхен, 2009), Славянские встречи – Словенски сусрети (Подмосковље - Балашиха, Русија, 2006), Бох је ласка (Словачка, 2007), Дани духовне музике (Панчево, 2007), а уз то одржао је на стотине концерата и наступа у земљи и у иностранству. Ансамбл је вишеструки лауреат међународних хорских такмичења: - Златне дипломе: Тхе Сwедисх Интернатионал Цхоир Цомпетитион (Хелсинборг, Шведска, 2004), 10. Интернационале цонцорсо цорале (Рива Дел Гарда, Италија, 2008), Златна плакета: Мокрањчеви дани (Неготин, 2004); - Фестивал Хорови међу фрескама (Београд): два пута награда „Војислав Илић“ - за најбољи хор (2003, 2005), те два посебна признања диригенту; - Интернационалне хорске свечаности (Ниш): награде стручног жирија – 2010.

Стилска разноврсност репертоара Хора представља својеврсни пресјек музичког стваралаштва на пољу православне духовне музике кроз вијекове: од записа непознатих појаца и писара XВ-XВИИИ вијека, примјера једногласног појања преузетих из светогорске богослужбене праксе XВИИИ вијека, варијанти традиционалног српског појања, руских црквених напјева, традиционалних напјева – бисера најзначајнијих композитора српске и руске хорске духовне музике XИX и XX вијека, до дјела савремених аутора, Из области свјетовне хорске музике у репертоару Хора су заступљена, углавном, дјела српских аутора, инспирисана фолклорном традицијом.

Диригент хора Раде Радовић рођен је у Фочи 1972. године. Музичке студије је завршио на Руској музичкој академији „Гњесини“ у Москви. Седмогодишњи боравак у Москви (1990-1997) утемељио је правац обликовања његовог умјетничког израза као композитора и извођача. Његове композиције се и данас налазе на московским концертним програмима. Радио је као професор у Богословији у Фочи (1997-2008), гдје је дириговао Хором Богословије и Богословског факултета, са којим је поред учествовања на богослужењима остварио велики број концертних наступа у БиХ, Србији и Црној Гори.

Педагошки рад на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву започео је 2000. године. Од тада је ангажован на три одсјека – предмети: Музички облици, Црквена хорска музика, Хармоника, Камерна музика, Хор, а од 2002. је шеф Смјера за црквену музику и појање. Као диригент академског хора остварио је низ концертних наступа, а студенти из његове класе хармонике освојили су многе награде на међународним такмичењима.

Предсједник Друштва Саво Влашки подсјетио је да су ових дана бх. грађани славили чак три празника - Песах, Ускрс и Васкрс, те наглашава да је жеља Друштва концертом осим Божића обиљежити на достојанствен начин и Васкрс.
Истакао је да су Министарство одбране БиХ и Оружане снаге БиХ уступили бесплатно дворану за одржавање концерта, док је подршку дала и Мисија ОСЦЕ-а у БиХ те им овом приликом и јавно захвалио на подршци.

 

Позивамо Вас 20.04.2017.г. у четвртак у 20:00 сати у Дом Оружаних снага БиХ на наступ:

"Хор Смјерa за црквену музику и појање    Музичке академије у Источном Сарајеву" умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић 

и  њихови гости

уз пригодно Васкршње дружење

У поводу обиљежавања православног празника Васкрса наше Друштво је организовало наступ Хор Смјерa за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, умјетнички руководилац и диригент Раде Радовић.

плакат_вк_2017

П Р О Г Р А М

program

НАПОМЕНА: Улаз је слободан

Мисија ОЕБС-а у БиХ подржала је одржавање ове манифестације.

logo OSCe

Свим нашим драгим члановима, сарадницима и симпатизерима Друштва из земље и свијета желимо срећан Васкрс и тјелесну и духовну обнову!
Да вас здравље и дух добро служе, да имате добру вољу, ведрину, смиреност, мудрост И живот испуњен љубављу према ближњем.
Нека Божији благослов буде на вама уз радосни Васкршњи усклик и традиционални поздрав

ХРИСТОС ВOСКРEСЕ
Вoистину Вoскрeсе!

Вама и вашим породицама желимо срећне и благословене Васкршње празнике!

Поводом прославе великог православног празника, Васкрса, СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити 14.04-18.04.2017.године!

 

 

Дружење под окриљем клуба жена Miss Irby y "Просвјети" поводом обиљежавања празника 8. марта Међународног празника жена

Клуб жена "Miss Irby" организовао је дружење у поводу 8. марта Међународног Дана жена. Дружење се одржало 7. марта 2017. год. у 12х у просторијама СПКД Просвјета Сарајево. То је већ постало традиционално окупљање чланица/ова Друштва, представница других националних друштава и гостију.

tanja posjeta

"Гдје је жена данас у БиХ" осврнула се проф. др. Златиборка Попов-Момчиновић са Филозофског фак/ одсјек Политичких наука/. Универзитета у Источном Сарајеву. Фокус њеног рада је на роду, цивилном друштву, политичкој теорији. Објавила је више од 60 научних радова из ове тематике.

ana lana

Ученици Средње музичке школе из Сарајева уз одобрење директорице проф. Мелите Чичић, извели су допадљив музички програм.
 Хана Салиховић,сопран, Исидора Ратковић, мецосопран,класа проф. Сања Вилов- Бејдић, уз клавирску пратњу проф. Белинде Крнић и Хане Бећировић извели су арије из оперете Шишмиш, Јохана Штрауса, Хабанеру из Бизеове Кармен, и двије љупке композиције: "Продаје се мала пољска шева" Никола Јомелиа и Шубертова "An di Music". 

milica publika

Нас некадашњем стипендиста Андреј Градина, гитара и Мерима Хубијер, флаута извели су Помпеју Maxima Puhoa, класа проф.Белме Тузовић- Мујкић и проф. Ане Покрклић. Наш Андреј Градина извео је и соло нумеру на гитари Лобосов: Прелудиј бр.2. Иначе Андреј је и носилац 1 награда на многим федералним и државним такмичењима из гитаре.Присутни су топло поздравили све младе умјетнике.

andrej savo

Гости изненађења су били група из КУД-а "Славија" из ИС који су извели грчки народни плес Сиртаки заједно са својим кореографом Младеном Крсманом.

Присутни су одушевлено поздравили њихову игру. С обзиром да је предсједнику СПКД Просвјета др. Сави Влашком тог дана био и родјендан, представници Клуба жена "Miss Irby" уз пригодну честитку, завршили се први дио дружења.

shejla sirtaki

А онда се уз угодно ћаскање, закуску, пиће и музику наставило до касног поподнева. Све ово припремили су Милица Кајевић, предсједница Клуба Miss Irby, уз консултовање са осталим чланицама Клуба,  за добру закуску треба захвалити менаџменту Просвјете, а за штимунг и атмосферу посебна захвала запосленицима Љубици Жикић и Зорану Драшковићу.  

 

Посјета господина Елвира Швракића, генералног директора Хаyат телевизије нашем Друштву

На позив предсједника Друштва Прим др Саве Влашког радо се одазвао господин Елвир Швракић директор ТВ станице Хаyат. Госта су срдачно дочекали прим др Саво Влашки предсједник Друштва и Дејан Гарић предсједник Управног одбора СПКД “Просвјете”.

elvir hayat

-Прије свега, захвални смо на донацији коју сте дали за наш Божићни концерт и на тај начин подржали рад нашег Друштва - рекао је предсједник Друштва Саво Влашки. У наставку разговора господин Елвир Швракић се упознао са радом и активностима СПКД “Просвјете” Сарајево, а у плану су и други видови сарадње.

Укратко о нашем госту, тачно 24. фебруара 1992. године, почела је с радом тадашња Неовисна телевизија Хаyат, данас - Хаyат ТВ. Била је прва комерцијална ТВ станица у БиХ, која је од почетка развијала своје програмске и људске капацитете, те постављала професионалне стандарде на домаћем простору. Данас, 25 година касније, ова ТВ кућа има 170 запослених, те према највећим технолошким стандардима продуцира властити програм за пет различитих канала. Говорећи о протеклих 25 година, ггосподин Швракић је истакао да је најважније било и остало бити правовремен и објективан.

 

Одржана промоција збирке поезије Душка Трифуновића "Има нека тајна веза"

Дана 23.02.2017. четвртак, одржана промоција књиге Душка Трифуновића збирка поезије са насловом "Има нека тајна веза", пјесме одабрао Стеван Тонтић.

Десет година од смрти пјесника Душка Трифуновића обиљежено је издавањем књиге ''Има нека тајна веза'', представљеном у  СПКД “Просвјета” Сарајево.
Трифуновићеве пјесме бирао је пјесник Стеван Тонтић који је написао и предговор, а уредница књиге Драгана Томашевић на представљању дјела је казала да је ово мали знак пажње и сјећања на човјека којег је критика прогласила једним од најбољих југословенских пјесника.

dragana publika

 Трифуновић је за БиХ важан јер је пет својих најбољих књига објавио у главном граду, али и због једне нетипичне појаве, увођења поезије у свакодневницу - истакла је Томашевић, додајући да је овај пјесник добитник Шестоаприлске награде Града Сарајева.

 Новинар Дејан Гарић је такођер навео да Трифуновић заслужује много више сјећања него што су му Сарајево и БиХ дали.

- Трифуновић је човјек чије стихове сви знамо, а нико их није учио у школи - рекао је Гарић.

 Подсјетио је да је више од двије деценије живота уградио у Телевизију Сарајево, пјесничке воде и развој сарајевске pop-rock школе.

valerijan zlatan

Културе сјећања нам не недостаје, али је она селективна. Неке ствари су универзалне и не би смјеле бити подложне селективном сјећању - додао је Гарић.

Душко Трифуновић, књижевник, пјесник и телевизијски аутор, рођен је 1933. године у Сијековцу код Босанског Брода. Један је од највећих књижевника јужнословенских простора с двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма.

 

Позивамо Вас на промоцију књиге
Душко Трифуновић: "Има нека тајна веза“

tajna

Промотори:
Драгана Томашевић, уредница књиге;
Дејан Гарић, новинар;
Валеријан Жујо, књижевник, истраживач хисторије Сарајева и лексикограф;
Мухамед Златан Хреновица, пјесник и композитор.
    
Сарајево, четвртак, 23. 02. 2017. године у 19:00 часова, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

 

Посјета професора са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци

У петак 17.02.2017.године професори са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, Др Бошко Бранковић  и  Др Боривоје Милошевић  су посјетили СПКД Просвјета, дочекали су их предсједник Друштва Прим др Саво Влашки, предсједница комисије за издавачку дјелатност Драгана Томашевић, пословни секретар Љубица Жикић и библиотекар Зоран Драшковић.

posjeta knjige

У кратком опуштеном разговору гости су упознати са радом и активностима  Друштва, у срдачној атмосфери разговарало се и о могућој сарадњи. Том приликом су  уручена најновија  издања издавачке дјелатности на обје стране. Да напоменемо да још од свог оснивања, Филозофски факултет има прилично живу издавачку дјелатност. Сваке године се у просјеку објављује 10‒15 књига које финансира Факултет из својих извора. Поред уџбеника и монографија редовно се објављује зборник са научног скупа те два или три броја часописа Радови.

 

У Мостару одржан Међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника, поводом годишњице смрти великог пјесника Алексе Шантића

festival

Поводом годишњице смрти Алексе Шантића, 02.02.2017. Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Мостар организовало четврти интернационални Шантићев фестивал дјеце пјесника који се одржава у Мостару.  Кроз низ програма, у фестивалу учествовала дјеца пјесници из Србије, Хрватске, Македоније, Црне Горе те Босне и Херцеговине.

publika goran

На фестивал је пристигло преко 1000 радова из свих држава бивше Југославије. Стручни жири у саставу Алма Фазил Обад, Божидар Кијац и Миљенко Бухач одабрали су финалисте који су боравили у Мостару од 01.02. до 03.02.2017. године. Међу овогодишњим финалистима су млади пјесници из Подгорице, Београда, Сарајева, Котора, Ниша, Крагујевца, Бијељине, Прилепа, Врбовца, Пресеке, Раинаца, Градишке, Књажевца и Мостара.

ljubica lav

Шантићев фестивал дјеце пјесника један је од најважнијих дјечијих фестивала те врсте у региону и важно мјесто сусрета најмлађих талената. Бројни финалисти претходних година, објавили су властите књиге, док фестивал служи као потицај да још већи број младих почне писати поезију. Шантићев фестивал дјеце пјесника промовише Мостар и Босну и Херцеговину те чува успомену на најпознатијег мостарског пјесника – Алексу Шантића.

djeca ples

Приређен је и пратећи програм са дјечијим ансамблима, плесом и музиком.

nevesinje goran

''Фестивал значи пуно за цијели град. Млади људи својим ће дружењем и ширењем своје поезије оживјети Мостар. Желимо да Фестивал постане дио културног догађања у Мостару и да буде на пуном већем нивоу него што је то сада'', казао је генерални секретар Српског просвјетног и културног друштво "Просвјета" Мостар Горан Косанић.

ziri dodjela

Жири је имао тежак задатак изабрати најбоље радове и додјелити признања најуспјешнијим.

nagrade zahvalnice

На финалној вечери додојељени су пригодни поклони свим финалистима а том приликом су уручене и захванице бројним спонзорима и донаторима.

 

Одржано предавање на тему:

"Крсне славе код Срба"

st_nikola st_djordje st_sava

У предвечерје великог српског празника Св. Саво, Клуб жена Мисс Ирбy угостио је у просторијама Просвјете посебне госте: свештеника Владимира Ступара, старјешину Саборне цркве у Сарајеву и групу хориста црквеног хора "Слога" са диригентом Стефаном Мојсиловићем. Тема вечери је била "Крсне славе код Срба"

krsna_slava vlado

Модераторка Милица Кајевић је истакла да су свечаност прославе Св Саве уназад три године припремали стипендисти СПКД Просвјета, рециталима, пјесмом и свирком. Нажалост нема више стипендиста, јер Просвјета нема средстава да додјели стипендије, а потребе има. Апеловала је на мјеродавне у Просвјети, да размисле о томе и да нађу средства, барем за неколико талентованих ученика/студената. Основна мисија Просвјете не смије бити заборављена.

Отац Ступар одржао је теолошко предавање, час вјеронауке о значају вјере, Богу створитељу свијета и човјека на земљи, Богу који, иако невидљив све види, прати нас увијек, присутан увијек и на сваком мјесту. О одласку или неодласку људи у цркву, гријесима којим смо сви подложни, страдању српског народа кроз вијекове, рушењу српских богомоља. Враћању вјери, враћању цркви.

st_petka st_jovan

У оквиру тог теолошко филозофског казивања, отац Ступар је рекао нешто и о крсним славама. Крсна слава се први пут помиње 1018.године. Крсна слава потиче из паганских времена, кад су се људи приклањали многим боговима. Временом,када религија постаје монотеистичка, то се мијењало. Крсна слава се прво славила у цркви а касније се тај обичај преносио у породицу.Свака српска породица је имала свог свеца заштитника. Слава се наслеђивала са предака на потомке. Син је био тај који је "носио" женидбом славу свога оца, а ћерка је удајом прихватала супругову славу. И слављење крсне славе разликује се од краја до краја, па чак и у једном граду обиљежавања су различита.

Дешавало се да се у неким породицама славило и двије славе. Симбол крсне славе су крсни колач, свијећа и жито. Домаћин је ујутро носио крсни колач и жито у цркву да се прелије вином. У неким породицама тај обичај се одвијао у кући гдје су имућнији домаћини позивали свештеника да преломи крсни колач, прелије жито и да отпјева тропер свецу кога је та породица славила тај дан.

publika hor

Св. Саво, српски просветитељ је утемељитељ крсне славе. Он је још у 13. вијеку канонизирао српске старе обичеје, па тако и крсну славу.
Трпеза за крсну славу је богата, има свега, штеди се за тај дан, како би се гостима показало да домаћин поштује свога свеца заштитника породице. Наравно да данас има и претјеривања у свему томе.

Секстет хориста са диригентом Стефаном Мојсиловићем отпјевао је духовну пјесму Тебе појем и Ускликнимо с љубављу и одушевио све присутне.
Простори Просвјете скоро су били попуњени до посљедњег мјеста. Цијело предавање попратила је ТВ Хема. (Милица Кајевић)

 

Клуб жена "Miss Irby"
Позивамо Вас на:
"Крсне славе код Срба, најчешће:
Никољдан, Ђурђевдан, Јовандан, Савиндан“

st_nikola st_djordje st_sava

Учесници
Предавач: свештеник Владимир Ступар, старјешина Саборне цркве
Наступa: Стефан Мојсиловић, диригент црквеног хора "Слога"са групом хориста
Модератор: Милица Кајевић, проф.

st_petka st_jovan

Сарајево, четвртак, 26. 01. 2017. године у 18.00 часова, pросторије Друштва, ул. Симе Милутиновића-Сарајлије бр. 1

 

Додијељене Захвалнице истакнтим и заслужним члановима Друштва


Управни одбор СПКД Просвјета је крајем претходне године донио одлуку да се пригодним захвалницама на један симболичан начин одужи дугогодишњим члановима и активистима Друштва. Након избора органа Друштва у новом четворогодишњем мандату, захвалница је додијељена прим. др Зорици Вујисић, дугогодишњој потпредсједници Друштва, те в.д. предсједника Друштва, чиме др Вујисић, иако у кратком периоду на тој функцији, остаје трајно забиљежена као прва жена која се налазила на челу Просвјете.

жељко жељко

Поред ове, захвалнице су према одлуци додијељене Милици Кајевић и Татјани Жарковић-Тафро, дугогодишњим чланицама и предсједницама Управног одбора Друштва, ранијим уредницима часописа "Босанска Вила"  Жељку Граховцу и Живани Јованчић, досадашњим чланицама Надзорног одбора Друштва Зори Легат и Наили Махић, као и члановим Управног одбора Сржану Вулетићу и Татјани Лазић (која је писмено обавјестила органе Просвјете да не сматра да је довољно заслужна за једно овакво признање, те се захвалила на указаној части).

Након промоције Алманаха Просвјете у просторијама Друштва, 19.01.2017. уручене су захвалнице др Зорици Вујисић и г. Жељку Граховцу, док су остали добитници захвалница оправдали свој изостанак како због путовања ван Босне и Херцеговине, тако и због болести. Остале захвалнице ће бити уручене накнадно.

зорица зорица

СПКД Просвјета и овим путем жели исказати најдубљу захвалност свим поменутим чланицама и члановима, у нади да ће њихов допринос Друштву и у наредном периоду бити значајан, те да ће и даље бити међу стубовима и ослонцима Друштва.( Дејан Гарић)

 

Представљен АлманахПросвјете за 2015.г.

Настављајући некадашњу традицију издавања годишњака, СПКД "Просвјета" је и у прошлој години издала "Просвјетин Алманах". У просторијама Друштва у четвртак 19.01. представљено је ово значајно издање, које је својим садржајем покривало 2015. годину. Настављајући праксу започету са претходним бројем, у коме је велики дио садржаја био посвећен стогодишњици сарајевског атентата и избијања И Свјетског рата, тако је и у овоме броју пажња посвећена важним годишњицама, а посебно догађајима из бурне 1915. године. Међу њима се посебно истичу двије годишњице - један вијек од рођења Бранка Ћопића, те исто толико година од надалеко познатог Велеиздајничког процеса који је вођен у Бањалуци, а на коме су аустроугарске власти судски прогониле велики број патриота, а међу њима и прваке тадашње Просвјете.

жељко зорица

О Алманаху су говорили књижевник Жељко Иванковић и главни уредник Алманаха Слободан Шоја. Током самог представљања промотори су нагласили неколико сегмената Алманаха. Један од њих је посвета некадашњим активистима Просвјете и њиховом прогону током бањалучког Велеиздајничког процеса. Међу њима се посебно истиче име дугогодишњег генералног секретара Друштва и великог прегаоца за српску националну и културну еманципацију Васиља Грђића, који је био један од првооптужених на овом процесу. О Васиљу Грђићу, а посебно о његовој улози у Просвјети се није довољно говорило у протеклом перидоу, и он је један од заборављених великана Друштва, а овим се уредништво Алманаха жељело на један скроман начин одужити Грђићу и осталим члановима Просвјете из тих бурних времена.

публика публика

Поред тога истакнута је важност текстова о Бранку Ћопићу, великом писцу еx-југословенских простора, чији је животни пут једнако занимљив као и радње његових романа и приповјетки. О Бранку Ћопићу се много говорило протеклих годину дана, али сепарат у Алманаху заслужује посебну пажњу.
Промотори су нагласили и значај књижевних текстова и одломака, те репринта некадашњих, већ заборављених текстова. Вриједи истаћи и текст о Лужичким Србима који баца свјетло на ову недовољно познату тему у нашој јавности.

Публика у сали СПКД Просвјета је уживала у представљању посљедњег броја Алманаха, те се због тога са нестрпљењем ишчекује и наредно издање Алманаха, за 2016. годину.(Дејан Гарић)

 

Позивамо Вас на представљање годишњака:
„Алманах Просвјете за 2015. годину

алманах_2015

             Говоре:
             - Жељко Иванковић, књижевник;
             - Слободан Шоја, главни и одговорни уредник Алманаха.

Сарајево, четвртак, 19. јануара 2017. у 18 сати, просторије Друштва, ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр. 1

 

У Народном позоришту у Сарајеву одржан свечани VII Божићни концерт

ok

Дана 5. јан. 2017.г. у поводу најрадоснијег православног празника Божића, Српско просвјетно и културно друштво Просвјета у Народном позоришту приредило Божићни концерт

okok

Представници СПКД Просвјета Саво Влашки, предсједник друштва, Дејан Гарић, предсједник УО друштва  су поздравили многобројну публику традиционалним поздравом Мир Божији, Христос се роди, Ваистину се роди, захвалили се спонзорима и донаторима као и свим присутним гостима те најавили шаролик и надасве, занимљив концертни програм.

okok

Подсјетили су да је прича о концерту почела прије седам година, јер су многи сматрали да се вјерски празници не обиљежавају онако како би требало, па је осмишљена ова успјешна сага о концерту.

okok

На концерту је наступао мјешовити хор СПД Јединство а сопран и баритон Каролина Михајловић извели су Божићни тропар Рождетство Твоје и Павел Чесноков Величит душе моја Господа. Такођер су Мирјана Шовран, сопран, и Сања Радојковић, клавир, извели арију Quando me'no vo из опере La Boheme Ђакома Пучинија и арију Je veux vivre из опере Ромео и Јулија Шарла Гуноа.

okok

Љубитељи етно музике су уживали у изведбама бањалучке етно групе Траг и њиховим осавремењеним пјесмама: Жубор, Ај мене мајка једну има, Ајде јано, Маријо ћеро, и друге

Марко Калајановић је извео пјесму Алексе Шантића И опет ми душа све о теби сања, и руску пјесму Тамна ноћВладимира Гариевича Агатова у пратњи Алме Аганспахић на клавиру

okok

Програм концерта је посвем различит и има за сваку душу по нешто, стога је сваке године све већи изазов организирати концерт, интересовање је као и увијек било велико, а  наступали су изузетно квалитетни извођачи са достојном репутацијом.

okok

"Концертом желимо да поручимо свима како видимо Сарајево, какав град желимо, каква је перцепција града у којем живимо и у којем ћемо живјети", напоменуо је Гарић.

okok

И ове године захваљујући пријатељима из Народног позоришта, Министарства културе и спорта Кантона Сарајево, БХ Телецома, ОСЦЕ-а, концерт  је био више него  успјешан. Публика је изистински уживала.

ok savo

Концерт је одржан у Народном позоришту, након којег је приређен и пригодан свечани коктел

 

Са искреним жељама да ове свете дане проведете у миру и свакој радости, срдачно Вас поздрављамо древним поздравом Божића:

"МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!"

Одржана Пресс конференција у поводу одржавања VII свечаног Божићног концерта!

poziv_bk

У сриједу, 04 јануара 2016. године у просторијама Друштва (ул. Симе Милутиновића Сарајлије бр.1), са почетком у 11,00 сати одржана  ПРЕСС  КОНФЕРЕНЦИЈА  у поводу одржавања VII СВЕЧАНОГ БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА који ће се одржату у четвртак, 5. јануара 2017. године у Народном позоришту Сарајево са почетком у 20,00 сати.

На пресс конференцији  пред бројним чувеним медијима, новинарским и ТВ кућама, у име СПКД „Просвјета“ Сарајево били су присутни:

Прим.др. Саво Влашки, предсједник СПКД „Просвјета“ Сарајево, Дејан Гарић, умјетнички креатор Божићног програма и Слободан Шоја, координатор програма.

саво дејан

Саво Влашки, предсједник Друштва, обавјестио је присутне новинаре да за овај VII Божићни концерт влада изузетно интересовање, како у Федерацији БиХ, тако и у Републици Српској. Овом јубиларном концерту присуствоваће и Младен Иванић, члан предсједништва Босне и Херцеговине са сарадницима, и многобројни амбасадори, истакнути представници власти, високо свештенство, те угледни јавни и културни радници.

трио трио

Дејан Гарић, који је са Слободаном Шојом умјетнички креатор Програма, упознао је представнике медија о садржају и учесницима Божићног концерта. Морамо посебно да се захвалимо нашем генералном партнеру БХ Телецому, многобројним спонзорима,  те медијским покровитељима – које смо истакли на билбордима, транспарентима, плакатима и позивницама изјавили су они за Пресс. Посебну захвалност дугујемо и Народном позоришту у Сарајеву – који нам већ седму годину заредом – бесплатно уступа салу.

Улазнице могу се купити на благајни Народног позоришта Сарајево у периоду од 09-11:30 и 15:30 – 19:30 сати по цијени од 10,00КМ. Обзиром да су предходни Божићни концерти били распродани, препоручујемо да заинересовани на вријеме набаве улазнице.

ПРОГРАМ ЗА VII БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ:

програм_бк_2017

 

Поводом прославе Божића СПКД "Просвјета" Сарајево, неће радити петак 06.01.2017.године.

Свим вјерницима и људима добре воље честитамо Божић!

 

Најава VII БОЖИЋНОГ КОНЦЕРТА 

05.01.2017.г у Народном позоришту!

poziv_BK_2017

Поштовани чланови, сарадници и пријатељи Друштва, 

Позивамо Вас са радошћу да присуствујете концерту посвећеном прослави Божића у организацији СПКД Просвјета Сарајево које се одржава у Народном позоришту Сарајево. Улазнице купите на благајни Народног позоришта, 

Резервације путем телефона 033 221 682.
-резервације улазница се почињу примати седам дана прије представе, а улазнице преузимају два дана прије одржавања представе;
-радно вријеме благајне: 09-11:30 и 15:30-19:30 сати

Добро нам дошли!

 

СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ ЖЕЛИ ВАМ СПКД "ПРОСВЈЕТА" САРАЈЕВО!

SN

ОБАВЈЕШТЕЊА
 

НОВЕ КЊИГЕ

 

НАША ИЗДАЊА: КАТАЛОГ

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 


.

 

.

.

 

 

 


2012 © СПКД "Просвјета" Сарајево, сва права задржана; е-маил:prosvjeta@bih.net.ba